Veliko mi je zadovoljstvo da se ponovo vratim na Univerzitet Georgetown kako bismo diskutovali o onome što postaje najve\u0107i izazov generacija ovog veka – a to je kako definišemo ulogu religije i kako smeštamo religiju – ili religije u naše pluralisti\u010dke demokratije.<\/p>\n
“Kontekst me\u0111uverskih odnosa na Kosovu: prevazilaženje podela i ja\u010danje tolerancije u novoj državi“
\n\u00a0
\nPoštovani imame Hendi
\nPoštovani studenti,
\nDame i gospodo,
\n\u00a0
\nVeliko mi je zadovoljstvo da se ponovo vratim na Univerzitet Georgetown kako bismo diskutovali o onome što postaje najve\u0107i izazov generacija ovog veka – a to je kako definišemo ulogu religije i kako smeštamo religiju – ili religije u naše pluralisti\u010dke demokratije.
\n\u00a0
\nPre nego što po\u010dnem, želim da se zahvalim svima vama na u\u010destvovanju i imamu Hendi-ju na pozivu da danas govorim na ovom forumu i da se ponovo vratim na Georgetown. Mnoge žene koje donose odluke, a koje su dale oblik debatama našeg vremena, za koje gajim duboko poštovanje, prošle su kroz ove sale i uvek je zadovoljstvo da nastaviš koracima onih koji su otvorili put.
\n\u00a0
\nImala sam zadovoljstvo da se sastanem sa imamom Hendi-jem tokom njegove posete Kosovu, prošle godine, kada nam se pružala mogu\u0107nost da razmenimo mišljenja i poglede o tome što se trudimo da uradimo na Kosovu, o mnogobrojnim izazovima sa kojima se suo\u010davamo. Zahvalna sam na mogu\u0107nosti koja mi je data da opišem kako nova država Evrope pravi velike korake u obnovi, prevazilaženju i napredovanju.
\n\u00a0
\nNaravno, putovanje prema demokratiji, prema normalnosti, prema onome što Kosovo danas predstavlja, bilo je komplikovano. Kako sam \u010desto do sada opisivala, mi smo jedno društvo koje je na kraju veka prošlo, živelo, koje se opiralo preko ne ube\u0111enja gra\u0111ana, i na kraju koje se borilo protiv užasne represije srpskog režima u to vreme, represije\u00a0 rata koji su ostavili duboke rane u našem društvu.
\n\u00a0
\nUz pomo\u0107 mnogih demokratskih zemalja, koje su izašle u pomo\u0107 kosovskom narodu, mi smo proveli ove dve poslednje decenije u obnavljanju veza izme\u0111u razli\u010ditih etni\u010dkih grupa, izme\u0111u verskih institucija i puno smo radili kako bismo izgradili poverenje, što je klju\u010dna komponenta pomirenja i sigurnosti, da se doga\u0111aji iz 1990-tih godina ne\u0107e nikada više dogoditi na Balkanu.
\n\u00a0
\nZa odre\u0111ivanje našeg pravca napred, trebalo je samo da vidim ispred nas, u našoj dugoj tradiciji mirne i harmoni\u010dne koegzistencije razli\u010ditih religija. Kosovo je ku\u0107a populacije od oko 90 posto Albanaca, od kojih su ve\u0107ina muslimani, ve\u0107ina muslimana su sekularni a druga ve\u0107ina su naslednici tradicije Hanefi, koja datira još od preobra\u0107anja koje se dogodilo tokom vladavine Osmanlijskog carstva u 15. veku. Tako\u0111e postoji i prisustvo sufizma, u njihovim misti\u010dkim tradicijama, a koja može da datira od trinaestog veka, preživljavaju\u0107i do danas na Kosovu, uz bogatstvo koje smatramo vrednim kulturnim nasle\u0111em.
\n\u00a0
\nKosovo ima i nekoliko bitnih pravoslavnih srpskih crkava, u kojima srpska zajednica, njih oko 5 % populacije, vrši svoje verske obrede. Tako\u0111e imamo i veoma mali ali glasnu katoli\u010dku zajednicu. I veoma smo ponosni što katoli\u010dkoj crkvi dajemo novu sveticu, Majku Terezu, monahinju, albanskog porekla, koja je svoju zakletvu dala mnogo godina ranije, u jednoj maloj izolovanoj crkvi koja je\u00a0 poznata po njenoj statui Crne Madone, na istoku Kosova.
\n\u00a0
\nNe treba puno i dugo da istražujemo kako bismo našli bitne tragove ove koegzistencije u gradovima i selima na Kosovu. Oni su duboko prepleteni u arhitekturu gradova koji se prostiru na tradicionalnim trgova\u010dkim putevima. U malo zemalja Evrope, kao na Kosovu, ima katoli\u010dkih i pravoslavnih crkava i džamija koje dele isto dvorište. Mešanje zvukova zvona i poziva mujezina na molitvu, minareta i krstova koji bodu nebo, \u010dine Kosovo ne samo bogatim tradicijom, ve\u0107 stvaraju model tolerancije, koja u današnjem svetu punom ne tolerancije, se dosta razlikuje.
