Ube\u0111ena sam da je svako od vas, do sada \u010duo ove slogane, ako ne sve, barem neke od njih.<\/p>\n
Ne želimo cve\u0107e, želimo pravdu!
\nslušaj moj glas!
\nnismo mi i one, mi smo i jedno smo!
\nMislim na tebe! Pokloni haljinu!
\nPozdrav dragi u\u010desnici,
\nUbe\u0111ena sam da je svako od vas, do sada \u010duo ove slogane, ako ne sve, barem neke od njih. <\/p>\n
Svaki od njih je jedan poziv upu\u0107en institucijama i celom društvu da ne ostave u zaboravu jedan ratni zlo\u010din nad našim nedužnim stanovništvom. Poziv da razbijemo \u0107utnju, da se borimo protiv stigme, poziv na poštovanje ljudskih prava, poziv na delovanje, za odgovornost, za priznanjem.
\n“Žene i devojke, muškarci i momci, koji marširaju centrom grada, podignute glave i posve\u0107eni. Njihovim glasom, njihovim pozivima, žele da slome tišinu. Oni kažu “ne želimo cve\u0107e, ho\u0107emo pravdu”. I opet oni\u00a0 kažu “slušaj moj glas”.<\/p>\n
Ove snažne poruke doti\u010du sve kapilare našeg društva, države koju gradimo. Posto u srži teže prema izgradnji jednog zdravog društva i odgovornih institucija koje \u0107e preuzeti obaveze koje imaju, kako bi služile i tretirale na jednak na\u010din sve gra\u0111ane bez razlike.<\/p>\n
Ube\u0111ena sam, da svako od vas budi ose\u0107anje kolektivnog se\u0107anja koje svi delimo, o ovom doga\u0111aju, ovoj nesre\u0107i, ovom zlo\u010dinu, kako god d aga vi nazovete, a koji se dogodio mnogo ranije u našoj zemlji.<\/p>\n
Vasa pri\u010da može biti ovakva: “Bio je rat, žene su ostale ku\u0107i da se brinu o deci i starima. One su sve žrtvovale”.<\/p>\n
Vi povezujete ove fraze sa doživljajem i vašim li\u010dnim\u00a0 priznanjem, kada ste vi bili svedok, videli ste ili ste \u010duli da je tokom poslednjeg rata na Kosovu, seksualno nasilje, pogotovu nad ženama i devojkama, ne izostavljaju\u0107i ni muškarce i de\u010dake, upotrebljavano kao ratno sredstvo kako bi se pogazilo dostojanstvo žrtava, kako bi se oživeo ose\u0107aj straha i pritiska, kako bi se izazvalo raseljavanje i kako bi se ogolilo jedno \u010ditavo društvo od njegovih ljudskih vrednosti.<\/p>\n
Vasa pri\u010da može se i ovako nastaviti: “\u010cuo sam da su napravili pustoš, da su maltretirali žene i devojke, a bogami i momke. Se\u0107am se kada sam bio u izbegli\u010dkom kampu, lekari, strane organizacije, novinari, govorili su o sli\u010dnim slu\u010dajevima nasilja nad nedužnim stanovništvom, posebno nad ženama, ne samo kod nas, ve\u0107 i u drugim novim državama sveta gde je bilo konflikata”.<\/p>\n
Sigurno da vi ove fraze povezujete sa vašom istorijom direktne ili indirektne uklju\u010denosti u tretiranje ovog zlo\u010dina, sa ose\u0107anjem društvene odgovornosti i potrebe da se preduzmu konkretni postupci, koju ste mogli da osetite u odre\u0111enim trenucima.<\/p>\n
U\u010destvovala sam na organizovanom protestu, nastavlja se pri\u010da, treba da podržimo žene i devojke koje su bile žrtve seksualnog nasilja tokom rata, nije to njihova krivica”.<\/p>\n
Ube\u0111ena sam da ste ove slogane povezali i sa tretiranjem žena od strane nevladinih organizacija, i usluga koje su one pružale za rehabilitaciju preživelih, \u0107utnjom koja je dugo vremena pokrivala društvo, kad god bi pitanje o preživelim seksualnog nasilja isplivalo na površinu, a sa zakasnelim odgovorom institucija.<\/p>\n
