G\u0111a. Predsednice, \u010dlanovi udruženja, zahvaljujem vam na poziv da sa vama podelim jedan deo istorije – istorije naših vremena – ono o me\u0111unaordnoj intervenciji i državotvornosti na Kosovu i našem kretanju napred.<\/p>\n
Poštovane dame i gospodo, <\/p>\n
G\u0111a. Predsednice, \u010dlanovi udruženja, zahvaljujem vam na poziv da sa vama podelim jedan deo istorije – istorije naših vremena – ono o me\u0111unaordnoj intervenciji i državotvornosti na Kosovu i našem kretanju napred.
\n\u00a0
\nTako\u0111e je posebna \u010dast vratitise na ovom Univerzitetu,\u00a0 mesto velikih ideja i važnih otkri\u0107a. Posebno sam privilegovana da sam prva žena predsednica iz Jugoisto\u010dne Evrope koja nalazi sebe u ovoj sceni i da kora\u010da mnogo tragova\u00a0 onih koji su sa vama delili važna pripovedanja- produkt isnpiracija, ljudskih interakcija, a tako\u0111e i tragi\u010dnih i opasnih okolnosti, koje su definirale život miliona ljudi u ovom kontinentu i šire.
\n\u00a0
\nOse\u0107am neizmernu malenkost da mogu dodati doprinosu jednoj od mojih li\u010dnih idola, Majci Tereza, svetiteljici albanskog porekla, jedne žene sa \u010dvrstim idealom i vrednostima, koja se zavetovala u jednoj crkvi na jugu Kosova, i koja se obratila vašem udruženju mnogo godina ranije. Ona u sebi sadrži i doprinos koji religija- nedozvoljena tokom istorije, \u010desto nepravedno i bez volje, da zauzima zasluženo mesto, – ima da ponudi svetu.
\n\u00a0
\nKao što je jednom prilikom Winston Churchill rekao, Balkan proizvodi više istorije nego što može konzumirati, i oni koji biraju da to vide na ovaj na\u010din, stota (100) godišnjica po\u010detka Prvog Svetskog Rata, i svih onih stvari i doga\u0111aja me\u0111u njima, \u0107e izgledati kao jedno samosvojno proro\u010danstvo. Ostalima, a posebno onima u akademskim krugovima, ova godišnjica \u0107e poslužiti kao potsetnik krhkosti me\u0111unarodnog društva i ve\u0107i deo istorije nastale tokom ovog veka treba da služi kao primedba za pažnju koja može osporavati preterano optimisti\u010dko gledište\u00a0 da \u0107e jedan me\u0111usobno zavisan svet otkloniti sukobe ve\u0107ih razmera.
\n\u00a0
\nSigurno, dok se setimo taneta koji je ispaljen na ulicama Sarajeva u pravcu Nadvojvode Franc Ferdinanda, naslednika Austro-Ugarske Imperije, \u010din koji je ujedno pokrenuo Prvi Svetski Rat, svi \u0107emo spomenuti sli\u010dnost izme\u0111u tadašnjeg i sadašnjeg vremena. Da, neka od zbivanja su užasno približna. Ali, sli\u010dnosti su male. Razlika je mnogo.
\n\u00a0
\nDanas, ja \u0107u vam govoriti o ovim razlikama analiziraju\u0107i jedan proces koji i nadalje traje, ali koji, ube\u0111ena sam, naša jedina prilika da kona\u010dno ponovo dovedemo mir i trajnu stabilnost u Zapadnom Balkanu, upravo u mesto gde se odvijalo više doga\u0111aja nekoliko zadnjih decenija, i za ispunjavanje obe\u0107anja jedinstvene i celovite Evrope u miru.
\n\u00a0
\nTokom ovog stole\u0107a, narodi Balkana su podvrgnuti jednom dubokom rascjepkanju, koje se naj\u010deš\u0107e dogodila kao posledica izvršene brutalnosti nad njima radi hegemonisti\u010dkih ciljeva dominacije.