\n\u00a0
\nBilo je vremena kada je ova verska koegzistencija, koju sam upravo opisala, teško testirana, posebno tokom razaranja Jugoslavije, \u010diji je deo bilo i Kosovo.
\n\u00a0
\nU vreme bivše Jugoslavije, odmah nakon završetka Drugog svetskog rata, kada je kod nas zavladao komunizam, klerici su bili gonjeni, džamije, neretko i one istorijske su bile rušene, do temelja i religija je i velikoj meri bila udaljena iz javnosti. Eventualno je socijalisti\u010dka vrsta komunizma dozvolila da se na kraju 20. veka smanji pritisak nad verskim objektima.
\n\u00a0
\nZa razliku od susedne Albanije, gde je komunisti\u010dka diktatura preobratila džamije i crkve u \u0111ubrišta, na Kosovu je tokom 70-tih i 80-tih godina, bilo dozvoljeno postojanje džamija i crkava pod uslovom da religija nema mesta u izgradnji komunisti\u010dkog društva. Ali, njima je posve\u0107eno jako malo pažnje i mnogi objekti su razoreni zbog nepažnje.
\n\u00a0
\n1990. godine, kada je po\u010deo raspad Jugoslavije, mnogi autori su po\u010deli da opisuju rat a osnovu spisa iz dela Samuel Hantington-a „Sukob civilizacija“, gde se ratovi dešavaju na razdvojnim linijama civilizacija, linijama gde su civilizacije pomešane, gde je kultura jednaka sa religijom.
\n\u00a0
\nAli, ono što smo videli na terenu, bio je talas nacionalizma koji je našao podršku u religiji. Videli smo kako je uspavani nacionalizam oja\u010dan verskim identitetom. I u onim zemljama gde su identiteti bili pomešani i gde je koegzistencija bila preovla\u0111uju\u0107a, posledice su bile teže.
\n\u00a0
\nOvo podrazumeva da su objekti kutova- koju su preživeli vekove zbog me\u0111usobnog poštovanja i o\u010duvanja od pomešanih zajednica – napadnuti- ne zbog boga kojem su se molili, ve\u0107 zato što je nacionalisti\u010dka agenda to odredila kao suprotan identitet sa kojima se borila za teritoriju.
\n\u00a0
\nNa primer, tokom Miloševi\u0107eve represije, desetine crkava je sagra\u0111eno na Kosovu, uglavnom albanskih, kao deo pokušaja kolonizacije i asimilacije. Jako malo je zaštite i o\u010duvanja pružano islamskom nasle\u0111u na Kosovu. Tokom rata, oko 40 posto džamija na Kosovu, islamskih biblioteka i ostalih objekata od kulturne i verske bitnosti su ošte\u0107eni ili razoreni od strane srpskih snaga u kampanji etni\u010dkog \u010diš\u0107enja.
\n\u00a0
\nNakon rata, albanski huligani su razorili jedan broj srpskih pravoslavnih crkava, pokušavaju\u0107i da oslabe veze srpske zajednice na Kosovu.
\n\u00a0
\nOvo je bila bolna epizoda duge kosovske istorije, tokom koje su – u najve\u0107em delu – ljudi razli\u010ditih etni\u010dkih pripadnosti i razli\u010ditih vera o\u010duvali ono u šta su verovali da je njihovo zajedni\u010dko nasledstvo, postavljaju\u0107i sebe iznad iskušenja da prate politi\u010dke agende koje su podelile ov zajednice i koje su zloupotrebile razlike me\u0111u njima.
\n\u00a0
\nOd tog vremena smo postigli da otvorimo jedno novo poglavlje na Kosovu. Uopšteno, napadi na religiozne spomenike i razaranje svetih mesta je prekinuto. U slu\u010dajevima kada se tako nešto dogodi, oni se kažnjavaju od svih, izvršioci takih dela se izvode pred pravdu.
\n\u00a0
\nKao lideri Kosova mi se približavamo zadatku ponovne izgradnje veza uz pogled da je naša koegzistencija duža nego period naših nesporazuma,
\n\u00a0
\nMir i stabilnost ne mogu da se izgrade pod pretnjom i pritiskom, jer naš ekonomski prosperitet, vrednosti i ideali demokratije ne mogu da se stvore bez prekida neprijateljstava.
\n\u00a0
\nNe\u0107emo negirati prava koja su u jednom periodu nama bila negirana.
\n\u00a0
\nJedan od naših \u010destih ciljeva jeste da obnovimo Kosovo kao lai\u010dku državu, da jasno podelimo državu od verskih pitanja.
\n\u00a0
\nNaša ta\u010dka polazišta je naš Ustav. Mo smo sastavili i prihvatili smo Ustav koji promoviše neometano praktikovanje vere i pruža isti tretman svim verama na Kosovu. Ali naravno, mi u našim sekularnim životima, tako\u0111e dozvoljavamo ne verovanje, jer mi vidimo religiju kao bitan dao identiteta ljudi, ali to je i individualan odabir.<\/p>\n
U osnovi, preko ovog cilja, da državu odvojimo od religije, mi želimo da zaštitimo religije i njihove objekte kulta od politika i od toga da se oni nikada ne koriste za podsticanje etni\u010dkih podela.