Vi ste osetili potrebu, obavezu da reagujete, solidarizovali ste se, neko vise, neko manje, vode\u0107i ili podržavaju\u0107i inicijative preduzete od strane aktivista za ljudska prava, od strane nevladinih organizacija žena, od strane peva\u010da, umetnika, od strane režisera, akademskih gra\u0111ana, od strane politi\u010dkih partija, od strane predstavnika i rukovodioca institucija, od strane institucija ili me\u0111unarodnih inicijativa.<\/p>\n
\u010cine\u0107i to, videli ste kako se politi\u010dki, socijalni diskurs javnosti,, o tretiranju ovog pitanja, o tretiranju preživelih seksualnog nasilja tokom rata, po\u010deo menjati.<\/p>\n
Dozvolite mi da sa vama podelim, drugu stranu ovog suo\u010davanja našeg društva, koje je \u0107utalo vide\u0107i naše pokušaje da se okrenemo onima, pravima koja je trebalo da imaju od prvog trenutka, bez predrasuda, bez raspravljanja.<\/p>\n
4 godine ranije, u trenutku politi\u010dke i institucionalne krize, koja je pretila stabilnosti zemlje, prihvatila sam da na sebe preuzme sveti zadatak, da upravljam državom Kosovo.<\/p>\n
D prvog trenutka, zaklela sam se na ovoj misiji, onako kako sam i u radilo u to vreme, da \u0107u se posvetiti suženju gra\u0111anima moje zemlje, da se borim za njihova prava, da budem njihov glas u i van zemlje, i da sam beskompromisno za\u00a0 to da se izgradi država u koju smo svi toliko puno sanjali i za koju smo toliko mnogo žrtvovale \u010ditave generacije.<\/p>\n
Od prve nedelje, otišla sam da se sastanem sa jednom grupom žena nad kojima je izvršen okrutan zlo\u010din i nad njima je vršeno nasilje, kao i nepravda društva koja je nametnuta nad njima. Otišla sam da izbliza \u010dujem njihove probleme, da im pružim moju podršku da se suo\u010de sa gorkom realnoš\u0107u koja ih okružuje.<\/p>\n
Slušala sam pri\u010du za pri\u010dom i shvatila sam da je jedna takva realnost za mene teško prihvatljiva. Rat za ove žene nije bio završen. I dok mi živimo u miru, nepravedno negiramo njihovo pravo da žive kao i mi.<\/p>\n
Se\u0107am se kada sam se vratila u kancelariju, teškog srca, i po\u010dela sam da se pitam, kako mi kao jedno društvo koje je patilo od nepravde, danas dopuštamo da se naši gra\u0111ani tretiraju nepravedno.
\nMi smo se borili za jednu bolju budu\u0107nost, žrtvovali smo se ne štede\u0107i \u010dak ni život, danas kada živimo u miru, nije nas briga za njih, \u0107utimo, slavimo, puni smo predrasuda i ne preuzimamo na sebe odgovornosti koje imamo jedni prema drugima.<\/p>\n
Zaklela sam se, da \u0107e moja misija kao predsednice zemlje biti dovo\u0111enje pravde na mesto za ove žene i devojke, i za one muškarce i de\u010dake, koji su prekriveni velom nepravedno izvršenog zlo\u010dina nad njima.<\/p>\n
Istina je, da su\u00a0 sve države sveta, koje su pogo\u0111ene od strane konflikta ili rata, suo\u010davaju sa teškim posledicama seksualnog nasilja, ovog okrutnog zlo\u010dina.<\/p>\n
Tako\u0111e je istina, da\u00a0 se društva u celom svetu još uvek suo\u010davaju sa tabuima, stigmama prema žrtvama zlo\u010dina i sa kulturom ne kažnjavanja zlo\u010dinaca. <\/p>\n
Godinu ranije, na Globalnom samitu žena u Parizu, podelila sam pri\u010de žena i devojaka sa Kosova, pri\u010de uspeha, snage i hrabrosti koje su one dokazale generacijom za generacijom, u svako vreme.
