Po\u010dastvovana sam što imam mogu\u0107nost da se ponovo vratim ovde na Univerzitet Columbia , na Forum svetskih lidera i da govorim o angažovanjima na izgradnji jednog stabilnog mira i da vas podsetim na entuzijazam, snagu i nadu koji nas održavaju tokom ovog tranzicionog puta.<\/p>\n
KOSOVO: DRŽAVA U TRANZICIJI <\/p>\n
Poštovani g. Dean <\/p>\n
Poštovani gosti, <\/p>\n
Dame i gospodo, <\/p>\n
Po\u010dastvovana sam što imam mogu\u0107nost da se ponovo vratim ovde na Univerzitet Columbia , na Forum svetskih lidera i da govorim o angažovanjima na izgradnji jednog stabilnog mira i da vas podsetim na entuzijazam, snagu i nadu koji nas održavaju tokom ovog tranzicionog puta. <\/p>\n
I ja sam, kao i mnogi moji sugra\u0111ani, doživela period ratne represije. I tako\u0111e sam izgubila prijatelje i moje voljene tokom ovog strašnog konflikta. <\/p>\n
I \u010desto sam razmišljala šta je to što inspiriše \u010ditava društva da se kre\u0107u napred. Kako nalaze snagu i volju za oporavkom? <\/p>\n
Za mnoge u\u010desnike u publici danas, rat na Kosovu 1998. godine i humanitarna NATO intervencija, koja je zaustavila genocid Srbije nad kosovskim Albancima 1999. godine\u00a0 je jedna daleka prošlost. <\/p>\n
Ali, ova prošlost nije toliko daleka za vas. Ono što su narod Kosova i me\u0111unarodna zajednica uradili i i dalje rade, je i danas relevantno za budu\u0107nost intervencija i izgradnju države. <\/p>\n
Ona pruža bitne lekcije o tome kako treba da se ide napred nakon konflikata, ono o \u010demu i želim da vam danas govorim. <\/p>\n
Dvadeset godina ranije, mi nismo mogli da radimo, nismo mogli da idemo u škole i niti smo mogli da hodamo ulicom, a da ne budemo loše tretirani od strane srpske policije. <\/p>\n
Mi smo bili veoma siromašni, nismo mogli da glasamo i doticali su nas nasilje i ubistva. Prosto, mi nismo mogli da živimo. <\/p>\n
Danas smo, još uvek, siromašna zemlja, ali smo živi i slobodni. <\/p>\n
Mi smo izmenili sami sebe, iz jednog naroda koji nije smeo da sanja u jedan narod koji ima puno snova. <\/p>\n
Veoma brzo smo shvatili, nakon završetka rata na Kosovu, kada se konflikt završio, da preživljavanje nije jedina briga. <\/p>\n
Ima toliko puno gubitaka zbog kojih treba da se zavijemo u crno, ima puno – veoma puno grobova koje treba iskopati. I što je najgore ima jako mnogo onih koji su nestali, nestalih ljudi, za koje i ne možemo da iskopamo grobove. <\/p>\n
Ima ku\u0107a koje treba ponovo izgraditi, kao i izazova ponovnog uklju\u010denja na elektri\u010dnu i vodovodnu mrežu. <\/p>\n
Jedan ceo obrazovni sistem koji opet treba uspostaviti, i vratiti ga u kolosek. Ekonomija koja je kolabirala i koju treba ponovo oživeti. Veze i odnosi koje treba ponovo uspostaviti, tenzije koje treba rešiti kao i snaga o kojoj treba pregovarati. <\/p>\n
Ima puno prioriteta koji se nadme\u0107u. Zapravo, ima toliko toga što treba da se uradi i svako pitanje postaje prioritet. <\/p>\n
Mi smo mnogo odmakli od vanrednog stanja. <\/p>\n
Kosovo nije više zemlja uništena ratom. Od 2008. godine to je jedna nezavisna država, najmla\u0111a država Evrope. <\/p>\n
