Vršiteljka dužnosti predsednice Republike Kosovo, Albulena Haxhiu, večeras je učestvovala na komemorativnom skupu povodom 31. godišnjice genocida u Srebrenici.
U svom obraćanju prisutnima, V.D. predsednice Haxhiu rekla je da je „Never Again“ bilo obećanje Evrope i međunarodne zajednice nakon Holokausta, zločina koji je pokazao dokle jedna država može da ode kada mržnju pretvori u ideologiju, a istrebljenje u politiku.
Prema njenim rečima, pedeset godina kasnije, to obećanje je stavljeno na iskušenje i doživelo je neuspeh u Srebrenici.
„Danas, na 31. godišnjicu genocida u Srebrenici, Republika Kosovo sa pijetetom odaje počast žrtvama Srebrenice i stoji uz porodice koje već više od tri decenije traže pravdu, istinu i mir koji su im uskraćeni. Mi na Kosovu znamo šta znači biti proteran iz svog doma, izgubiti svoje najmilije, čekati vesti iz masovnih grobnica i živeti ne znajući gde se nalaze oni koje najviše volimo. Takođe znamo koliki značaj ima blagovremena intervencija međunarodne zajednice kako bi se zaustavila kampanja etničkog čišćenja, genocida i ubistava“, izjavila je V.D. predsednice Haxhiu.
Upravo iz tog razloga, prema rečima V.D. predsednice Haxhiu, Srebrenica ostaje jedan od najtežih neuspeha međunarodne zaštite.
Ona je rekla da je tamo prekršena svaka garancija koja je čoveka mogla navesti da veruje da je zaštićen, počev od prisustva Ujedinjenih nacija pa do date reči.
„Srebrenica je bila proglašena zaštićenom zonom Ujedinjenih nacija, uz obećanje da će civili biti bezbedni i da će ih međunarodno prisustvo zaštititi od napada. U Potočarima su hiljade njih potražile utočište u blizini baze mirovnih snaga Ujedinjenih nacija. Međutim, obećana zaštita je zakazala upravo onda kada je trebalo da bude najdelotvornija. Nakon zauzimanja punktova holandskog bataljona Ujedinjenih nacija, srpske snage su, u pojedinim slučajevima i pod pretnjom oružjem, preuzele uniforme, opremu i vozila mirovnih snaga, koje su potom koristile kako bi stvorile lažan utisak da je predaja bezbedna. U julu 1995. godine, mesto na kojem su ljudi tražili spas postalo je poprište jednog od najtežih zločina u Evropi nakon Drugog svetskog rata“, naglasila je V.D. predsednice Haxhiu.
Prema njenim rečima, zločin u Srebrenici zasnivao se na uništavanju svakog moralnog orijentira koji čoveku omogućava da razlikuje sigurnost od opasnosti.
„Počinioci genocida nisu se zadovoljili hvatanjem i ubijanjem hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka, već su i najbližu ljudsku vezu, kao što je poverenje sina u oca, pretvorili u smrtonosnu zamku. Hiljade muškaraca i dečaka pokušavale su da kroz šume stignu do Tuzle, u nadi da je to jedini put ka spasu. Srpske snage su zarobljene muškarce primoravale da pozivaju svoje sinove, očeve i rođake da izađu iz šume, govoreći im da će biti bezbedni. Neki od onih koji su se predali odmah su ubijeni, dok su hiljade drugih zadržani u zarobljeništvu, odvedeni na mesta pripremljena za pogubljenje i sistematski ubijeni“, rekla je V.D. predsednice Haxhiu.
Ona je dalje navela da su nakon ubistava vojne i policijske strukture bosanskih Srba premeštale tela iz primarnih u sekundarne grobnice, u pokušaju da prikriju tragove zločina.
Prema rečima V.D. predsednice Haxhiu, pokušaj prikrivanja istine kasnije je nastavljen kroz negiranje genocida i relativizaciju odgovornosti počinilaca, dodajući da se isto dogodilo i na Kosovu tokom ratnog perioda od strane iste države, Srbije.
„Negiranje genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca ne narušavaju samo sećanje na žrtve. Oni blede rad pravde i održavaju prisutnim način razmišljanja koji je prethodio zločinu. Ratko Mladić i Radovan Karadžić osuđeni su na doživotni zatvor od strane međunarodne pravde. Međutim, kada se činjenice utvrđene pred međunarodnim sudovima predstavljaju kao pitanje mišljenja, otvara se put da zločinci postanu uzori mladim generacijama. Kosovo veoma dobro poznaje tu opasnost. Mi znamo do čega dovodi propaganda kada postane deo državne politike“, naglasila je V. D. predsednice Haxhiu.
V.D. predsednice Haxhiu je dalje rekla da Republika Kosovo stoji uz Bosnu i Hercegovinu, preživele i porodice žrtava, da podržavaju njihovo pravo na pravdu, sećanje i budućnost u kojoj žrtve i njihove porodice neće biti primorane da beskonačno dokazuju zločin, gubitak i istinu koju su sudovi već potvrdili.
„Bez istine koju Majke Srebrenice brane više od tri decenije, ne može biti ni pravde ni mira. Međunarodna pravda je za zločine počinjene u Srebrenici osudila osamnaest osoba. Ono što danas ostaje da bude osuđeno jeste spremnost društava i institucija da se odvoje od nasleđa zločina. Kada se osuđeni zločinci predstavljaju kao heroji, ne iskrivljuje se samo prošlost. Mladim generacijama se šalje poruka da se zločin može opravdati, da žrtva može biti zaboravljena i da se odgovornost može pretvoriti u ponos. To je neprihvatljivo za svako društvo koje teži miru i demokratiji“, rekla je V.D. predsednice Haxhiu.
