Veoma dragi sunarodnici iz dijaspore, veoma drage sestre i braćo,
Dobrodošli u vaš dom!
Zaista postoji deo domovine koji ne ostaje uvek unutar granica mape, ali srce za domovinu kuca čak i sa hiljada kilometara udaljenosti.
Postoji Kosovo koje, pored našeg jezika srca, albanskog jezika, govori i mnogim drugim jezicima, koje radi u dalekim zemljama, ali čije su misli i srce uvek ovde. Ovo Kosovo je naša dijaspora, deo domovine koji živi daleko i blizu u isto vreme, koji se nikada nije otcepio, čak ni kada je bio primoran da ode.
Čast jedne nacije meri se onima koji ostaju blizu domovine čak i kada su fizički daleko. Postoje ljudi koji nikada nisu tražili slavu, ali su svojim delima uvek davali najveću slavu domovini.
Takva je naša dijaspora!
Ona je ta koja je podržavala zemlju u najtežim vremenima, i ona koji je i danas sa nama dok se naša zemlja suočava sa novim izazovima.
Vi ste dokaz da domovina nije samo mesto, već i besa, sećanje i istovremeno odgovornost.
Vi ste ti koji su održali ime Kosova živim u najtežim vremenima, oni koji su nosili našu nacionalnu zastavu širom sveta kada se ona još nije slobodno vijorila ovde na Kosovu, oni koji su sačuvali jezik i ponos u najtežim danima za nas.
Zato vas danas, kada vas sve dočekujemo u domovini, ne dočekujemo kao goste, već kao neodvojivi deo nas samih.
Poštovana dijasporo,
Danas smo ovde zajedno, na ovom kraju godine, da ponovo čujemo jedni-druge, jer za nas nije prvi put da se srećemo, konstantno smo vas dočekivali i vi ste dočekali nas, dakle da čujemo glas sećanja, glas istorije i glas domovine, koja čak i kada je daleko, nikada ne prestaje da zove.
To je zato što za nas Albance, a posebno za našu dijasporu, domovina nije samo simbol na mapi. To je osećaj, to je sećanje i to je neutoljiva čežnja. To je ta slika koja nas prati u danima napornog rada i u dugim noćima usamljenosti. To je taj prizor koji se, kao u našim epskim pesmama, stalno vraća u naše misli.
Planine i ravnice Kosova su kolektivno sećanje, to je naša zajednička istorija, to je dokaz otpornosti naroda koji, čak i kada je nasilno rasejan po svetu, nikada nije izgubio svoj duhovni kompas i nacionalni identitet.
Albanska dijaspora, naša dijaspora, nastala je iz potrebe, iz bola, iz nedostatka perspektive, ali i iz nepravde, nasilja i proterivanja.
Međutim, nikada nije zaboravljena. Naprotiv, postala je sila, postala je otpor i postala je štit našeg nacionalnog identiteta.
Stoga, dela naše dijaspore nisu samo deo arhive naše istorije, ona leže u samim temeljima naše države. Vi ste najživlji dokaz da je naša dijaspora jak i neuništiv stub naše slobodne i suverene Republike.
U najtežim danima naše istorije, kada je sloboda bila zabranjena, dijaspora je bila ona koja je održavala našu nadu. Ona je bila ta koja je organizovala, protestovala, govorila u ime Kosova i naroda Kosova u najvažnijim kancelarijama sveta. Ona je utrla put, ona je gradila mostove i prijateljstva. Ona je bila ta koja je pomagala porodicama, održala obrazovanje pod okupacijom, podržavala borbu za slobodu i dostojanstvo. Bila je to dijaspora, uvek spremna da se vrati u svoju domovinu, čak i rizikujući svoj život.