\n\u00a0
\nTokom perioda menjanja milenija, Koosvo je bila ratno poprište. Ovoga puta, dok se raspala savezna Jugoslavija, Srbija je lansirala svoju nacionalisti\u010dku agendu stvaranja Velike Srbije, jedne kampanje nasilja zapo\u010dete na Kosovu, kao suprotstavljanje volje njene Albanske ve\u010dine radi uspostavljanja svoje nezavisne džave, sli\u010dno postupku preduzetog od ve\u010dine jugoslovenskih republika.
\n\u00a0
\nKosovo i delatnost Oslobodila\u010dke Vojske Kosova, gerilkse snage koja se trudila da ukine kontrolu Srbije nad Kosovom i stvara nezavinu državu, suo\u010dila se sa sveukupnim nasiljem. Civili su detektovani u cilju etni\u010dkog \u010diš\u0107enja od strane srpskog režima, i NATO – prvi put u svojoj istoriji – je intervenirala da bi branila civile sprovode\u0107i obe\u0107anje Evrope i demokratskog sveta da se više nikada ne\u0107e dozvoliti genocid.
\n\u00a0
\nOva humanitarna intervencija je postala precedent za uspostavljanje normativa odgovornosti\u00a0 za zaštitu, ili za intervenciju radi zaštite žrtava masovnih ubistava i teških kršenja ljudskih prava od mati\u010dne države.
\n\u00a0
\nUpravo je ova vrsta razmišljanja koja je u\u010dinila da NATO ponovo intervenira u Libiji, i to je s toga što iskustvo Kosova – iako nije jedan prethodno utvr\u0111en uzorak ili rešenje za sve ostale krize –\u00a0 u sebi sadrži jednu važnost za svet i za budu\u0107a angažovanja u državotvorne delatnosti.
\n\u00a0
\nAli, kao što i pokazuje primer Kosova, državotvornost je teška, ponekad i vrlo težak, za me\u0111unarodnu zajednicu i posebno za stanovništvo koja doživljava efekat prioriteta koji se takmi\u0107e jedan sa drugim – pritisak za obezbe\u0111enje bitnih stvara ili pitanje bezbednosti i razvoja državnih institucija koje \u0107e preuzeti odgovornost za stvaranje jednog demokratskog društva i tržišne ekonomije, onde gde iste nisu ranije postojale.
\n\u00a0
\nMarta 1999 godine, mi smo nasledili jednu razorenu državu: Hiljade ubijenih civila i jedno nasle\u0111e me\u0111uetni\u010dkog neprijateljstva.<\/p>\n
Obnova nije bila laka. Trebalo je mnogo pomo\u0107i i visoka doza strpljenja. Isto tako i jedno veliko me\u0111unarodno angažovanje, koje je Kosovu i njenom stanovništvu omogu\u0107ilo koriš\u0107enje sredstava i vremena za sazrevanje, kako bi kada bude podobno vreme, Kosovo proglasi svoju nezavisnost i da se mi možemo usredsrediti da nju pretvorimo u postojanu\/održivu, demokratsku, multietni\u010dku zemlju, ku\u0107u za sve njene gra\u0111ane bez obzira na njihovo nacionalno poreklo. U miru sa susedima i puno poštovanja za njihov suverenitet. Jedna zemlja kandidat za Evropsku Uniju, NATO i sa aspiracijama za vrednosti koje ove dve institucije imaju za kolektivnu saradnju i bezbednost.
\n\u00a0
\nGodine 2008 mi smo proglasili Kosovo nezavisnom zemljom, i tako krunisali angažovanje niz \u010ditavih generacija da gospodari svojih sudbina . U toku prošlih šest godina, usredsredili smo se na realizaciju ove vizije.
