Pre sedamnaest godina, na ovaj dan, u ovom glavnom gradu i u glavnim gradovima NATO saveznika u Evropi, doneta je jedna hrabra oduka da se interveniše na humanitarnom osnovu kako bi se zaustavili ratni zlo\u010dini i etni\u010dko \u010diš\u0107enje koje je vršeno nad kosovskim Albancima, od strane državnog aparata Srbije.<\/p>\n
Upravljanje sigurnoš\u0107u na Kosovu i na Zapadnom
\n\u00a0
\nDraga gospo\u0111o Farkas,
\nPoštovani u\u010desnici,
\nDane u gospodo,
\n\u00a0
\nPre sedamnaest godina, na ovaj dan, u ovom glavnom gradu i u glavnim gradovima NATO saveznika u Evropi, doneta je jedna hrabra oduka da se interveniše na humanitarnom osnovu kako bi se zaustavili ratni zlo\u010dini i etni\u010dko \u010diš\u0107enje koje je vršeno nad kosovskim Albancima, od strane državnog aparata Srbije.
\n\u00a0
\nOdluka da se preduzme kampanja bombardovanja vojnih baza, kako bi se zaustavila srpska represija i kako bi se nateralo\u00a0 povla\u010denje snaga sa Kosova izazvala je burnu istoriju.
\n\u00a0
\nPo prvi put u istoriji Severno-atlantskog saveza, odigrao se rat na osnovu regionalne sigurnosti. Ne za teritoriju, niti za izvore, ve\u0107 za principe: protiv jedne suverene države koje je izgubila legitimitet kada je po\u010dela da isteruje i da potla\u010duje svoje gra\u0111ane na osnovu njihove narodnosti.
\n\u00a0
\nBrutalnost koja je preduzeta na Kosovu, uo\u010di 21. veka, nije nepoznat liderima Evrope i Sjedinjenih Država. Pratili su ga masakri u Ruandi i Bosni, a nisi ni blizu Kosova.
\n\u00a0
\nTeško su teretili medije onih koji odlu\u010duju. Izazvali su nas da se zamislimo za šta služe savezi, narodne veze, konvencije, zakoni i karte, ako konstantno ne uspevamo u zaštiti nezašti\u0107enih od nasilja koje sponzoriše država?
\n\u00a0
\nNa Kosovu oni su postali ono što su govorili da jesu. Intervencija je zaustavila rat i Kosovarima je donela toliko tražen mir i slobodu.
\n\u00a0
\nMe\u0111unarodna zajednica OUN, NATO i jedan veliki broj me\u0111unarodnih organizacija – koje su veoma bile angažovane na zadacima o\u010duvanja mira i izgradnje institucije, pomagali su Kosovu da ide putem demokratije i ekonomije slobodnog tržišta. Oko milion izbeglica se vratilo u njihove ku\u0107e u prvim danima nakon završetka sukoba.
\n\u00a0
\nNakon, tako re\u0107i 10 godina aktivne me\u0111unarodne umešanosti jedno izvanredno putovanje izgradnje države, Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine i kada smo se približili godišnjico od jedne decenije nezavisne države, mogu da kažem sa punim poverenjem da smo postigli da povratimo sebe, da prevazi\u0111emo i da idemo napred.
\n\u00a0
\nUopšteno, naša sposobnost da napredujemo kao država, od države u ratnom stanju do zakonske države u kratkom zakonskom periodu, bio je direktan rezultat uspostavljene sigurnosti na terenu i odlu\u010dnosti ameri\u010dkih i evropskih saveznika da ostanu odlu\u010dni cilju za mir i za stabilnost na Balkanu.
\n\u00a0
\nOvu sigurnost održava pedeset hiljada NATO-vih trupa koje su u po\u010detku bile smeštene na Kosovu, u zemlji sa 2 miliona stanovnika i sa veli\u010dinom teritorije kao Konektikat, kao garanti mira, i na hiljade policajca OUN-a koji su uspostavili parametre reda i zakona.