\n\u00a0
\nTako\u0111e sam podelila njihove pokušaje da ponovo ožive živote njihovih porodica nad ratnim ruševinama, pokušaje da se bore protiv predrasuda i stigme nad zlo\u010dinom seksualnog nasilja koje je izvršeno nad njima, njihovoj posve\u0107enosti da izgrade mir i novu državu na Kosovu.<\/p>\n
Tamo sam \u010dula pri\u010de mnogih drugih žena iz celoga sveta koje su prošle ili prolaze kroz iste izazove. Tamo sam našla podršku!<\/p>\n
Moja prijateljica, Sungjoo Kim, rukovodilac Fondacije Sungjoo, dok je poklanjala jednu fondaciju ženama Kosova, rekla je da su žene Koreje,, mnogo godina ranije, bile žrtve okrutnog zlo\u010dina seksualnog nasilja, upotrebljenog nad njima kao ratno sredstvo. One se solidarišu i pružaju njihovu podršku za ekonomsko ja\u010danje žena koje su bile civilne žrtve poslednjeg rata na Kosovu.
\nDanas, dok ja stojim ispred vas, vidim da su njihove pri\u010de po\u010dele da se menjaju. Sada su to postale pri\u010de žena\u00a0 koje imaju podršku institucija, zajednice, privatnog sektora koji je po\u010deo da ih smatra potencijalom za razvitak njihovih kompanija, javnog sektora koji je po\u010deo da ih vidi kao partnere na sveopštem unapre\u0111ivanju društva.<\/p>\n
Vidim kako su se nada i ponos po\u010deli vra\u0107ati u njihovim o\u010dima!
\nI kažem, u potpunom verovanju, dok danas rukovodim jednim nacionalnim mehanizmom, Nacionalni savet za preživele seksualnog nasilja tokom rata, kada su uz mene državne institucije, nevladine organizacije žena, koje sa nepokolebljivom posve\u0107enoš\u0107u stoje uz njih uvek, u svakom trenutku, umetni\u010dkom svetu, me\u0111unarodnim organizacijama i diplomatskim predstavništvima, celog društva, gde smo delovi me\u0111unarodnih inicijativa, ujedinjeni kao nikada ranije, korak po korak, pokušaj po pokušaj, vra\u0107amo im prava koja su im nepravedno negirana.<\/p>\n
Pre nekoliko danas sam doživela posebno ose\u0107anje, kada sam videla gra\u0111ane u svakom kutku zemlje, ne samo žene, nego i muškarce, koji su se pridružili inicijativi da podignu svest, da se bore protiv stigme nad ovom teškom ratnom posledicom i kako bi izrazili njihovu podršku, poklanjaju\u0107i haljinu za umetni\u010dku izložbu “Mislim na tebe”.<\/p>\n
Ube\u0111ena sam da \u0107e ova podrška nastaviti da se pove\u0107ava svakog dana, kako se bližimo datumu kada \u0107e na gradskom stadijumu izložiti hiljade haljina, jednoglasno šalju\u0107i poruku da \u0107e naš mir biti potpun, samo kada i one prona\u0111u mir.<\/p>\n
Kako je rekla poznata albanska humanistkinja Majka Tereza: “Mir po\u010dinje osmehom”.
\nBez sumnje, još uvek imamo puno posla da uradimo, put prema njihovoj potpunoj rehabilitaciji, reintegraciji i resocijalizaciji, je još uvek dug, sa mnogobrojnim izazovima.<\/p>\n
Ali ono što me \u010dini da vise nego ikada verujem u ovu misiju, jeste posve\u0107enost koju vidim u svakom gra\u0111aninu, kod svakoga od vas koji zaista verujete da “Nema mi i one, nego smo mi i jedno smo”.
\nNisu retki slu\u010dajevi\u00a0 kada se suo\u010davanje društva sa pitanjima koja se smatraju tabuom, pronalazi sklonište u \u0107utnji, izuzimanju i predrasudi.<\/p>\n
Mi se još uvek borimo sa tabuima koji okružuju ulogu žene u društvu i njenom jednakom uklju\u010divanju u svako životno polje. I to radimo svakoga dana.
