Poštovana gospođo Fano,
Poštovani članovi porodice Rugova,
Poštovani predsedniče Sejdiu,
Poštovani ministri, poslanici, šefovi političkih partija,
Predsedniče Akademije nauka,
Predsedniče opštine Priština,
Poštovani predstavnici svih institucija i saradnici našeg Istorijskog predsednika,
Poštovani prisutni i naravno, ekselencije, ambasadori prijateljskih zemalja,
Danas, dvadeset godina nakon smrti našeg Istorijskog predsednika dr Ibrahima Rugove, okupili smo se zajedno da se setimo i odamo počast njegovoj figuri i da obeležimo trenutak kada je ideja slobode postala i politička kultura, kada je otpor postao etika, a politika uzdignuta na nivo istorijske misije. Danas ne obeležavamo samo datum, već eru koja je zauvek promenila tok naše istorije.
Niko nije dublje i bolje otelotvorio izraz „Ja, tvoj sin Kosovo“ od predsednika Ibrahima Rugove. Bio je njen sin u uverenju, posvećenosti i žrtvi, vezan sa svojom zemljom, njenim narodom i njenim vrednostima, posvećujući ceo svoj život i, kako gospođa Fana kaže, „svaku svoju ćeliju“ izgradnji i odbrani slobodne, nezavisne i demokratske države Kosovo. Blagog ponašanja, ali nepokolebljiv u svom stavu, Rugova je dao Kosovu sve, a Kosovo mu je vratilo ljubavlju i večnom slavom.
Trinom predsednika Rugove: sloboda, nezavisnost, demokratija je politički manifest i istovremeno dubok filozofski i humani koncept. Za Rugovu, sloboda nije bila samo odsustvo ograničenja, već i sposobnost naroda da odlučuje o svojoj sudbini i svojoj orijentaciji, nezavisnost nije bila samo pravni čin, već i ostvarenje istorijskog prava. A demokratija nije bila samo instrument vlasti, već mehanizam za dijalog i ostvarivanje osnovnih prava i sloboda za sve, bez razlike. Ova vizija je učinila Rugovu ne samo političkim liderom, već i misliocem i arhitektom naše države.
U borbi za slobodu, za dostojanstvo i državu, Rugova je izabrao mir ne kao slabost, već kao najviši oblik političke hrabrosti.
Za Rugovu, sloboda misli bila je temelj na kojem je izgrađena i fizička sloboda.
Već osamdesetih godina prošlog veka, Rugova je postavio pitanje koje će postati politička ideologija: Kako albanski intelektualac može doživeti slobodu kada mu se nameće poricanje sebe, istorije i društvene stvarnosti? To je bila polazna tačka političke misli koja će Kosovo voditi ka slobodi.
I to nije bilo retoričko pitanje. To je bila slobodna misao i temelj naše nacionalne stvari. To je zato što za Rugovu sloboda nije bila dar, već odgovornost i obaveza prema generacijama koje dolaze posle nas.
Tako je politiku podigao na nivo filozofije, čineći to sa mudrošću i stvarajući mir sa hrabrošću, a slobodu sa odgovornošću.
Sloboda i demokratija bili su vodiči tokom celog njegovog života, pa pluralizam za Rugovu nije bio kompromis, već garancija naše sopstvene slobode.
U vreme kada je politika bila lišena svoje ljudske dimenzije, Rugova joj je dao upravo to, dao je politici njenu moralnu dimenziju i njenu ljudsku dimenziju. On je transformisao politiku u službu, približavajući je najuniverzalnijim ljudskim vrednostima, dostojanstva, poštovanja i humanizma.
Poštovana porodico Rugova,
Poštovani prisutni,
Predsednik Rugova nije bio samo naš vođa, već i poznata i izuzetno poštovana ličnost u međunarodnoj politici, i to je ostao i danas, snažan glas za najvažnijim stolovima odlučivanja demokratskog sveta.
Strateg mira i slobode, koristio je snagu uma i istrajnost da izgradi državu.
Nije mu bila potrebna bučna retorika. Nekoliko reči bilo je dovoljno da prenese velike poruke.