\n\u00a0
\nSigurnost i strategija su bile usko povezane sa osnivanjem novih institucija sigurnosti, koje smo mi trebali da stvorimo, rukovo\u0111eni sr\u010dano od strane me\u0111unarodne zajednice. Zasnivale su se na stvaranju poverenja, predvidljivosti i jasno\u0107i.
\n\u00a0
\nMi smo na sebe preuzeli odgovornost za sigurnost svih na Kosovu preko Policije Kosova, institucije od poverenja koja prikazuje etni\u010dku ravnotežu na Kosovu.
\n\u00a0
\nNi smo u procesu transformacije naših snaga brzog delovanja u Naoružane snage Kosova, zaštitne snage koje prikazuje ambicije i interese države i koja se stvara postepeno i višestruko, u skladu sa detaljnim razmatranjem našeg sigurnosnog sektora, koji predstavlja standarde NATO-a.
\n\u00a0
\nU slede\u0107oj fazi zaklju\u010divanja suvereniteta države, odgovorno za svoju sigurnost, imamo za cilj da izgradimo fleksibilnu i modernu odbrambenu snagu, koja \u0107e biti bogatstvo za regionalnu sigurnost i koja \u0107e pomo\u0107i u o\u010duvanju mira u Evropi.
\n\u00a0
\nKao posledica ovog postepenog transfera, sada ima samo 3000 NATO trupa na terenu, i oni više ne vrše patrole i nemaju kontrolne ta\u010dke. Ali, njihovo prisustvo ostaje kamen temeljac sigurnosti na Balkanu, jer i nakon 15 godina aktivnog angažovanja, još ima nedovršenog posla u regionu.
\n\u00a0
\nSvesni smo da ve\u0107ina izazova koje imaju države na Balkanu, pred sobom, na njihovom putu prema u\u010dlanjenju u NATO i EU, su unutrašnji- to su endemska korupcija, ekonomski monopol snažnih elita i druge posledice lošeg upravljanja i ne potpune vladavine zakona, što su i potencijalne pretnje.
\n\u00a0
\nAli, ono o \u010demu treba da budemo svesni jeste veliki napredak koji je region postigao u poslednje dve decenije, napredak koji ne bi bio mogu\u0107e bez prisustva perspektive za severno- atlantsku i evropsku integraciju.
\n\u00a0
\nOvo je naša sveobuhvatna inicijativa kako bismo se reformisali, kako bismo zajedno delovali i kako bismo postigli napredak koji je bio nezamisliv samo nekoliko godina ranije.
\n\u00a0
\nPotrebna pažnja danas na Balkanu nije hitna. Potrebno je prihvatanje od strane Balkana jednog modela koji je Evropa testirala i isprobala uspešno još pre pola veka.
\n\u00a0
\nNaš strateški cilj jeste u\u010dlanjenje u NATO i Evropsku uniju, zajedni\u010dki cilj ve\u0107ine politi\u010dkog spektra na Kosovu.
\n\u00a0
\nMi ne vidimo drugu alternativu prema ovoj integraciji i znam da se naša angažovanja komplikuju nepriznavanjem \u010detiri \u010dlanice NATO-a i reformama koje su ponekad spore u zemlji, i želela bih da razmišljamo malo dalje i da vidimo ovaj momenat kao mogu\u0107nost da promenimo tok istorije u zemljama Zapadnog Balkana.
\n\u00a0
\nUz jedno izuzimanje u regionu, naša zajedni\u010dka vizija je da postanemo deo velike porodice sigurnosti, jer smo ube\u0111eni da je to jedini na\u010din da se garantuje dugoro\u010dni mir i stabilnost.
\n\u00a0
\nOdluka NATO-a sa formalni pruža u\u010dlanjenje Crnog Gori je jedan pozitivan i dugoo\u010dekivani korak, kao što je i odluka EU o davanju statusa kandidata Albanije i Srbije i potpisivanje Sporazuma u stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, kao prvi korak prema evropskim integracijama.
