Poštovani biskupe Kosovski, monsinjore Dodë Gjergji, još jednom čestitam Vama i svima prisutnima,
Poštovani predstavnici institucija,
Dragi prisutni,
Srećna sam što smo se večeras, na Badnje veče, na ovaj praznik ljubavi, jedinstva i nade, okupili u duhovnom domu koji nosi ime naše svetice, Majke Tereze.
U ovoj prazničnoj noći sećamo se našeg najvećeg primera dobrote, naše Gonxhe, Majke Tereze.
Naša velika majka se posvetila čovečanstvu, najsiromašnijima, i na njihovoj patnji izgradila sliku nade, ljubavi i neumorne pomoći.
Večeras, sledeći njen primer, ne zadovoljavamo se samo time da jedni drugima čestitamo Božić, već duboko razmišljamo o tome šta ovaj praznik čini tako posebnim. Pored treperavih svetala koja simbolizuju nadu, razmišljamo o našoj velikodušnosti, solidarnosti i jedinstvu kao nacije i kao društva.
Božić je inspiracija koja nas podseća da čak i pred izazovima, nada mora da trijumfuje. Ovaj praznik nas poziva na međusobno poštovanje, prema porodici koja nas voli bezuslovno, prema prijateljima koji stoje uz nas i našim sunarodnicima, sa kojima smo povezani jezikom, krvlju i zajedničkom nadom.
Magija Božića nas tera da večeras usmerimo pažnju i ka onima koji su daleko, u službi, ali pre svega ka onima kojima je naša briga najpotrebnija. Zato, sledeći primer Svete Tereze, brinimo se ne samo večeras, već tokom cele naredne godine, o onima koji čekaju našu pomoć i kojima je potrebna ljudska toplina.
Iskren osmeh, gest ljubavi, može obasjati nečiji svet i učiniti naš svet lepšim.
Božić nas podseća da svetlost uvek pronalazi put uprkos tami i da ljubav ima moć da preobrazi ljude.
Ova noć ima još širi duhovni, ali i istorijski značaj za nas. Naša bogata istorija je isprepletena sa našom duhovnom tradicijom, kroz vekove. Zato se večeras sećamo i Poslanice koju je apostol Pavle uputio Rimljanima, gde piše da je Jevanđelje propovedano „od Jerusalima do Ilirije“, svedočeći da su ove zemlje bile rani deo istorije hrišćanstva.
U ovom istorijskom kontinuitetu stoje i glavne ilirske ličnosti poput Konstantina Velikog i Justinijana I, obojica Dardanci, koji su se transformisali prihvatanjem hrišćanstva i uspostavljanjem njegovih principa u rimskom pravu.
Zatim, ilirski Sveti Jeronim, čiji je prevod Svetog pisma dao svetu Svetu Bibliju. Papa Kliment, poznat i kao Papa Albani, čije je nasleđe oblikovalo ne samo duhovni identitet Evrope, već i moralnu i pravnu arhitekturu zapadne civilizacije.
Na ovo Badnje veče ne možemo a da se ne setimo prvih katoličkih mučenika, naših svetaca Florina i Laurina iz Ulpijane. Svojim činom žrtve, oni su dokazali veru i ostavili nasleđe koje nastavlja da inspiriše generacije.
Naša rana veza sa zapadnim vrednostima vodi nas do sećanja na herojskog „Hristovog atletu i branioca hrišćanstva“ – princa Arberije, Gjergja Kastriotija Skenderbega, koji je hrabrošću i žrtvom branio ove vrednosti koje su oblikovale naše duhovno nasleđe. Ova istorijska inspiracija pronalazi kontinuitet u istorijskom predsedniku dr Ibrahimu Rugovi, koji je u avgustu 2005. godine, prilikom polaganja kamena temeljca katedrale, naglasio da će ova katedrala „biti znak mira, dijaloga i poštovanja između svih naših građana, služeći kao most između naših verovanja i kultura“. Obe ličnosti, iako u različitim vremenima, usko su povezane sa zapadnim vrednostima i stoga su vodiči u našoj evroatlantskoj viziji.
Njihovo nasleđe i njihova vizija, zajedno sa njihovom kontinuiranom posvećenošću čovečanstvu, inspirišu nas da očuvamo i jačamo duhovne, kulturne i diplomatske veze, gradeći budućnost u kojoj će mir, pravda i solidarnost biti vrednosti koje nas ujedinjuju.
U ovom istorijskom i duhovnom kontinuitetu, imala sam čast da me pre nekoliko dana na privatnoj audijenciji dočeka Njegova svetost, papa Lav XIV. Tokom ovog susreta, još jednom sam mu prenela najtoplije čestitke na početku njegove misije i srdačan poziv za posetu Republici Kosovo. U tom duhu, razgovarali smo i o ulozi Kosova, naše dardanske zemlje, kao zemlje koja je izgradila mir i međuverski sklad na istorijskom iskustvu našeg otpora, žrtve i opstanka.
Kosovo ostaje posvećeno jačanju odnosa sa Svetom stolicom i unapređenju našeg istorijskog prijateljstva, vođeno vrednostima koje nas ujedinjuju: mir, ljudsko dostojanstvo, solidarnost i međusobno poštovanje.
Dragi prijatelji,
Na ovo Badnje veče, setimo se da su svetlost nade i ljubav prema drugima ono što može da transformiše svet oko nas. Otvorimo svoja srca i domove, ne samo za radost i slavlje, već i za ljubaznost, brigu i solidarnost.
Inspirišimo se iz primera Majke Tereze i svih naših istorijskih ličnosti, šireći ljubav i nadu drugima, čuvajući naše tradicije i vrednosti.
Neka vam dani budu ispunjeni mirom, zdravljem, radošću i bezgraničnom ljubavlju!
Srećan Božić i Nova godina puna blagoslova svima!
