Govor predsednice Osmani na Svetski dan staništa

Poštovani prisutni,  
Poštovani premijeru zemlje g. Kurti,  
Poštovani rukovodioče Kancelarije UN Habitata na Kosovu g. Siddique,  
Poštovani ministre Aliu, 
Poštovana koordinatorko za razvoj OUN-a gđo Richardson,  
Poštovani poslanici, akademici i predstavnici civilnog društva,  
Dame i gospodo,  
 
2021. godina je i samo smo 9 godina udaljeni od 2030. godine – godine u kojoj težimo da se ceo svet nađe u situaciji u kojoj uživamo bolje blagostanje, viši životni standard, gde će siromaštvo i glad biti pod kontrolom i takoreći u potpunosti iskorenjeni, kada će življenje u našim prebivalištima doprinositi našem fizičkom i mentalnom zdravlju.  
 
To je bio začetak Ciljeva održivog razvoja, koje smo sastavili i dizajnirali sa idejom da se naša društva mobilizuju za mnogo više podizanje svesti o svakodnevnom uticaju naših postupaka na ekosisteme koji nas okružuju i na planeti na kojoj živimo. Agenda za 2030. godinu ima jedan jedini cilj – teži da do 2030. godine svi mi živimo volje, s više blagostanja i više jednakosti.  
 
Danas smo takođe samo 29 godina daleko od 2050. godine. U skladu sa Pariskim sporazumom, tokom ovog perioda moramo raditi snažno i moramo blisko sarađivati i na tome da otklonimo ugljenik iz srži naše ljudske i privredne aktivnosti.  
 
I ova druga pandemijska godina više nego ikada je istakla probleme u upravnim sistemima vođenja politika u naše vreme. Jasno nam je da stvari ne mogu da se nastave onako kako smo ih radili dugo vremena, pored podizanja svesti o bitnosti saradnje radi zaštite kolektivnog zdravlja, pandemija treba da nam posluži i kao poziv da stvari radimo drugačije, sveobuhvatnije i sa stabilnijim uticajem. A iznad svega kao poziv da preuzmemo odgovornost  na svim nivoima.  
 
Na ovom putu, kolektivna i pojedinačna odgovornost idu jedna uz drugu, jer će uspeh biti moguć samo onda kada svi, od lokalnog i centralnog nivoa, do državnih i nedržavnih aktera budu radili zajedno i postali deo pronalaženja rešenja za probleme i izazove sa kojima se suočavamo.  
 
Više je nego pravično, kada statistike pokazuju da gradovi predstavljaju više od 50% stanovništva na planeti, kada je 80% globalne privredne proizvodne, kada su dve trećine globalne potrošnje energije i više od 70% godišnjih globalnih emisija ugljenika koncentrisani u gradovima, da se okupimo danas i da diskutujemo o načinima kako da ubrzamo delovanje na urbanom nivou kako bismo doprineli svetu oslobođenom od ugljenika. Pre malo vremena, generalni sekretar Ujedinjenih nacija rekao je: „Gradovi će odrediti da li ćemo izaći kao pobednici ili kao gubitnici u borbi za klimu“.  
 
I uz trendove povećanja urbanizma, glavna uloga gradova će nastaviti da se povećava sve više i više. Predviđa se da će do 2050. godine više od 70% svetskog stanovništva živeti u gradovima. Drugim rečima, potreba za urbanom infrastrukturom se svakoga dana sve više povećava. Dakle, naša sledeća najbolja mogućnost da delujemo istinski u ovom pravcu je upravo danas, jer je pravo vreme za ulaganje u naše pametne gradove bilo juče. 
 
I dok danas govorimo i bitnosti delovanja u ovom pravcu, svi imamo mogućnost da napravimo razliku veoma brzo. Prva mogućnost je izbor upravo onih koji će biti na čelu planiranja vođenja politike na lokalnom nivou, pozivam vas da iskoristite dane kampanje kako biste komunicirali sa vašim omiljenim kandidatima i kako biste od njih direktno tražili da se uvere da u njihovim programima obuhvate i što konkretnije načine i ono što sada nazivamo „Zelena agenda“. Nemojte izgubiti ovu priliku – počnite da tražite neophodne izmene. Počnite od vaše komunikacije. Počnite od vašeg grada! 
 
Jedno je jasno. Dok svakoga dana imamo jedinstvene potrebe, glavni sektori koji direktno doprinose izgradnji stabilnijih i pametnijih gradova budućnosti su: mobilnost, energija, životna sredina i urbanističko planiranje. I identifikacija i predlaganje pravih politika u ovim oblastima su ono što će nam pomoći u postizanju željenih rezultata.  
 
Kako bismo imali uspeha u ovom smeru, pored volje, ali i budžeta – iznad svega moramo da imamo viziju da postignemo ovaj cilj. A danas sam ovde da kažem da osećam da ta vizija ne nedostaje novim kosovskim institucijama. Vama, koje danas ovde vidim, je sasvim jasno da treba puno raditi za budućnost bez ugljenika. Vama, koje danas vidim ovde, je sasvim jasno zašto da treba da delujemo u tom smeru. Naši mladi i mlade svakoga dana dokazuju da znaju, svakoga dana, sve više i više su svesni zašto tragove ugljenika moramo ostaviti za nama. Dakle, kao nikada ranije, vidim da im imamo zlatnu priliku da ujedinimo snage i da napravimo moguću promenu u ovom smeru.  
 
Zato vas pozivam da zajedno radimo na izgradnji i oživljavanju pametnih, održivih i zelenih gradova. Da radimo zajedno za budućnost, gde ćemo umesto fosilnih resursa kao što je ugalj, odabirati resurse obnovljive energije. Umesto izolacije biraćemo inkluzivnost. Umesto betona mi biramo zelene površine. Umesto privatnog prevoza usredsredićemo se na javni prevoz. Dakle, na budućnost koja će omogućiti suživot i privredni razvoj uz zaštitu ekosistema i staništa koja nas okružuju. A na tom putu, uverićemo se da naš rad bude rukovođen principima promovisanja i garantovanja rodne jednakosti i sveobuhvatnosti. To je naša jedina mogućnost da zabeležimo istinski uspeh.  
 
Ali na samom kraju, kako bi sve ovo što smo g. Siddigue i ja rekli, a verujem i da ćemo  od premijera i ostalih čuti isto, postalo realnost, Kosovo mora da ima svoje mesto za stolom i da ima svoj glas na COP26, kako bismo se i mi čuli. Ne tiču se klimatske promene samo država članica Ujedinjenih nacija. Ne možete izolovati Kosovo više, a s druge strane da zahtevate iste zahteve i procente kao i za države članice Ujedinjenih nacija. Došlo je vreme da se čuje i naš glas, jer nezavisno od toga koliko smo mala zemlja, možemo doprineti onome što je nazvano kolektivna odgovornost da zaštitimo našu planetu.  
 
Hvala i želim vam uspeha!