Vršiteljka dužnosti predsednice Republike Kosovo, Albulena Haxhiu, zajedno sa vršiocem dužnosti premijera Albinom Kurtijem, kao i vršiteljkom dužnosti zamenice premijera i ministarke pravde Donikom Gërvallom, održala je razgovor sa delegatima tadašnje Skupštine povodom 36. godišnjice Ustavne deklaracije od 2. jula.
Tom prilikom, v.d. predsednice Hadžiju istakla je da su 2. jula 1990. godine vrata Skupštine bila zatvorena za delegate Kosova.
Ona je dalje navela da slika tog dana počinje zatvorenim vratima, policijom ispred Skupštine, delegatima van skupštinske sale i vlašću koja je, nakon što je Kosovu oduzela autonomiju, nastojala da mu oduzme i politički glas.
„Međutim, mandat proizlazi iz naroda, a delegati Kosova su toga dana to i dokazali, govoreći u ime Kosova i van skupštinske sale. Bez te scene nije moguće pravilno razumeti 2. jul. Režim je mislio da je sprečio održavanje sednice Skupštine, ali je iza sebe ostavio prizor koji Kosovo nikada neće zaboraviti – delegate koji su ostali van sale, ali su ušli u istoriju“, izjavila je v.d. predsednice Haxhiu.
V.d. predsednice Haxhiu naglasila je da se Kosovo u to vreme suočavalo sa organizovanim državnim nasiljem, dodajući da se ono nije ogledalo samo u nasilju koje je vršila tadašnja policija, već i u udaru na institucije, školstvo, rad, jezik i samo pravo Albanaca na Kosovu da odlučuju o sebi.
„Srbija nije težila samo upravljanju Kosovom. Težila je da Kosovo ostane bez političkog glasa i mogućnosti da nastupa kao poseban subjekt. Upravo protiv toga je doneta Ustavna deklaracija od 2. jula“, naglasila je v.d. predsednice Haxhiu.
Prema rečima v.d. predsednice Haxhiu tadašnje Kosovo imalo veoma malo prostora za delovanje, ali je imalo ljude koji su i to malo prostora umeli da iskoriste mudro i hrabro, među njima su bili delegati koji su usvojili Deklaraciju, ljudi koji su je sastavili i podržali, kao i svi koji su razumeli da politika Kosova treba da govori jezikom prava, a ne jezikom potčinjenosti.
„U toj istoriji posebno mesto pripada akademiku Gazmendu Zajmiju, jednom od umova koji je Deklaraciji dao pravnu jasnoću i ustavni poredak. Tekst Deklaracije od 2. jula imao je pet tačaka, a svaka od njih vodila je Kosovo izvan položaja koji mu je nametnula Srbija. Deklaracijom je ovaj čin definisan kao političko samoopredeljenje, Kosovo je određeno kao nezavisna i ravnopravna jedinica u okviru Federacije, odnosno Konfederacije Jugoslavije, i potvrđeno kao političko-ustavna zajednica ravnopravnih građana i zajednica. Njome su odbačeni amandmani Srbije iz 1989. godine i određeno je da se Skupština i politička zajednica koju predstavlja javno nazivaju isključivo Kosovo. Kada je Muharem Shabani pročitao Deklaraciju ispred zgrade Skupštine, Kosovo je javno artikulisalo svoj politički stav. Kosovo nije prihvatilo da bude tretirano kao potčinjena pokrajina, već je zahtevalo da bude priznato kao nezavisna i ravnopravna jedinica“, istakla je v.d. predsednice Haxhiu.
Prema njenim rečima, nakon 2. jula usledio je 7. septembar, donošenje Kačaničkog ustava, potom referendum za nezavisnost i celokupna organizacija devedesetih godina. Dodala je da je Kosovo nastojalo da opstane sa institucijama koje je izgradilo, albansko školstvo, univerzitet, politički život i građanima koji nisu prihvatili nepravdu kao trajno stanje.
„Politički put devedesetih godina dobio je svoj puni smisao sa Oslobodilačkom vojskom Kosova. OVK je na sebe preuzela najteži teret naše novije istorije, borbu za oslobođenje zemlje. Žrtva palih boraca, otpor boraca, nasilje nad civilima, masovno proterivanje i etničko čišćenje jasno su pokazali svetu da Kosovo nije tražilo političke privilegije, već slobodu od represije i organizovanog državnog nasilja. Nakon oslobodilačkog rata OVK i intervencije naših saveznika, Kosovo je ušlo u novu političku fazu. Dana 17. februara 2008. godine proglasilo je svoju Republiku kao nezavisnu, suverenu i demokratsku državu. Tog dana pred svetom je potvrđen zahtev koji je mnogo ranije bio formulisan kroz političke odluke, ustavne akte, organizovanje, borbu i žrtvu“, rekla je v.d. predsednice Haxhiu.
Iz tog razloga, prema rečima v.d. predsednice, 2. jul ne može ostati na margini ove istorije, jer predstavlja trenutak kada je Kosovo progovorilo u svoje ime i odbilo da Srbija odlučuje umesto njega.
„Ustavnom deklaracijom zahtev za Republikom prešao je iz političkog poziva u institucionalni jezik predstavnika Kosova. Danas Republika Kosovo odaje počast delegatima od 2. jula uz duboko i trajno priznanje. Odajemo počast onima koji su još među nama. S poštovanjem se sećamo onih koji više nisu živi“, naglasila je v.d. predsednice Haxhiu.
Ona je dodala da zahvalnost pripada i njihovim porodicama, jer politika u takvim trenucima ne ostaje samo u dokumentima.
„Ona se pretvara u strah unutar doma i u brigu za čoveka koji je preuzeo odgovornost da izgovori ono što režim želi da zabrani. Delegati 2. jula nisu imali ni komfor redovne sednice, ni sigurnost koju pruža slobodna država. Nasuprot njima stajao je režim koji je nastojao da nasilje pretvori u ustavni poredak. Upravo zato njihov čin predstavlja politički temelj Republike“, istakla je v.d. predsednice Haxhiu.
Ona je navela da danas, kada se sećamo 2. jula, treba jasno da razumemo politički značaj tog dana.
V.d. predsednice Haxhiu istakla je da Kosovo nije prihvatilo da Srbija govori u njegovo ime, nije prihvatilo da nasilje postane ustavni poredak niti da se volja naroda zameni policijom i nametnutim amandmanima.
„Današnja Republika odaje počast 2. julu time što štiti svoj suverenitet u svakom njenom delu, što institucije drži u službi građana i što jasno pokazuje da o Kosovu odlučuju njegovi građani. Večna počast delegatima 2. jula. Počast svima koji su osmislili, branili i unapredili ideju Republike Kosovo“, zaključila je v.d. predsednice Haxhiu.