Mnogi pripadnici naše dijaspore su to dokazali tako što su se u početku pridružili mirnom otporu koji je izgradio otac osnivač naše Republike, istorijski predsednik, dr Ibrahim Rugova. Internacionalizovanjem pitanja Kosova kada nam je sloboda bila uskraćena, oni su to ponovo dokazali kada su se momci i devojke iz dijaspore vratili na kosovsku zemlju da se bore za odbranu domovine, postajući deo Oslobodilačke vojske Kosova i najslavnijeg poglavlja naše istorije.
I svako od vas to dokazuje i danas, svaki put kada se vratite na Kosovo, svaki put kada podržite svoje porodice, svaki put kada ovde investirate, svaki put kada ste prisutni. Vi, ne samo da pomažete Kosovu, već zajedno sa svakim od nas gradite budućnost naše zemlje.
Danas se mnogi mladići i devojke vraćaju na Kosovo da investiraju, da razvijaju Kosovo i da ga učine još jačim.
I taj refleks povratka, taj unutrašnji poziv, uvek je bio deo duše naše dijaspore. Nakon rata i nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je ušlo u novo poglavlje. Poglavlje ispunjeno nadom, ali i izazovima.
U ovom procesu, dijaspora nije samo sećanje na prošlost, već je pre svega partner budućnosti. Danas je Kosovu ponovo potreban vaš doprinos, vaše ideje, vaše iskustvo, znanje koje ste stekli u zemljama u kojima živite i radite.
Postoji potreba za inicijativama koje donose još više razvoja, za projekte koji stvaraju radna mesta, za tehnologiju i inovacije. Potrebni su stručnjaci koji se vraćaju, bilo privremeno ili trajno, da dele znanje, da izgrade još jače institucije, da podignu još jače profesionalne standarde.
I baš kao što je Kosovu potrebna dijaspora, dijaspori je potrebna i država koja je sluša, poštuje i uključuje. Država koja nastavlja da stvara fer uslove, jake zakone i klimu poverenja, gde fizički ili profesionalni povratak nije žrtva, već zajednička prilika.
Ovo srce koje uvek trči ka Kosovu, kad god nam je potrebno, takođe je poziv na saradnju. To je želja da uvek budemo deo nečeg većeg od sebe. To je dokaz da veza između Kosova i dijaspore nije samo nostalgija, već i ljudski i moralni kapital.
Zato, danas, više nego ikad, ova veza mora biti ojačana. U nestabilnom svetu, sa novim geopolitičkim, ekonomskim i društvenim izazovima, Kosovu je potrebno jedinstvo, otvoreni umovi i sveobuhvatna saradnja.
Ova ljubav prema Kosovu je uvek bila naša najveća snaga. Hajde da je transformišemo u razvoj, prosperitet i sigurniju budućnost za generacije koje dolaze posle nas.
I uoči nove godine, želim da ovaj prijem i ovaj susret sa vama budu praćeni najiskrenijim željama za svakog od vas. Neka vam predstojeća godina bude prosperitetna, sa ličnim i profesionalnim uspesima, sa dobrim zdravljem za vas i vaše porodice, i sa mirom i slogom u svakom albanskom domu.
Nadam se da će nova godina doneti više mogućnosti, više saradnje i više razloga za povratak u domovinu, za zbližavanje i zajedničku gradnju. Neka ovo bude godina kada snovi dobijaju oblik, gde se rad nagrađuje i kada naše voljeno Kosovo ide još dalje sa verom i dostojanstvom. Neka svako od nas doprinese ovom snu, baš kao što odjekuje refren epske pesme koja nas je ujedinila i danas sve nas ujedinjuje, bez obzira gde živimo:
“Oj Kosovë, oj nana ime, ndonëse jam o i mërguar, dashninë tande zemra kurrë s’ka me harruar.” (O Kosovo, o majko moja, iako sam dijasporac, tvoju ljubav moje srce nikada neće zaboraviti.)
Dobrodošli u domovinu, dobrodošli na vaše Kosovo!
Neka Bog blagoslovi našu voljenu Republiku, sve naše građane i našu dijasporu!
Živeli!