Tokom sedam poslednjih godina, mi smo oja\u010dali naš suverenitet. Naše demokratske institucije su primeri naše parlamentarne demokratije koju smo izgradili. <\/p>\n
Mi smo nau\u010dili da je demokratija složeno pitanje. Da je izgradnja jednog inkluzivnog društva jedna ambicija, konstantan rad. <\/p>\n
Mi možemo i uvek treba da radimo bolje. Mi u\u010dimo kako da živimo zajedno, kako da prona\u0111emo snagu u našem etni\u010dkom i verskom diverzitetu. <\/p>\n
Mi se još uvek trudimo da stvorimo jednu otvorenu ekonomiju sa jednakom konkurencijom i bez korupcije. <\/p>\n
Neki su po\u010deli da se umaraju od ne postizanja obe\u0107anja o prosperitetu kao i u socijalnom i ekonomskom napretku. <\/p>\n
Mi želimo da nova kosovska generacija ostane na Kosovu i da izgradi njihovu zemlju, da ne napusti zemlju u traženju mogu\u0107nosti van granica. <\/p>\n
Ovo su neke od momentalnih i vidljivih posledica rata i obnove. Ali, ima i drugih, osim onih koje su primetne na prvi pogled. <\/p>\n
Ne toliko mnogo ranije, na po\u010detku mog mandata kao predsednice Kosova, ja sam pozvana da govorim na jednoj konferenciji o ja\u010danju žene. <\/p>\n
Sa jednom predsednicom ženom, prvom u istoriji Balkana, Kosovo je privuklo mnogo pažnje. Na i van Kosova, ovo se videlo kao mogu\u0107nost za ve\u0107u obuhva\u0107enost žena u odlu\u010divanju. <\/p>\n
Na konferenciji smo diskutovali o uopštenoj situaciji. Mi smo puno vremena potrošili diskutuju\u0107i o jednakosti na radnim mestima, jednakim mogu\u0107nostima i prava žena na imanje i imovinu. <\/p>\n
Mi smo se brinuli o tome, da li je pravi\u010dna kvota od 30 posto u\u010deš\u0107a žena u kosovskim institucijama. <\/p>\n
Da li \u0107e ove mere nekada postati stabilne. <\/p>\n
Da li je bilo razloga da se veruje i da li ima takvih iskustava koja bi nas uverila, da \u0107e kvote biti efikasne, i to ne samo za žene. <\/p>\n
Mi smo se osetile obuhva\u0107eno – deo bitne debate na globalnom nivou o rodnoj nejednakosti. <\/p>\n
Mi smo osetile da se naša debata dešava u potrebno vreme, da je bila napredna i na globalnom nivou i sa globalnim trendovima. <\/p>\n
Osetili smo da i uprkos \u010dinjenici da samo što smo izašli iz rata, naša pitanja nemaju razlike sa onim iz drugih zemalja. <\/p>\n
Ali, ono što su mi ispri\u010dale neke žene koje su stajale u jednom delu sale za konferencije, promenile su mene iz korena, i na\u010din na koji sam razmišljala o ovim pitanjima. <\/p>\n
One su preživele seksualnog nasilja, nekoliko od hiljada žena koje i dalje u sebi drže povrede, fizi\u010dke i psihi\u010dke rane ove vrste nasilja – silovanja kao ratnog sredstva.<\/p>\n
Jedna od njih mi je rekla da je bila silovana pred njenom porodicom, kada su srpske snage došle da ih proteraju, prema planu njihove kampanje o etni\u010dkom \u010diš\u0107enju. <\/p>\n
Druga je govorila o grupama žena, koje su držane zatvorene i koje su silovane nedeljama za redom. Ovo je prvi put da su one podelile njihove pri\u010de sa nekim van uskog kruga preživelih. <\/p>\n
Kao kosovska Albanka, a kasnije i kao policijska službenica, koja je pomogla u izgradnji Policijske snage Kosova, ja sam imala saznanja o ovim strašnim zlo\u010dinima, koji su izvršeni nad kosovskim ženama. <\/p>\n
