Poštovani predsedniče Skupštine g. Konjufca,
Poštovani premijeru g. Kurti,
Poštovana zamenice premijera Gërvalla,
Poštovana porodico Gërvalla.
Poštovana porodico Zeka,
Poštovani prisutni poslanici i ministri i mnogobrojni prijatelji ove dve porodice naših narodnih heroja
Poštovani prisutni,
Svako vreme ima svoje heroje i svaki narod im se klanja. Naši heroji su obični ljudi koji dokazuju izuzetnu hrabrost i odmerenost u otežanim, nesigurnim i pretećim vremenima.
Oni nemaju računice i kalkulacije, već biraju da se bore za najviše ideale i iznad svakog ličnog interesa.
Oni se ne stvaraju slučajno, jer put koji odabiraju nije slučajan. Njihov put ima cilj, a cilj je povod.
Takvi su bili Jusuf u Bradhosh Gërvalla i Kadri Zeka.
Dvadeset godina ranije, njihova patriotska aktivnost nasilno je zaustavljena atentatom u Untergrupenbah u Nemačkoj, ali oni su inspirisali mnoge druge koji su ostali za njima i nastavljaju da ih inspirišu i danas.
Našta tri heroja ubila je srpska UDB-a, tako je prekinut put uraganu ujedinjenja, trojci koja je brigu za otadžbinom ponela sa sobom.
Danas sam ponosna što sam pred vama radi ove godišnjice sećanja na ove heroje koji su ideju slobode i države odavno projektovali.
Danas se klanjamo pred njima i zahvalni smo im što je njihov cilj danas postao realnost.
Ponosni smo na ovu generaciju heroja, čiji je cilj nastavljan generacijama i koji je krunisan nezavisnom državom, našom Republikom 17. februara 2008. godine.
Jusuf, Bardhosh i Kadrija bili su kovani idejom Kosovo Republike. Zato je 1981. godine Jusuf jasno govorio o njenom ostvarenju.
„Narod je nepogrešiv“, govorio je on. „Ja, ti, onaj drugi i možemo da pogrešimo, a narod koji se pokazuje toliko strpljiv u vezi sa realizovanjem zahteva Kosova da mu se prizna status Republike, bez ikakve sumnje da želi da zna dokle se prostiru granice strpljenja za sticanje statusa Republike“, izjavio je u jednom od svojih govora.
Jusuf, Bardhosh i Kadrija su ljudi žrtve, otpora i vizije o budućnosti otadžbine koju su mnogo voleli.
Kombinujući njihovu patriotsku aktivnost sa kulturnom u slučaju Jusufa, oni su postali referenca vremena za angažovanje, posvećenost i upornost za ideju o državi Kosovo.
„Njihovi rad i delo su ostavili za sobom slobodu koja nam je potrebna kao hleb i kao božiji vazduh, to je znao da uradi Jusuf Gërvalla. Oni su popločali put ka slobodi, a ponos na njih i njihov primer praćeni su generacijama“, rekao je istorijski predsednik dr Ibrahim Rugova kada su kosti heroja prenete na Kosovo.
S toga, Jusuf, Bardhosh i Kadrija su konsistentni i preživeli su mnoge situacije i događaje.
Nisu slučajno naši heroji iskombinovali na perfektan način kulturološku aktivnost sa patriotskom.
Kao patriote, njima je bilo jasno da sloboda nije samo pojedinačan koncept, zato su se čitavim svojim bićem trudili tokom svih godina angažovanja da ispune cilj o nacionalnoj slobodi, za koju nema cene i za koju su platili životom.
U razmeni pisama sa drugarima iz zatvora, Jusuf dokazuje da je vera u slobodu bila ukorenjena u svu trojicu, zato on nikada nije oklevao da je iskaže.
„Naša budućnost je naša. Sloboda dolazi…“, govorio je on.
Danas, dok se sećamo Jusufa, Bardhosha i Kadrija, možemo da govorimo o teškom putu kroz koji je prošao naš narod do uspostavljanja države.
Ovaj put je bio moguć, ali i slavan. Ovi ljudi su vođe ustanka, heroji, ali i nadahnuće, čiji je cilj bio jasan, dakle stvaranje naše države.
Jusufova, Bardhoshova i Kadrijina sudbina pomešana je sa sudbinom Kosova. Oni su bili primorani da napuste Kosovo, ali su im misli uvek bile kod zemlje kojoj je nedostajala sloboda.
Ove godine prisećamo se 40. godišnjice njihovog ubistva, patriotskog i kulturološkog uragana koji je prekinuo atentat, ostavljajući za sobom značajna imena, čiji se smisao ispunjava svake godišnjice.
Možda trojica heroja nikada nisu zamišljali da će otići sa ovoga sveta istog dana kada je umro i nacionalni heroj Gjergj Kastrioti, koji je bio njihovo, ali i naše nezaustavljivo nadahnuće.
Ubistvo Jusufa, Bardhosha i Kadrija bilo je veliki udarac za aktivnost naše dijaspore, koja od tog vremena nije ni u jednom trenutku prestala da služi otadžbini na sve moguće načine.
Jusuf, Bardhosh i Kadrija su dokaz vrednog doprinosa koji je ova dijaspora dala našoj državi.
Trojica heroja preminuli su sa čežnjom za Kosovom. Jusuf je u jednom pismu upućenom majci Ajshe, 1980. godine citirao njene reči koje im je govorila od malena: „Put časti je najteži, ali je najbolji i jedini istinski put za čoveka. Ko se za čast mučio, čast je našao!“
Jusuf, Bardhosh i Kadrija su upravo tim putem hodali, putem, časti, teškim, ali ujedno i lakim, lakim jer je svaki od njih ostao veran časti.
A u svom pismu, on ohrabruje svoju majku Ajshe da se ne preda.
„Napokon, kaže on, samo se ne predajući u ovo teško vreme, ti majko ćeš napraviti i svoj poslednji muževni korak, koji te čini istom kao i sve ostale hrabre i plemenite majke Albanke, koje, kada je to bilo potrebno za otadžbinu, nisu štedele i nisu suzama isplakale život njihovih sinova i koje su pevale i onda kada su kukavice kukale“, pisao je svojoj majci.
A upravo majke, kuća i mesto rođenja, su one kojima se klanjaju heroji, kao što kažu stihovi poezije „Vratiću se“:
Vrati se brzo, rekla si mi /Kthehu shpejt më ke pas thënë
Jer su me brige obuzele /Se brengat më kanë molisur
Čekaju te drugari na grobu pod lipom /Të presin shokët një varr nën bli
Zaveštanja tvoga oca / Porositë e babit tënd
Mnogo je proleća i jeseni prošlo, majko / Kaluan pranvera e vjeshta o nanë
Od kako prizivaš samo jedan povratak/ Që kur ti e ndjell veç një kthim
Ako ja sam ne budem mogao / Nëse vetë nuk do të mundem
Reći ću svom sinu /Do i them birit tim
Da širi radost u otadžbini / Në vendlindje le të shtrojë çdo gëzim
Mi ćemo danas i zauvek poštovati sećanje na Jusufa, Bardhosha i Kadrija Zeku, jer oni zaslužuju da naša država nosi njihov pečat.
Ljudi kao što su oni jednom uđu u istoriju zasluženo, i tamo doživotno ostanu!
Neka je večno sećanje na Jusufa i Bardhosha Gërvallu i Kadrija Zeku!