(Predsednici Jahjaga je dodeljena nagrada“Unaza e Katarina Josipit”.- Prsten Katarine Josipi)<\/p>\n
Predsednica Republike Kosova, g-da\u00a0 Atifete Jahjaga ucestvovala 40-toj\u00a0 jubilarnoj manifestaciji “Takimet e Gje\u00e7ovit” u s. Zym u regiji Has
\n\u00a0
\nOvom prilikom, Predsednici Jahjaga je dodeljena nagrada\u00a0 “Unaza e Katarina Josipit”, i\u00a0 držala\u00a0 sledeci govor:
\n\u00a0
\nVeoma\u00a0 cenjeni\u00a0 predstavnici institucija\u00a0 Republike Kosova,
\nPoštovani pesnici i ljubitelji\u00a0 albanske\u00a0 književnosti,,
\nPoštovani sveštenici i zvanicnici Katolicke\u00a0 crkve,
\nPoštovani stanovnici Zyma, lokaliteta sa tradicijom,
\nPoštovani ucesnici,
\n\u00a0
\nCestitam vam 40-tu\u00a0 jubilarnu manifestaciju “Takimet e Gje\u00e7ovit”\u00a0 koja je\u00a0 tradicionalna, zahvaljujuci\u00a0 radu i predanosti\u00a0 vas stanovnika Zyma\u00a0\u00a0 književnog kluba “Shtjef\u00ebn Gje\u00e7ovi”,\u00a0 opštine Prizren i centralnih institucija\u00a0\u00a0 Republike Kosova.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/p>\n
Manifestacija “Takimet e Gje\u00e7ovit” je znacajna ne samo iz razloga simbolike nego i zbog\u00a0 doprinosa za ocuvanje nasledstva i kultiviranju književnih, kulturnih i\u00a0 naucnih vrednosti.<\/p>\n
Da\u00a0 se nalaziš u Zym, da ucestvuješ u manifestaciju susreta ili sabora Gje\u00e7ova, koje ste vi\u00a0 simbolicki nazvali\u00a0 “Takimet e Gje\u00e7ovit”\u00a0 i da se ne govori o ovoj nacionalnoj poliendrickoj\u00a0 licnosti, koji je\u00a0 binom “Fe e Atdhe” ( Domovina i vera ) ostavio je u bogatom nasledstvu književnosti,\u00a0 arheologije i nauke, je nemoguce.\u00a0 <\/p>\n
U svojstvu Predsednice zemlje, pripalo mi da govorim o\u00a0 politickoj i patriotskoj\u00a0 aktivnosti Shtjef\u00ebn Gje\u00e7ovi – a.\u00a0 Razmatrajuci\u00a0 život i delo ovog ucenjaka, videla sam da je kod njega sve povezano sa domovinom, slobodom, napretkom i\u00a0 emancipacijom svog naroda. <\/p>\n
Shtjef\u00ebn Gje\u00e7ovi je bio sveštenik, franjevac, poznavajuci njegova dela,\u00a0 putem njih i\u00a0 njegov duh, ubedena sam\u00a0 da se on opredelio za sveštenicki poziv kako bi\u00a0 proširio svoja\u00a0 znanja, da se\u00a0 iškoluje i da\u00a0 bude\u00a0 korisniji\u00a0 ljudima. A postao je franjevac kako bi bio što bliže\u00a0 narodu i da živi u\u00a0 uslovima\u00a0 svog\u00a0 roda, kao što je\u00a0 sam\u00a0 rekao.\u00a0 <\/p>\n
Katolicka crkva uvek je bila\u00a0 uz narod, u vecini slucajeva\u00a0\u00a0 na\u00a0 celo napora za\u00a0 slobodu i emancipaciju gde je uloga\u00a0 sveštenika\u00a0 bila ogromna u iskorenjivanju\u00a0 zaostalih zakona\u00a0 koji su došli ovde sa tudim uticajima kad kada planski i sa\u00a0 odredenim ciljem, kao što su bila sujevernost i magija koje su se lako širile, kao\u00a0 lažna nada\u00a0 za napaceni narod\u00a0 za rešavanje\u00a0 problema i poteškoca sa kojima su se\u00a0 suocavali.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0
\nShtjef\u00ebn Gje\u00e7ovi postao je arheolog, jer je hteo da dokaže naše\u00a0 starost korena\u00a0 na ovim prostorima, jer je želeo da dokaže da nekad smo bili cuveni i imali tragove i da smo stvorili istoriju koja je za ponos. Arheologiju Gje\u00e7ovi je istraživao uz veliku predanost , ulazivši u najdaljim pecinama i klancima\u00a0 Mal\u00ebsije, prikupljajuci artifakte, kako ne\u00a0 bi ih pronašli\u00a0 i\u00a0 drugi pokupili, da nam\u00a0 ne pokradnu\u00a0 istoriju jer kradom\u00a0 prošlosti su želeli da nam otmu\u00a0 buducnost. <\/p>\n
Prema tome\u00a0 Gje\u00e7ovi j izvršio\u00a0 studije\u00a0 o pelasško\u00a0 i ilirskom nasledu albanskog naroda, koje\u00a0 su\u00a0 ostale najozbiljnije studije izvršene u ovoj oblasti. <\/p>\n
Shtjef\u00ebn Gje\u00e7ovi\u00a0 se bavio i\u00a0 prikupljanjem usmenog nasleda\u00a0 našeg\u00a0 naroda. To je ucinio kako ne bi se izgubila ova neprocenjiva\u00a0 riznica\u00a0 i da bi dokazao motive i\u00a0 visok\u00a0 umetnicki i\u00a0 filozofski nivo narodnog genije.
