Poštovani rukovodioci Seminara,
Poštovani profesori, istraživači i albanolozi,
Dragi učesnici Seminara,
Dame i gospodo,
Posebno mi je zadovoljstvo što sam danas sa vama na otvaranju 44. Međunarodnog seminara za albanski jezik, književnost i kulturu.
U periodima kada Albanci nisu imali svoje institucije, albanski jezik ostao je jedan od glavnih oblika našeg kulturnog i političkog kontinuiteta. Za njega su bili vezani i pravo na obrazovanje, znanje, izražavanje i učešće u javnom životu. Zato se istorija albanskog jezika na Kosovu ne može odvojiti od političke istorije, koja je u različitim periodima određivala i njegovo mesto u javnom životu.
Mnogi od nas su živeli u vremenu kada je albanski jezik bio isključen iz škola i univerziteta, sa televizije i iz štampe, i kada je njegovu upotrebu u javnom životu ograničavala sama vlast. Danas se nejednakosti među jezicima više ne ispoljavaju nužno na ovaj način. Jezici koji imaju velike korpuse, dugu tradiciju digitalizacije i snažnu tehnološku podršku uživaju prednost koja nije povezana samo sa brojem govornika, već i sa količinom materijala koji postoji u digitalnom obliku. Zato, čak i kada su jezici jednaki pred zakonom, oni nisu nužno jednaki u prostorima u kojima se znanje proizvodi i cirkuliše.
Naše iskustvo čini nas posebno osetljivim na ovo pitanje. Ne bi predstavljao napredak ukoliko bi nekadašnje jezičke hijerarhije nestale iz zakona samo da bi se pretvorile u tehnologiju. Više od pedeset godina, oko ovog Seminara okupljaju se ljudi koji su radili na albanskom jeziku na univerzitetima i u albanološkim centrima u zemlji i inostranstvu. Ovde su se obrazovali studenti, prikupljani su govori i materijali sa terena, otvarane su arhive, pisane studije i prevođena dela koja su albansku književnost približila drugim čitaocima. Za mnoge od ovih aktivnosti bile su potrebne godine i one su se nastavile daleko od seminarskih sala, na univerzitetima, u institutima, bibliotekama i arhivima.
Zahvaljujući njima, albanski jezik je dobio istraživače, čitaoce i akademsko prisustvo i izvan zemalja u kojima se govori. Sa premeštanjem sve većeg dela znanja u digitalno okruženje, ovaj rad povezan je i sa prisustvom koje će albanski jezik tamo imati.
Naš akademik, Idriz Ajeti, video je jezik i kao vezu koja prevazilazi geografske podele. „Bez obzira na našu geografsku rasprostranjenost, učinićemo zajedničkim preko granica ne samo ideju, već pre svega ljude koji govore jednim jezikom“, govorio je on.
Profesor Ajeti imao je na umu političke granice koje su razdvajale govornike istog jezika. Međutim, digitalna komunikacija učinila je sam odnos između jezika i prostora složenijim. Jezički repertoar pojedinca više se nužno ne podudara sa geografijom mesta u kojem živi.
Ovaj odnos između jezika i prostora dobro je poznavao i Robert Elsie, albanolog i prevodilac, koji je svoj put ka albanologiji rano povezao sa ovim Seminarom.
Prevodiо je albanske pesnike i prozaiste, od stare književnosti do savremenih autora, prikupljao i beležio govore na više od 150 lokaliteta, tragao po arhivima za zaboravljenim tekstovima i dokumentima i istraživao stare fotografije albanskih krajeva. Veliki deo materijala koji je prikupio učinio je dostupnim na internetu, izvodeći ga iz arhiva i stavljajući ga na raspolaganje istraživačima i čitaocima gde god da se nalaze.
Među temama koje ste ove godine odabrali, ona o fizičkoj, metafizičkoj i nadrealnoj domovini čini mi se posebno pogođenom, jer dotiče odnos između mesta i pripadnosti. Domovina ima svoju geografiju, ali pripadnost se njome ne iscrpljuje. Teritorija ostaje jedan od osnovnih načina na koji shvatamo domovinu, ali nije jedini način na koji je doživljavamo. Književnost je to posebno potvrdila kroz iskustvo dijaspore, gde mesto koje je ostavljeno iza sebe nastavlja da živi u sećanju i jeziku. Danas do ove podele može doći i bez iseljavanja.
Intenzivniji kontakt sa drugim jezicima proširuje pojmovni fond albanskog jezika i stvara nove registre i oblike izražavanja. Međutim, u oblastima u kojima se znanje, tehnologija ili kulturna produkcija uglavnom razvijaju na drugom jeziku, upotreba albanskog jezika može početi da se sužava. Albanski jezik ne može ostati jezik prošlosti u svetu koji budućnost gradi algoritmima.
U ovim novim prostorima i albanska književnost susreće se sa drugačijim čitaocem. Pisac više ne može računati na to da čitalac sa njim deli isti kanon, isto kulturno sećanje ili isti horizont referenci. Među vama su i učesnici Seminara koji su albanski jezik naučili kao drugi ili treći jezik i koji albanskoj književnosti pristupaju iz drugih književnih tradicija. Vi čitate albanski tekst sa drugačijim jezičkim i kulturnim iskustvom i, u mnogim slučajevima, kasnije ga prenosite na svoje univerzitete, u svoje studije, prevode i jezike. I to menja krug čitalaca albanske književnosti i način na koji se ona čita izvan jezika na kojem je napisana.
Poštovani učesnici,
I mi, koji donosimo javne odluke, treba da učimo iz vašeg rada. Vi, koji proučavate albanski jezik, dokumentujete ga, obogaćujete kroz stvaralaštvo i prevođenje i pratite njegove promene sredstvima nauke, imate autoritet da nam ukažete na to gde on dobija na značaju, gde gubi funkcije i šta ne sme biti zanemareno. Sa naše strane, bićemo na raspolaganju kad god ovaj rad bude zahtevao institucionalnu podršku, bilo da je reč o istraživanju, digitalizaciji, objavljivanju, prevođenju ili razvoju novih sredstava za albanski jezik.
Želim vam uspešan rad na 44. Međunarodnom seminaru za albanski jezik, književnost i kulturu.
Dobro došli u Prištinu!
Hvala vam!
