Vršilac dužnosti predsednice Republike Kosovo, Albulena Haxhiu, danas je učestvovala na posebnoj sednici u znak odavanja počasti akademiku Rexhep Qosja.
U svom obraćanju, VD predsednice Haxhiu je rekla da danas, na ovoj komemorativnoj sednici, Skupština Republike Kosova odaje počast akademiku Rexhep Qosja kao jednom od ljudi koji su albansku kulturu pretvorili u prostor mišljenja, polemike, svesti i istorijske odgovornosti.
„Rexhep Qosja je živeo i stvarao u vremenu kada se od Albanaca stalno tražilo da dokazuju svoj jezik, istoriju, pripadnost i svoje političko pravo. Na to vreme on je odgovorio delima, studijama, polemikama, javnim stavovima i intelektualnom disciplinom koja se retko viđa u našem javnom životu. On je izgradio svoje mišljenje na vrednostima Narodnog preporoda, na evropskom iluminističkom nasleđu, na humanizmu i na ličnostima koje su Albancima dale istorijski pravac“, rekla je VD predsednice Haxhiu.
Ona je dalje navela da je kao pisac, dokazao da književnost može biti istovremeno umetnost i savest, dodajući da je u svojim umetničkim delima suočio čoveka sa strahom, vlašću, nepravdom i dilemama našeg vremena.
„Akademik Qosja je izveo proučavanje albanske književnosti iz okvira uske discipline i povezao ga sa najvećim pitanjem svog vremena: kako se održava svest jednog podeljenog, potlačenog naroda koji je primoran da brani i jezik, i istoriju, i svoje političko pravo. Svojim istraživačkim radom, dubokim tumačenjima i novim čitanjem naših najvažnijih autora, Qosja je učinio da albanska književnost postane deo velike debate o identitetu, istorijskom kontinuitetu i političkom pravu Albanaca“, istakla je VD predsednice Haxhiu.
VD predsednice Haxhiu je dalje rekla da je kao intelektualac, u odlučujućim godinama za narod Kosova, bio jasan glas protiv represije, protiv nepravde i protiv pokušaja negiranja našeg nacionalnog identiteta.
„Njegov doprinos se proteže i na političke procese sa kraja prošlog veka, kada je Kosovo tražilo slobodu i republiku. Rexhep Qosja je stavio svoj intelektualni autoritet u službu tog prava, artikulišući slobodu Kosova kao istorijsko pravo i kao kauza koja je zahtevala međunarodnu afirmaciju“, naglasila je VD predsednice.
Prema njenim rečima, u kulturnom životu Kosova profesor Qosja zauzima mesto onih retkih ličnosti koje prevazilaze institucije i obeležavaju čitavu epohu mišljenja.
„Albanološki institut, Univerzitet u Prištini, književnost, pozorište, film i javna debata nose u temelju njegov rad, hrabrost i prisustvo. Kod Qosja, kultura je imala dužnost. Knjiga je imala dužnost. Intelektualac je imao dužnost. Stoga, njegovo delo je prevazišlo biblioteku i ušlo u političku istoriju Kosova“, rekla je VD predsednice Haxhiu.
Prema njenim rečima, Qosja je pretvorio argument u sredstvo odbrane albanskog identiteta i prava, pre nego što je to pravo dobilo oblik za političkim okruglim stolovima.
„Još sedamdesetih godina, u delu ‘Proređeni panteon’, on je pisao o reči i ćutnji kao etičkom, političkom i intelektualnom pitanju. Kasnije, u polemikama osamdesetih godina, u publicistici devedesetih godina i u intervjuima u kojima je artikulisao pravo Kosova na samoopredeljenje, dokazao je da za albanskog stvaraoca ćutanje ne može biti utočište u vreme represije. Kod Qosja, reč je bila obaveza prema istini i prema narodu. Godine 1991, u intervjuu za beogradsku štampu, kada se Jugoslavija raspadala, a Kosovo bilo pod represijom, akademik Qosja je izjavio da će upornost i odlučnost albanskog naroda trajati uprkos patnjama, sve dok Kosovo ne ostvari pravo koje mu pripada: pravo na političko i teritorijalno samoopredeljenje“, rekla je VD predsednice.
Ona je dalje rekla da akademik Rexhep Qosja nije tražio počasti za sebe, ali da Republika ima obavezu da oda počast onima, koji su svojim delom uvažavali državu i narod.
„Sećanje na njega ostaće tamo gde je on smestio čitavo svoje delo: u albanskoj kulturi, u kritičkom mišljenju, u albanskom jeziku i u političkoj i duhovnoj istoriji Kosova“, rekla je VD predsednice Haxhiu.