\nNastale su \u010ditave generacije žena koje su prevazišle prepreke, socijalne predrasude, koje su razbile standarde nametnute njima i koje su promenile sistem jednakih vrednosti\u00a0 me\u0111u muškarcima i ženama.<\/p>\n
Bez sumnje su mnogo uradile i \u010ditave generacije muškaraca koji su tretirali njihove \u0107erke isto kao i sinove, koji su njima pružali iste mogu\u0107nosti ili koji su tretirali žene kao njihove jednake partnere u sveopštem unapre\u0111ivanju društva.<\/p>\n
I bez obzira na sve pokušaje, bez obzira na brojne podatke koji svakoga dana svedo\u010de o ekonomskoj, socijalnoj i politi\u010dkoj važnosti jednake uklju\u010denosti žena na svakom životnom polju, mi nastavljamo da tretiramo pitanje rodne ravnopravnosti kao jedno pitanje drugo po važnosti, kao privatno pitanje, \u010dak \u010desto puta i etiketiramo neko pitanje povezano sa ženama.
\nŽelim da budem jasna, pitanje rone ravnopravnosti nije nijedna od njih.<\/p>\n
Rodna ravnopravnost ima veze sa vrednostima jednog društva koje tretira svoje gra\u0111ane sa istim poštovanjem, koje njima garantuje ista prava, koje veruje da svi gra\u0111ani bez razlike imaju pravo da imaju jednak pristup obrazovanju, zdravstvu, finansijskim i ekonomskim izvorima, jednaka prava na vlasništvo i nasledstvo, na pravdu, jednaka prava da donose odluke o njihovim životima, i iznad svega jednako pravo da žive.<\/p>\n
Rodna ravnopravnost je pitanje poštovanja, odbrane i garantovanja ljudskih prava.<\/p>\n
\u010cesto se postavljalo pitanje koja je razlika izme\u0111u žene predsednika i jednoj predsednika muškarca. Uvek sam odgovarala, da osim roda, sve odgovornosti i obaveze su iste.
\nIstina je da sam se od prvog dana suo\u010davala rodnim stereotipima, patrijarhalnim mentalitetom, sa predrasudom da jedna žena ne može da upravlja zemljom. Ali me to nije zaustavilo da kao predsednica zemlje, od prvog dana, ispunjavam moje obaveze predvi\u0111ene Ustavom i državnim zakonima.<\/p>\n
Verujem da sam bila dobar model jedne nekorumpirane institucije, pažljivom u tome kako troši javni novac, zasnovanoj na Ustavu i zakonima, i otvorenoj prema gra\u0111anima Kosova.
\nU mom odgovoru uvek sam dodavala da kao žena predsednica imam dodatnu odgovornost da otvorim put za nove generacije, da garantujem da \u0107e devojke i momci imati jednak tretman, da garantujem da vise ne\u0107emo razgovarati o rodnoj ravnopravnosti ve\u0107 o vrednostima i mogu\u0107nostima za sve gra\u0111ane bez razlike.<\/p>\n
Oktobar 2012. godine , putem prvog me\u0111unarodnog samita žene u regionu “Partner za promenu: Ja\u010danje žene”, Prištinu je u\u010dinio glavnim centrom unapre\u0111enja prava žena.<\/p>\n
Preko 200 žena iz celog sveta, iz razli\u010ditih sfera života, diskutovalo je o problematikama sa kojima se suo\u010davaju žene i identifikovale su put napred, kako bi osigurale da se njihovo potpuno i jednako u\u010destvovanje na svakom polju života garantuje. <\/p>\n
Ove rasprave smo krunisali Principima Prištine, jednim putokazom za sva društva koja teže miru i sigurnosti, ekonomskom razvoju, stabilnoj demokratiji, socijalnom dobrostanju.
\nOvi principi su ponovo afirmisali da nijedna od ovih težnji ne može da se postigne bez direktnog uklju\u010divanja žena u svaku sferu.<\/p>\n
I sada – po\u010deli smo da živimo ove principe i da vidimo pozitivne rezultate koje su oni doneli za sva društva. Zapo\u010deli smo sa formiranjem Ekonomske komore žena Kosova, prolaskom Rezolucije principa Prištine\u00a0 u Skupštini Kosova, otvaranjem Programa za rodne studije pri Univerzitetu u Prištini, sa inicijativama za registraciju vlasništva na ime oba supružnika, sa rehabilitacijom preživelih seksualnog nasilja i mnogim drugim inicijativama.