\n\u00a0
\nI usprkos poteško\u0107a tranzicije koje smo doživeli i prema kojima nijedna druga država nije imuna, kao i protivre\u010dnosti koje su okarakterizirale postanak Kosova kao najnovije države u Evropi – mi smo izneli naše vrlo jasne namere. Ovih šest godina, mi smo dokazali našu sposobnost da ostajemo verni vrednostima koje su temelj naše države i potvrdili smo našu odlu\u010dnost da zajedno sa susedima radimo u pravcu prevazilaženja prepreke saradnje. Za nas, ovi su procesi nepovratni. Dugo smo se borili za slobodu i naša prava – obuhvataju\u0107i i one naj osnovnije kao što su pravo govora i pravo na život – da bi vratili natrag ili da iste osporavamo drugima.
\n\u00a0
\nNaša odlu\u010dnost kretanja u pravcu kona\u010dnog cilja je isto tako \u010dvrsta. Dok\u00a0 je\u00a0 mnogo ljudi tokom zadnje decenije u Evropu misli o ustrajnosti politike proširenja,\u00a0 rezlozima i efektima iste u unutrašnjim politikama država \u010dlanica u vezi sa visokom nezaposlenoš\u0107u, Zapadni Balkan je bio jedinstven u aspiraciji \u010dlanstva u EZ-e, kao jedne jedine agende koja nas sve spaja.
\n\u00a0
\nUpravgo to je perspektiva EZ-e koja se dokazala da transformira ovu regiju koja je opirala promenama. I ja verujem da ono što nam je momentalno pri ruci, jeste momenat koji trebamo upotrebiti da napredujemo, kako u regiji tako i u EZ-e, kao jedine garancije napretka koji smo ostvarili, kao solidan dokaz da smo nau\u010dili lekcije prošlosti. Na ovome se zasniva glavna razlika.
\n\u00a0
\nMir Evrope, u velikoj meri pothranjen postojanjem Evropske Unije – je sobom donosio ne samo rast i nevi\u0111en raz voj, nego je donosio isto tako i jedan period politi\u010dke stabilnosti, slobodu kretanja i ve\u0107e razumevanje me\u0111u ljudima i narodima. Glavne zemlje EZ-e su uvidele istorijske razlike koje je EZ-e u\u010dinila na drugoj strani gvozdene zavese, i mi, zemlje Zapadnog Balkana, najbolje razumemo potencijal koji ovaj projekat sadrži u sebi u pravcu naše sopstvene transformacije i promene istorijskog pravca.
\n\u00a0
\nNa osnovu ovog obe\u0107anja budu\u0107e saradnje za jedan ustrajan mir i stabilnost, mi, zemlje regije, smo razumele da trebamo zajedno raditi. Mi smo imali jednu tešku prošlost, jednu prošlost od koje možda se još ne oporavimo i da posledice iste još uvek ispaštamo, ali smo se ujedinili za obe\u0107anu vizije ujedinjene Evrope.
\n\u00a0
\nNaš put ka EZ-e je uslovljen sa našom sposobnoš\u0107u da gradimo dobre susedne odnose na Balkanu, koje podrazumevaju poštovanje vrednosti koje nose naša društva i poštovanje integriteta naših odnosnih zemalja. Dobri odnosi se ne grade samo potpisivanjem sporazuma, nego putem njihovog sprovo\u0111enja i priznanjem nezavisnosti naših zemalja.
\n\u00a0
\nOdnosi izme\u0111u zemalja Balkana nsatavljaju ostati krhki, teški i puni nepoverenja. Mi još uvek nismo uspeli graditi mostove me\u0111u nama , bez obzira na neke važne korake koje smo preduzeli tokom zadnje decenije kako bismo izmenili pogrešna gledišta jednog prema drugome. Ali, i povrh togal, ono što je bilo nezamislivo samo pre jedne godine – dijalog izme\u0111u Srbije i Kosova – je postao ve\u0107i uspeh jer ideja evropske integracije – ideja saradnje i sporazumevanja – je nadvladala.