\u010citala sam o jednoj majci koja nije mogla nikome da kaže da je njena \u0107erka bila silovana, i nakon mnogo vremena ona je prona\u0111ena mrtva u ku\u0107nom bunaru. <\/p>\n
Jednom sistematskom kampanjom silovanja, koja je bila preduzeta tokom rata na Kosovu, srpske sigurnosne snage su za cilj imale da se rat nastavi duže i nakon što je on završen. <\/p>\n
Da za njima ostave jedno uplašeno društvo,\u00a0 povre\u0111eno, posramljeno i potpuno slomljeni. Jedno društvo koje je nesposobno da pokaže šta se dogodilo njihovim ženama. <\/p>\n
Tako\u0111e sam imala saznanja o neumornom radu žena aktivistkinja koje su posvetile njihove živote pomo\u0107i preživelim silovanja, kao i koje odlu\u010dile da tretiraju njihove traume. <\/p>\n
Ove aktivistkinje su bile stubovi na koje su se preživele seksualnog nasilja oslanjale tokom jedne decenije. <\/p>\n
Drugi deo društva je bio preokupiran izgradnjom ku\u0107a i izgradnjom herojskih narativa, što je i normalno nakon oslobodila\u010dkih ratova, da bi se pokazala pažnja prema preživelim silovanja. <\/p>\n
U haoti\u010dnom posleratnom periodu, u odsustvu pravde, kako bi preživele, ve\u0107ina njih je izabrala potpuno \u0107utanje. <\/p>\n
Neke od njih, koje su odlu\u010dile da o tome govore njihovoj deci, ostale su usamljene zbog stigme koju silovanje drži u sebi na Kosovu, a Kosovo nije jednina zemlja gde se ovo dešava. <\/p>\n
Me\u0111unarodni tužiocu su dokumentovali ratne zlo\u010dine i zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti koje su izvršile srpske snage na Kosovu. Oni su i osudili izvršioce dela. <\/p>\n
Ali, nije bilo su\u0111enja za izvršioce silovanja, ni u Hagu, ni na Kosovu, iako su Kosovom upravljale Ujedinjene nacije. <\/p>\n
Preživele su retko izlazile da govore o užasu koji je nad njima izvršen. A ni kosovsko društvo nije pri\u010dalo o ovom pitanju, delimi\u010dno zbog \u010dinjenice zato što nismo znali kako da tretiramo ovo pitanje. <\/p>\n
Kada su sudovi, kako me\u0111unarodni tako i oni lokalni, pobacili\u00a0 u tome da pružaju pravdu i nakon petnaest godina, ja sam obe\u0107ala, da ih država koju smo stvorili, za koju su one toliko dugo patile, ne\u0107e ponovo izneveriti. <\/p>\n
Užasnuta ekonomskim poteško\u0107ama, društvenim izuzimanjem, kao i konstantnom žrtvovanju preživelih silovanja, 2012. godine, odlu\u010dila sam da se pridružim njima. <\/p>\n
Po\u010dela sam da preduzimam kampanje za njihovo dobro, i podržavala sam uspostavljanje pravnog statuta za te civilne žrtve rata. <\/p>\n
Naš mir, ne bi bio potpun sve dok one ne prona\u0111u mir. <\/p>\n
Gradila sam nad znanjem i stru\u010dnoš\u0107u razli\u010ditih mreža žena koje su pomogle preživelima silovanja tokom rata. <\/p>\n
Prošle godine sam osnovala Nacionalni savet za preživele seksualnog nasilja tokom rata, kako bih uspostavila ovo pitanje u najvišoj kancelariji u zemlji i na vrh moje agende. <\/p>\n
Ovaj Savet sadrži u sebi razli\u010dite entitete, iz ministarstava, parlamentarnih komisija, do NVO žena, sa ciljem da se na inkluzivan na\u010din bave zakonodavnim i politi\u010dkim pitanjima. <\/p>\n