\nBez ikakve sumnje, prevazilaženje patrijarhalnog mentaliteta, rodnih stereotipa i predrasuda nije lako, posebno kada žene po\u010dinju da zauzimanju mesta, koje je društvo do kasno smatralo rezervisanim ekskluzivno samo za muškarce.<\/p>\n
Dok se ponosimo našim dostignu\u0107ima, bez sumnje smo svesni da je ovaj progres spor i ne ide uvek u pravcu unapre\u0111enja i ve\u0107eg uklju\u010divanja žena u svakoj sferi života, na svakom nivou predstavljanja.<\/p>\n
Ali, istovremeno smo svedoci, da prevazilaženje ovih barijera nije nemogu\u0107e.
\n\u00a0Ja stojim pred vama kao prva žena predsednica, ne samo na Kosovu, nego i u celom regionu.
\nUbe\u0111ena sam da svako od vas može da podeli mnogobrojne primere žena i devojaka, koje3 su pratile njihove snove, koje su izazvale mentalitet, koje su svojom pri\u010dom o uspehu, nezavisno od toga da li su postale javne ili ne, dale njihov doprinos da mi danas živimo u jednom jednakom i unapre\u0111enijem društvu.<\/p>\n
Nekada su ovakvi primeri bili posebniji,re\u0111i, dok su danas vidljiviji. Snaga, vrednost i važnost u\u010destvovanja žena i devojaka u svakoj životnoj sferi, danas je veoma evidentna.<\/p>\n
Treba zajedno da se angažujemo kako bi smo prevazišli patrijarhalni mentalitet koji i dalje vlada javnim diskursom, ne samo kako bismo pružali ženama i devojkama bolju budu\u0107nost, ve\u0107 da ne bismo držali budu\u0107nost \u010ditavog društva kao taoca. <\/p>\n
Za ove 4 godine za redom, sa sobom sam ponela pri\u010de kosovskih žena, putem njihovih pri\u010da, pokazala sam putanju našeg društva kako bi prevazišlo poteško\u0107e, kako bi pronašlo snagu za preživljavanjem, kako bi povratilo nadu u bolju budu\u0107nost, kako bi ponovo pronašlo veru. <\/p>\n
Gde god sam otišla, sa bilo kim da sam se sastala u svetu, imala sam veliku \u010dast da predstavim ovu stranu naše istorije, koja \u010desto ostaje u senci.<\/p>\n
Sa drugima sam podelila ove pri\u010de, kako bih pokazala da su žene bile nerazdvojiv deo svih procesa kroz koje smo prolazili i njihova uloga nastavlja da\u00a0 bude životno bitna za izgradnju naše budu\u0107nosti.<\/p>\n
Jedno društvo sa vizijom, koje investira u svoje gra\u0111ane i koje razmatra temelje njegovog sveopšteg napretka.<\/p>\n
Žene i devojke Kosova uvek su verovale u njihovo društvo. Sada je trenutak, vreme je da dokažemo da je njihovu veru i da\u00a0 ih tretiramo sa ve\u0107im poštovanjem, veruju\u0107i u njih.<\/p>\n
Još jednom želim da se vratim na Majku Terezu koja je govorila: “Ukoliko imamo predrasude, ne\u0107emo na\u0107i vremena da volimo jedni druge. Ju\u010de je prošlo, sutra još uvek nije došlo, imamo samo današnji dan. Da po\u010dnemo”.<\/p>\n
Vreme je da izgradimo društvo bez tabua. <\/p>\n
I na kraju<\/p>\n
Neke žene su ro\u0111eni lideri (Geraldine Ferraro)<\/p>\n
Hvala vam!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ube\u0111ena sam da je svako od vas, do sada \u010duo ove slogane, ako ne sve, barem neke od njih.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":39963,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[101],"tags":[],"class_list":["post-77343","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"yoast_head":"\n