\nShtjef\u00ebn Gje\u00e7ovi bavio se i književnošcu. Pisao\u00a0 dramu, žanr\u00a0 koji do tada nije\u00a0 bio\u00a0 obraden. To je ucinio u\u00a0 obliku\u00a0 naše tradicije pripovedanja, kako bi\u00a0 više uticao i preko insceniranja ili uzimanja i prepricavanja dramskih delova i njegovih dela u\u00a0 narod. <\/p>\n
Shtjef\u00ebn Gje\u00e7ovi je krunisao svoje delo prikupljanjem i Kanona Leke, posao koji mu je\u00a0 oduzeo\u00a0 trideset god. gde\u00a0 njegova predanost\u00a0 prikupljanju i kodifikacije\u00a0 lici na\u00a0 sistem kodifikacije svetih knjiga. Ovim delom on je posmrtno izbio u svetske tokove.\u00a0 Kanonom, Gje\u00e7ovi\u00a0 je dokazao da smo kao narod bili organizovani , da nismo bili\u00a0 divlja plemena bez zakona. Nacinom kanonskog organizovanja\u00a0 dokazao da smo bili napredni i da je Kanon\u00a0 bio\u00a0 humaniji i\u00a0 pravedniji\u00a0\u00a0 od\u00a0 kanona\u00a0\u00a0 ostalih naroda srednjeg\u00a0 veka ali i kasnije. <\/p>\n
Dozvolite mi, uzimajuci u\u00a0 obzir karakter ove manifestacije,\u00a0 da kažem dve stvari oko Kanona Lek\u00eb Dukagjini-a.<\/p>\n
Prvo: Ovaj Kanon\u00a0 u svim svojim clanovima i stavovima poštuje coveka, njegovo i porodicno\u00a0 dostojanstvo. Kanon ne poznaje\u00a0 pravo kazne oštecenja i poniženja dostojanstva. Kanonom\u00a0 Leke\u00a0 nema javnog batinanja coveka i nema osakacenja tela. <\/p>\n
Drugo: Kanonom gora, poznatog kao\u00a0 Kanuni i Lek\u00eb Dukagjinit, naslednici Sk\u00ebnderbega u nacionalnom otporu protiv otomanskog usvajanja\u00a0 uredili su život ljudi i to je onemogucilo\u00a0 sprovodenje\u00a0 šerijata\u00a0 u\u00a0 ovim prostorima\u00a0 kod našeg naroda, katolicke ili muslimanske vere.\u00a0 Na albanskim teritorijama nije se moglo zamisliti\u00a0 da turci nekome, ko je bio\u00a0 recimo optužen za\u00a0 kradu, otkinu ruku ili da neko javno dobije pedeset udaraca bicem.\u00a0 Prema tome\u00a0 ovaj Kanon\u00a0 je sacuvao ljudsku ali i nacionalnu cast i dostojanstvo\u00a0 više od\u00a0 petsto godina.\u00a0 <\/p>\n
Kanon\u00a0 Lek\u00eb Dukagjini-a ima nacelo da\u00a0 „vesnik se ne ganja”. Prema toe onaj koji nosi vest\u00a0 mora se poštovati bez obzira koju vest i od koga nosi, što se danas veoma dobro poklapa sa slobodom reci i izražavanja, što je\u00a0 deo tradicije. Mi se\u00a0 danas\u00a0 vladamo prema zakonima\u00a0 savremene\u00a0 evropske civilizacije\u00a0 koji sadrže\u00a0 u sebe dostignuca naprednih naroda.\u00a0 Na tom putu Republici\u00a0 Kosovu je mesto u Evropskoj zajednici\u00a0 medu dostojanstvenim narodima slobodnih\u00a0 i ravnopravnih zemalja.\u00a0 <\/p>\n
*****
\nU nastavku susreta, Predsednica\u00a0 Jahjaga je postavila cvece\u00a0 pred\u00a0 bistom Shtjef\u00ebn Gje\u00e7ovi-a, Biskup Kosvske Biskupije, velecasni\u00a0 Dod\u00eb Gjergji predao je joj tradicionalnu\u00a0 nagradu“Unaza e Katarina Josipit”.
\n\u00a0
\nNakon dobijanja ove nagrade, Predsednica Jahjaga\u00a0 je rekla da\u00a0 se oseca\u00a0 veoma pocašcenom\u00a0 nagradom koja nosi ime\u00a0 velike glumice Katarina Josipi.
\n\u00a0
\nPredsednica Jahjaga\u00a0 je rekla da\u00a0 Katarina Josipi ostaje simbol emancipovane žene, koja\u00a0 volela svoje zanimanje, domovinu i narod.\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
(Predsednici Jahjaga je dodeljena nagrada“Unaza e Katarina Josipit”.- Prsten Katarine Josipi)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":58835,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[101],"tags":[],"class_list":["post-79369","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"yoast_head":"\n