Do sada smo postigli da odobrimo jedan zakon, koji im pruža reparacije, jedan od malobrojnih zakona te vrste u svetu. <\/p>\n
Stvorili smo sekundarne zakonske odredbe za poboljšanje statuta preživelih. <\/p>\n
Upravljali smo kampanjama za pove\u0107anje svesti. <\/p>\n
Sakupili smo fondove za razli\u010dite mogu\u0107nosti zapošljavanja. <\/p>\n
Iznad svega, da li smo glas preživelim i povratili smo njihovo dostojanstvo. <\/p>\n
I ove godine, na dan oslobo\u0111enja Kosova, 12. juna, izložba Mislim na tebe, pozvala je naše društvo na podršku preživelim. <\/p>\n
Na inicijativu kosovske umetnice Alketa Xhafa i producentkinje iz Njujorka Anna DI Lellio, i uz podršku moje kancelarije, pet hiljada haljina postavljeno je na prištinskom fudbalskom stadionu u \u010dast hiljadama preživelih silovanja tokom rata. <\/p>\n
Te haljine su bile haljine ljudi Kosova. Mesecima, žene i muškarci iz cele zemlje, poklanjali su haljine u ime solidarizacije sa preživelim. <\/p>\n
Mnogi ljudi, obuhvataju\u0107i i preživele, su poklanjali haljine ,koje su nosili u posebnim prilikama. <\/p>\n
Jedna haljina je nošena na svadbi brata. <\/p>\n
Jedna poslanica iz parlamenta je poklonila haljinu koju je nosila kada je potpisala deklaraciju nezavisnosti. <\/p>\n
Bilo je i haljina koje su nošene u tužnim trenucima: ven\u010danica, sa ven\u010danja koje je otkazano zbog silovanja. <\/p>\n
One su izložene na fudbalskom stadionu glavnog grada, kako bi prikazale težinu ove vrste nasilja i priznavanja \u010dinjenice da sramota nije nad žrtvama, ve\u0107 nad po\u010diniocima ovog strašnog zlo\u010dina. <\/p>\n
One su tako\u0111e istanjile liniju podele. Silovanje se moglo dogoditi svakoj od nas tokom rata. <\/p>\n
Nekadašnji ratnici, peva\u010di, \u010dlanovi parlamenta,, ministri i hiljade obi\u010dnih gra\u0111ana ujedinili su se na simboli\u010dan na\u010din, kako bi im pokazali da one nisu same. <\/p>\n
Da \u0107e i one biti obuhva\u0107ene i da ne\u0107e biti usamljene. <\/p>\n
Dame i gospodo, <\/p>\n
Ima toliko puno nade za inkluzivna društva. I bez obuhvatanja žena, posebno onih zaboravljenih, nijedno društvo nije obuhvatilo sve. <\/p>\n
Mi još uvek treba da gradimo tu vrstu države koju smo obe\u0107ali pred našim naslednicima, kada smo se kao izbeglice brzo vratili našim ku\u0107ama. <\/p>\n
I kao i na svakom po\u010detku, ima zaostataka. Tranzicije su duge. <\/p>\n
Ali, ima i puno nade, nade u promene, nade u angažovanje i uticaj, kao i nade da \u0107e biti bolje. <\/p>\n
Ova nada je pomogla Kosovu da napreduje. <\/p>\n
Hvala vam.
\n\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po\u010dastvovana sam što imam mogu\u0107nost da se ponovo vratim ovde na Univerzitet Columbia , na Forum svetskih lidera i da govorim o angažovanjima na izgradnji jednog stabilnog mira i da vas podsetim na entuzijazam, snagu i nadu koji nas održavaju tokom ovog tranzicionog puta.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":38089,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[106],"tags":[],"class_list":["post-77187","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-govori"],"yoast_head":"\n