Vršilac dužnosti predsednice Republike Kosovo, Albulena Haxhiu, učestvovala je danas u obeležavanju 27. godišnjice masakra u zatvoru Dubrava.
U svom govoru prisutnima, vršilac dužnosti predsednice Haxhiu je rekla da je zatvor mesto gde država zatvara vrata spolja.
„Onaj ko je unutra nema ni oružje, ni slobodu, ni mogućnost da se brani. Život zatvorenika je u rukama institucije koja ga čuva. Iz tog razloga, masakr u Dubravi ne može se tretirati kao običan ratni zločin. Jer se masakr u Dubravi dogodio unutar državne institucije, pod upravom srpske države, nad nenaoružanim, zatvorenim i bespomoćnim ljudima“, rekla je v.d. predsednice Haxhiu.
V.d. predsednice Haxhiu je rekla da težina zločina postaje još ozbiljnija kada se zna da albanski zatvorenici nisu bili tamo slučajno.
„U prolecće 1999. godine, ljudi su dovedeni u Dubravu iz zatvora i pritvorskih centara, sa Kosova, ali i iz Srbije. Tamo su okupljeni politički osuđenici, osuđeni za razne zločine, uhapšeni u ratnim okolnostima. Svi su se našli u tom zatvoru koji je postao instrument državnog zločina“, naglasila je v.d. predsednice Haxhiu.
Prema njenim rečima, u Dubravi je srpska država izgradila zločin na dvostrukoj zamci.
„Prvo je držao albanske zatvorenike unutar objekta koji ga je upoznao sa logikom rata. Zatim, kada je opasnost od bombardovanja postala neposredna, oni koji su držali ključeve su otišli da se sakriju, dok su Albanci zatvoreni tamo ostali zaključani. Pored tog namernog napuštanja, izgrađena je i obmana: da se ubistva pripišu NATO napadima. 19. maja su pogođeni zatvorski objekti, uključujući paviljone, dok je 21. maja tokom dana ponovo bilo udara na zatvorske objekte i okolinu“, rekla je v.d. predsednice Haxhiu.
Dalje je rekla da su neki od albanskih zatvorenika, koji su bili ispred paviljona zbog rutinskog zatvorskog posla, uzeli alat koji su imali sa sobom i počeli da obijaju vrata i brave kako bi izvukli svoje drugove iz ćelija.
„Usred tog užasa, zatvorenici su pronašli način da pošalju poruku svetu. Belim plastičnim komadima, u zatvorskom dvorištu, napisali su reč „HELP“. Bio je to jednostavan, kratak, ali razumljiv poziv svetu. Ovim pozivom, zatvorenici su pokazali da su živi. I to je imalo uspeha, jer su vazdušni napadi prestali. Ali čak je i ta reč, „HELP“, postala razlog za bes ubica. Jer je slomila njihov scenario. Pokazala je da su u zatvoru živi ljudi, zatvorenici i svedoci“, rekla je v.d. predsednice Haxhiu.
V.d. predsednice Haxhiu je rekla da je nakon toga, 22. maja, zatvorenicima naređeno da se postroje, pod izgovorom da će biti premešteni.
„Umesto da budu prebačeni, streljani su. Postrojeni, nenaoružani, bespomoćni, streljani su unutar zatvorskog dvorišta. Svedočanstva preživelih govore o drugim napadima tokom tog i narednog dana, o ljudima koji su tražili utočište u oštećenim zgradama, o ranjenicima koji nisu imali pomoć, o zatvorenicima koji su pokušavali da spasu jedni druge. Mehanizam zločina je takođe uključivao srpske zatvorenike, osuđene za teška krivična dela, koji su bili naoružani i stavljeni u službu srpskog državnog aparata. 23. maja nasilje se nastavilo. Napadi na zatvorenike koji su ostali unutar kompleksa dodatno su povećali broj žrtava“, rekla je v.d. predsednice Haxhiu.
Dalje je rekla da je 116 albanskih zatvorenika ubijeno, a stotine drugih povređeno u zatvoru Dubrava, u prostoru gde je srpska država imala punu odgovornost nad njima.
„Uoči ovih dana, 16. maja 1999. godine, profesor Ushin Hoti je takođe pušten iz zatvora Dubrava. Od tog dana se vodi kao nestao. Retki politički um Kosova, čovek koji je slobodu smatrao istorijskim poretkom, nestao je upravo tamo“, izjavila je v.d. predsednice Haxhiu.
V.d. predsednice Haxhiu je rekla da je u Dubravi srpska država delovala kao ubilački aparat.
„Imala je zatvorenike u registarima, u paviljonimq, u redovima, pod naređenjima i zaključane. Zato Dubrava ima posebnu pravnu i moralnu težinu. Tamo se zločin nije dogodio jer je država bila odsutna. Tamo se zločin dogodio jer je država bila prisutna u svakoj karici: u komandi, u straži, u oružju, u obmani i u pokušaju da se sakrije istina“, potvrdila je v.d. predsednice Haxhiu.
Prema rečima v.d. predsednice Haxhiu, danas nije dovoljno pomenuti Dubravu kao datum.
„Moramo to shvatiti kao dokaz monstruoznih zločina Srbije nad bespomoćnim albanskim građanima. Takođe, moramo to shvatiti kao dokaz naše dužnosti da osiguramo da imena ubijenih, svedočenja preživelih i puna istina o Dubravi postanu deo državne savesti Republike Kosovo“, rekla je v.d. predsednice Haxhiu na kraju svog govora.