\n\u00a0
\nObe države, koje ciljaju \u010dlanstvo u EZ-e, su na potreban na\u010din \u010dinjenicu putem dijalog mogu posti\u0107i rešenje za sva pitanja, odustaju\u0107i od ideje hegemonizma i u\u010de\u0107i da slušamo, da razumemo i na\u0111emo oblasti sa ta\u010dkama ujedinjenja. Mi smo tražili jedan izlazak iz slepe ulice na na\u010din da na\u0111emo izlaz u pravcu naših odnosnih puteva u pravcu EZ-e.
\n\u00a0
\nMi smo trebali da na\u0111emo snage i hrabrosti da adresiramo ono što je bila najteže tokom prethodne decenije, otvaranje poglavlja politi\u010dkog pomirenja sa Srbijom i uklju\u010divanje srpske zajednici koja živi u severnom delu Kosova, zadržane kao taoca zbog nesaglasnosti Srbije\u00a0 da prizna\u00a0 jednu realnost\u00a0 nezavisno Kosovo.
\n\u00a0
\nOvim ube\u0111enjem mi smo pristupili dijalogu sa Srbijom.
\n\u00a0
\nDijalog posredovan od EZ-e i podržan od SAD-e jeste jedini na\u010din za pokretanje naših odnosa kao ravnopravne strane.<\/p>\n
Dijalog ima za cilj da obezbedi stabilnost i smanji tenzije u regionu putem izbora zasnovanih na najbolje\u00a0 evropske\u00a0 standarde i evropsku praksu. <\/p>\n
Mi smo pristupili procesu dijaloga ube\u0111eni da samo putem njega možemo do\u0107i do potrebne stabilsnosti za konsolidaciju naših zemalja, pokretanja naših privreda i izgradnje dobrosusednih odnosa koje \u0107e nam obezbediti evropsku budu\u0107nost.<\/p>\n
U ovaj proces mi smo tražili politi\u010dko i društveno uklju\u010divanje. Dijalog je bio uzvišena investicija koja nadmaše ideološke i dnevno politi\u010dke granice. Jer ja snažno verujem da on utvr\u0111uje naše puteve kretanja i dotakne život svakog gra\u0111anina. <\/p>\n
Sigurno da, tokom angažovanja za izgradnju konsenzusa, mi smo naišli i na skepticizam, koji se treba shvatiti u kontekstu naše prošlosti sa Srbijom i jednom velikom broju propalih sporazuma koji su prouzrokovali mnogo patnji mojoj zemlji, zemlja u kojoj se\u0107anje na rat i njene posledice još je sveža.
\n\u00a0
\nKao voditelj najviše institucije moje zemlje, ja sam podržala dijalog izme\u0111u dveju nezavisnih zemalja – uklju\u010duju\u0107i i moj sastanak sa Predsednikom Srbije u Bruksel prošle godine, odlu\u010dna da otvorimo nednu novu stranicu i da pomognemo izgradnji nove vizije za budu\u0107nost cele regije.<\/p>\n
U toku prošle godine mi smo postigli sporazum o rasturanju ilegalnih srpskih struktura koje su delovale na sever.
\n\u00a0
\nMi smo uspešno apsorbirali \u010dlanove ove zajednice u Kosovsku Policiju.
\n\u00a0
\nMi smo održali lokalne izbore, prvi put u celoj teritoriji Kosova za predsednike opština i opštinske delegate – koji verujemo – da \u0107e predstaviti volju gra\u0111ana Kosova.
\n\u00a0
\nTako\u0111e smo postigli sporazum o energiji, integralno upravljanje granica, transportu, porezu i carini, dokumentima i otvorili smo kancelarije \u010dza vezu u obadva\u00a0 glavna grada.
\n\u00a0
\nSporazumi koji obezbe\u0111uju stabilnost i definitivno sporazumi koji pružaju ve\u0107u bezbednost za ceo region.