Od početka svog političkog angažmana, predsednik Rugova je shvatio da sloboda Kosova nije samo unutrašnje pitanje, već cilj koji se mora objasniti, braniti i osvojiti u centrima odlučivanja demokratskog sveta. Stoga, njegova prozapadna orijentacija nije bila taktika trenutka, već duboko političko i moralno uverenje.
U decembru 1994. godine, u Vašingtonu, pred stručnjacima za spoljnu politiku i međunarodnim medijima, predsednik Rugova je jasno govorio o potrebi vodeće uloge Sjedinjenih Američkih Država u rešavanju kosovskog pitanja. Kosovo je video kao malu državu, ali sa važnim glasom, otvorenu, demokratsku državu i faktor stabilnosti, sa vizijom koja je našu zemlju jasno svrstavala u zapadnu porodicu slobodnih naroda.
Ovo verovanje je bilo vizionarsko, jer kako će sam Rugova reći nekoliko godina kasnije, zahvaljujući narodu Kosova koji se borio za oslobođenje, NATO-u, međunarodnoj zajednici i posebno Sjedinjenim Državama, ti rani zahtevi su postali stvarnost i Kosovo je postalo slobodno.
Čak i u kasnijim fazama institucionalne konsolidacije, predsednik Rugova je ostao isti po orijentaciji. U svom govoru u Skupštini Kosova, povodom izbora za predsednika, jasno i snažno je artikulisao budućnost naše zemlje: Kosovo, slobodna, demokratska, nezavisna država, integrisana u Evropsku uniju, u evroatlantske strukture i u posebnim prijateljskim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama kao izraz političke volje svojih građana.
Ova prava politička linija, ova jasna orijentacija je suština Rugovizma kao državotvorne politike. Rugova nije tražio Zapad samo kao utočište, već pre svega kao vrednost. Nije video Ameriku i Evropu kao povremene saveznike, već kao strateške i stalne partnere u izgradnji i očuvanju mira, demokratije, slobode i nezavisnosti.
Dvadeset godina nakon njegove smrti, istorijski predsednik dr Ibrahim Rugova ostaje ne samo arhitekta nezavisnosti, već i vodič evroatlantske orijentacije Kosova. On je ovu orijentaciju učinio nepovratnom, transformišući je u naš državni identitet.
Kosovo je imalo istorijsku sudbinu da ga vodi takva osoba, odmerena, dalekih vidika i vizionarska. Njegovo ime je postalo sinonim za strpljenje, stabilnost i verovanje da se sloboda osvaja žrtvom, ali i mudrošću, doslednošću, vizijom i pravim savezima.
Predsednik Rugova jeste i ostaje primer državnika koji je mir pretvorio u čin hrabrosti, ideju u državu, a reč u istoriju.
On pripada ne samo vremenu u kojem je živeo, već istoriji koja i danas korača njegovim koracima. Nosio je teret uskraćenog naroda na sebi i pretvarao ga je u viziju i nadu, gradeći državu sa snažnim verovanjem u najuzvišenije vrednosti.
Predsednik Rugova, kako je rekao otac Zef Pllumi, bio je „najmudriji i najpametniji od svih“. Bio je predsednik, radio je kao predsednik, završio je život kao predsednik i zauvek će ostati naš istorijski predsednik.
Jer njegova smrt ni na koji način nije prekinula njegov rad, već ga je zapravo zauvek zapečatila. Jer je predsednik Rugova bio politički vođa i arhitekta državnog duha, duha koji je ujedinio narod i dao Kosovu najdostojanstvenije lice pred celim demokratskim svetom. Svojim odmerenim govorom, ljudskom tolerancijom i istrajnošću, politiku je podigao na nivo službe, a državu na nivo ideala. Istorija Kosova ne sažima njegovo ime ni u jednom poglavlju, jer on ostaje večno kao ideja i kao naša zvezda vodilja na našem evroatlantskom putu i u odbrani naše slobodne, suverene, nezavisne i demokratske države.
Slava našem istorijskom predsedniku, dr Ibrahimu Rugovi!
Neka Bog blagoslovi Kosovo, njegov narod i naše saveznike!
Hvala vam!