\n\u00a0
\nNasuprot našoj gorkoj prošlosti, kao etni\u010dka ve\u0107ina na Kosovu, mi imamo za obavezu da o\u010duvamo pravoslavne srpske crkve i na\u010din života naših srpskih sunarodnika. Za njih, ovi spomenici su glavne ta\u010dke njihovog identiteta i bitna su mesta za njihov opstanak.
\n\u00a0
\nMi dobijamo legitimitet kao država jednakih gra\u0111ana na osnovu onoga kako tretiramo naše manjine, i odlu\u010dni smo da prekinemo ovaj ciklus nerazumnog nasilja, koji je ostavio \u010ditave generacije – obuhvataju\u0107i i moju generaciju- izostavljene iz društva i u izolaciji.
\n\u00a0
\nOvo je razlog zašto, ukoliko pogledate Ustav Kosova, on je jedinstven u davanju velike autonomije srpskoj pravoslavnoj crkvi i u zaštiti svetih mesta. Nakon sukoba iz 2004. godine koji su ciljali na ove objekte, Vlada Kosova je platila sve troškove rekonstrukcije u pritvorila je krivce.
\n\u00a0
\nNepotrebno je da se kaže da ima puno zatvorene mržnje u našem društvu, oko prošlosti, zbog toga ima puno izvršioca užasnih zlo\u010dina, koji su izvršeni u ime naroda i vere, koji se nikada nisu pokajali, tražili izvinjenje ili koji su kažnjeni.
\n\u00a0
\nAli, mi treba da se odupremo ovim tendencijama da se osvetimo. Mi treba da gledam ispred nas i da postavimo temelje zna\u010dajnom me\u0111uverskom dijalogu sa ciljem da se doga\u0111aji iz prošlosti ne ponove nikada više u budu\u0107nosti. Sre\u0107na sam što mogu da kažem da su verski lideri na Kosovu shvatili ovu ulogu i rukovode pokušajima da zapo\u010dnu ovu vrstu razgovora.
\n\u00a0
\nI dok idemo napred, Kosovo se suo\u010dava sa pitanjem kako \u0107e odabrati da tuma\u010di prošlost budu\u0107im generacijama. Kosovo nikada ne sme da postane zemlja gde se verski spomenici uništavaju do njegovih temelja. Ali, pošto su o kultni objekti, oni ne treba da postanu mesta gde se može bežati od \u010dinjenice kako su oni nastali, posebno objekti koji su izgra\u0111eni tokom srpske represije. Ukoliko odlu\u010dimo da ih vidimo kao svete objekte, bojim se da\u0107emo pokazati samo jednu stranu pri\u010de.
\n\u00a0
\nNa\u010din za koji verujem da \u0107e moji sugra\u0111ani izabrati jeste da \u0107e ih \u010duvati i da \u0107e nove generacije informisati u kontekstu koji ih okružuje, sli\u010dno i sa debatom poslednjih dana, u vašim društvima oko uloge velikih istorijskih figura i robstva. Ovo je jedini na\u010din da se u\u010di iz grešaka prošlosti.
\n\u00a0
\nJedan drugi izazov koji je veliki za našu malu zemlju, jeste o\u010duvanje naše jedinstvene vrste islama, koji je proizvod mnogih godina koegzistencije sa drugim verskim tradicijama.
\n\u00a0
\nNa žalost Kosovo nije pošte\u0111eno od globalnog oživljavanja verskih struja koje se trude da eksploatišu etni\u010dke razlike kako bi gurale napred verske ambicije, dakle koriste veru kako bi naglasili postoje\u0107e etni\u010dke razlike kao nevernike. Mi vidimo znakove netolerantnog tuma\u010denja i fundamentalnijeg tuma\u010denja islama, stranog za Kosovo, ali koji je pronašao mesto i u našoj zemlji.
\n\u00a0
\nPitanje kako da zaštitimo naša društva od ovoga, ima samo jedan odgovor, obrazovanje i samo obrazovanje.
\n\u00a0
\nDragi prijatelji,
\n\u00a0
\nOvo je jedna skromna pri\u010da o Kosovu. Kako ste mogli da shvatite iz mog govora, nama još uvek nije sve jasno, ali smo na\u010dinili velike korake napred.
\n\u00a0
\nProširili smo sto i pove\u0107ali smo broj stolica kako bismo obuhvatili sve oni koji su našu tradiciju održali živom kao i lep karakter našeg društva.
\n\u00a0
\nHvala vam što ste danas bili ovde i što ste mi dozvolili da podelim moja mišljenja sa vama.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Veliko mi je zadovoljstvo da se ponovo vratim na Univerzitet Georgetown kako bismo diskutovali o onome što postaje najve\u0107i izazov generacija ovog veka – a to je kako definišemo ulogu religije i kako smeštamo religiju – ili religije u naše pluralisti\u010dke demokratije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":35413,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[106],"tags":[],"class_list":["post-76969","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-govori"],"yoast_head":"\n