Masakr u Pokleku, sećanje koje nikad ne bledi, rana koja se ne može izlečiti bez pravde.
Među 54 ubijenih u Pokleku, 24 su bili deca uzrasta od šest meseci do 17 godina. Svirepo su ubijeni, a zatim spaljeni od strane snaga genocidnog srpskog režima, čiji je cilj bio istrebljenje. Među žrtvama je bila i Liria, šestomesečna beba koja je dobila ime po idealu koji još nije živela. Nikada nije uživala u slobodi. Ali njeno ime ostaje amanet svakome od nas. To su i imena 23 osobe ubijene u Starom Čikatovu.
Danas ih nije dovoljno setiti se. Naša je obaveza da tražimo pravdu. Ne samo za Liriju, već za svako ubijeno dete, za svaku ugašenu porodicu.
Pravda nije osveta. To je minimum obećanja koje dugujemo žrtvama.
Naša je odgovornost da osiguramo da ovaj zločin ne bude pokriven prašinom zaborava ili tišine.
Nemojmo stati dok pravda ne trijumfuje.
Jer bez nje, bez saopštavanja i saznanja istine, bez odgovornosti za zločine, nema održivog mira.