\n\u00a0
\nOvi sporazumi treba da se u potpunosti sprovode. Isto tako, proces normalizacije odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije da se oceni poglavlje za poglavljem i korak za korakom!
\n\u00a0
\nOcenivanjem implementacije svakog kutka sporazuma i obezbe\u0111enjem uspešnog okon\u010danja svakog perioda primene dok ne stižemo na završetak. Kosovo i Srbija trebaju graditi partnerstvo, zasnovano na obostrano priznanje, kao poslednjeg koraka za integraciju u EZ-e.<\/p>\n
Sporazum izme\u0111u Kosova i Srbije je omogu\u0107ena zbog toga što je naša jedina alternativa bila EZ-e, koja i \u010dinila potpuno jasnim da \u010dlanstvo podrazumeva uspostavljanje dobrosusednih odnosa i da naš ukupni napredak\u00a0 je povezan sa prevazilaženjem razlika.
\n\u00a0
\nOvo je isto tako postalo mogu\u0107e za to što smo shvatili da napredak jednog društava može ostati taoc naših nesaglasnosti i naše nesposobnosti da koristimo mogu\u0107nost kretanja napred. Dijalog je smatran kao jedini na\u010din za rešavanje problema koji su teretili život naših gra\u0111ana i blokirali naše\u00a0 kretanje putem napretka.<\/p>\n
I ovo kretanje, jste zajedni\u010dki put zemalja Balkana, povezana i recipro\u010dno zavisna, i uslovljena od naše saradnje i naše sposobnosti za uspostavljanje reciprociteta.
\n\u00a0
\nNe može biti napretka niti \u010dlanstva u EZ-a za nijednu zemlju aspiranta bez rešavanja postoje\u0107ih problema izme\u0111u nas. EZ-e nije mesto gde mi rešavamo naše probleme, nego je forum sa kojim mi doprinosimo\u00a0 izgradnji naše zajedni\u010dke\u00a0 evropske budu\u0107nosti i u kojoj se naše razli\u010ditosti transfomiraju u prednosti, i gde naša saradnja jeste jedna važna vrednost za sve \u010dlanove ove Unije.
\n\u00a0
\nMi smo mnogo investirali u proces dijalogu i trebamo pokrenuti napredk opredeljenje za iznalaženje prihvatljivih rešenja za gra\u0111ane Kosova, za normalizaciju odnosa izme\u0111u dve zemlje.<\/p>\n
Jer pred sobom imamo jedan broj hitnih pitanja, ve\u010di deo kojih se nadoveže sa ja\u010danjem demokratskih institucija u zemlji i sa ispunjavanjem potreba gra\u0111ana.
\n\u00a0
\nEkonomski razvoj, naro\u010dito mogu\u0107nosti za stvaranje novih radnih mesta i oživljavanja privrede trebaju dobiti prevashodnu prednost, jer ovaj zahtev se ispoljava kao jedan zajedni\u010dki imenitelj Albanaca i Srba. To je jedna njihova zejdni\u010dka briga.<\/p>\n
Ali mi razumemo da su oba pitanja povezana, kao što je povezan i dijalog izme\u0111u naših gra\u0111ana, \u010dije obostrano poverenje je poljuljano još od perioda represije i rata na Kosovu.
\n\u00a0
\nDozvolite mi da dodam da izme\u0111u ovih takmi\u010darskih prioriteta , kada smo u toku davanja oblika našoj demokratiji, da bismo Kosovo \u010dinili zemljom velikih mogu\u0107nosti, mi smo podvrgnuti mnogim izazovima. Sada\u00a0 smo u toku usredsre\u0111ivanja na potrebu izgradnje jednog društva zasnovane na vladanje zakona. Naša odlu\u010dnost da suzbijemo korupciju i organizovani kriminal treba da se pretvori u konkretno delovanje, jer mi ne želimo da se pretvorimo na jednu crnu mrlju karte Balkana.
\n\u00a0
\nU nas još traju izazovi korupcije i organizovani kriminal usprkos uspostavljanja odgovaraju\u0107ih institucija i donošenja oštrih zakona koji izazivaju ove fenomene i povrh zajedni\u010dkog rada\u00a0 koju preduzimamo za smanjenje ovih tendencija i njihovog potpu nog ukidanja u nastavku. Ja priznajem da mi nismo \u010dinili onoliko koliko smo želeli preduzeti, ali mi verujemo da kao društvo, mi imamo kapacitet i sposobnost da pobedimo u ovom ratu. Ja ne želim uporediti Kosovo sa nekim drugim društvom koja je preduzela mnogo aktivnosti, jer merni uzorak za nas su sami naši gra\u0111ani, koji su malo razo\u010darani sa brzinom reformi. Mi smo u toku izazivanja njihove percepcije oko ovih negativnih fenomena, za jedni\u010dku bitku radi njihovog\u00a0 eliminiranja.
\n\u00a0
\nDame i gospodo,
\n\u00a0
\nPersepektiva za \u010dlanstvo regije, pitanje koje nas sve ujedine, treba da nadvlada nad bilo kakvom sumnjom oko održivosti politike otvorenih vrata , jer ova perspektiva je dala opipljive rezultate onde gde su pre jedne decenije su bile nezamislive.
\n\u00a0
\nDanas smo pokazali kreativnost i konstruktivnost za kretanje dalje od neprijateljstva prošlosti i da gradimo poverenje, pomirenje, i da menjamo imidž cele regije, svesni da ukoliko to ne \u010dinimo, ostat \u0107emo u izolaciji, gube\u0107i tako još jednu generaciju povrh nezaposlenosti i društvene neprihvatljivosti, ostavljaju\u0107i jednu težu senku nad celim regionom koji ima jako mnogo potencijala\u00a0 da ponudi.
\n\u00a0
\nTo je jedna jedinstvena mogu\u0107nost, i pozivam sve da razmišljate za potencijal koji ovaj region sadrži u sebi za jedan ustrajan mir i stabilnost u Evropu. Za mogu\u0107nost zajedni\u010dke podele ovog prosperiteta i da to \u010dinimo održivim za svokog gra\u0111anina.
\n\u00a0
\nRadi ostvarivanja ovog uspeha, mi trebamo više perspektive, jer je ovaj proces dvosmerni put, i EZ-e treba da verno ustraje u svom opredeljenju. Njeno postojanje treba da podrazumeva više od ispunjavanja standarda, treba da nastavlja opstati kao ideja našeg vremena, kao jedna inspiracija za kretanje napred.
\n\u00a0
\nProjekazt Evropske Zajednice treba da nastavlja biti jedina nepobitna opcija koja \u0107e imati ve\u0107i uticaj i pozitivniju ulogu tranformiranja u privredama i razvoju naših društava. Jer ono što mi – zemlje na pragu EZ-e vidimo – jeste jedan prosperitet bez presedana tokom pet prošlih decenija u Evropu.
\n\u00a0
\nNisu samo države osniva\u010di su nastavile svojim održivim razvojem nego ova je unija pomogla ukidanje razvojne razlike u Evropu pomaganjem zemljama koje su bile zakasnile zbog doga\u0111aja tokom prošlih decenija.
\n\u00a0
\nKosovo je najbolji primer angažovanja za uspostavljanje normalnosti….a ne za jedno \u010dekanje da normalnost dolazi sama.
\n\u00a0
\nHvala vam.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
G\u0111a. Predsednice, \u010dlanovi udruženja, zahvaljujem vam na poziv da sa vama podelim jedan deo istorije – istorije naših vremena – ono o me\u0111unaordnoj intervenciji i državotvornosti na Kosovu i našem kretanju napred.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":46660,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[106],"tags":[],"class_list":["post-78005","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-govori"],"yoast_head":"\n