\n\u00a0
\nMi nikada ne treba s da smatramo da je sigurnost odvojena od politi\u010dke situacije, pitanje koje smo postavili puno puta kako bismo ga tretirali zbog naših težnji da se u\u010dlanimo i EU i NATO.
\n\u00a0
\nNasuprot neprijateljstvima koja još uvek postoje i poteško\u0107ama da se stupi u dijalog da ranijim neprijateljom, vlade Kosova i Srbije su e trudile da normalizuju odnose u procesu koji je EU olakšala.
\n\u00a0
\nOvo angažovanje nije svršeno. Nedostatak vidljivog sprovo\u0111enja i višezna\u010dnost ne pomažu, ve\u0107 su dve zemlje povezane uslovljavanjem EU da obe zemlje reše nesuglasice izmešu njih pre nego što se one uzmu u obzir za u\u010dlanjenje.
\n\u00a0
\nZa Kosovo ovo podrazumeva potpuno priznavanje od strane Srbije, pre nego što se Srbija u\u010dlani u EU. Sve manje od priznavanja \u0107e vratiti decenijama unazad ulaganja i angažovanja za uspostavljanje mira na Balkanu i za davanje pravca prosperitetu.
\n\u00a0
\nDame i gospodo,
\n\u00a0
\nNema vremena za umaranje od proširenja. Zemlje Zapadnog Balkana su na pola puta i imamo potrebu za još jednom podrškom koja \u0107e nas smestiti na put napretka sa kojeg nema povratka nazad.
\n\u00a0
\nIntegracija u EU i NATO nisu lek za sve, sa tim se u potpunosti slažem, ali bez ove jasne opcije, naša budu\u0107nost nije jasna. Vakuum u kojem se trenutno nalazimo je otvorio vrata i mogu\u0107nosti snagama i agendama koje su tradicionalno tražile da se minimalizuje svaka vrsta uspeha na Balkanu i šire.
\n\u00a0
\nDanas se nalazimo izme\u0111u ruske politike, antizapadnja\u010dke i razli\u010ditih islamskih agendi, koje ciljaju ka tome da iskoriste nakupljene frustracije, izolaciju, nedostatak ekonomskog prosperiteta i sveopštu stagnaciju.
\n\u00a0
\nMnogo je uloženo u stabilnost Kosova, Bosne, Albanije, Makedonije, Crne Gore i Srbije. Mi smo po\u010deli da se oporavljamo ali imamo potrebu za pomo\u0107 da ostanemo na pravom putu. Mi ne tražimo olakšice na našem putu prema NATO-u i EU, ali ne treba da zaboravimo ono što je od strateške važnosti.
\n\u00a0
\nMi smo sastavni deo Evrope i treba da budemo tretirani kao takvi. Danas su gra\u0111ani Kosova, jedini narod u Evropi, koji ne može slobodno da se kre\u0107e, bez viza, u druge evropske zemlje. Jedina zemlja u koju možemo da odemo bez viza je Turska.
\n\u00a0
\nMi želimo da vidimo sebe kao dodatnu vrednost, da budemo deo rešenja a ne oni koji stvaraju probleme.
\n\u00a0
\nI da se zakunemo da \u0107emo izvršiti naš deo posla.
\n\u00a0
\nDozvolite mi da dam jedan primer u vezi sa sigurnoš\u0107u. Tokom posldnje \u010detiri godine, institucije Kosova su se uspešno suo\u010dile sa izazovima kao što su borci za tu\u0111e ratove, sa gra\u0111anima Kosova koji su se pridružili ISIS-u.
\n\u00a0
\n2013 i 2014. godine oko 200 gra\u0111ana Kosova je otputovalo u Siriju i Irak, brojka koja nas je smestila na \u010delo liste boraca u tu\u0111im ratovima po glavi stanovnika.
\n\u00a0
\nMi smo bili beskompromisni u našem pristupu, \u010dim smo saznali da smo i mi pogo\u0111eni ovim fenomenom. Naša prva reakcija je bila da saznamo sve – od regrutanata\u00a0 do finansiranja i puteva, i da saznamo o vezama i njihovim ciljevima.<\/p>\n
Delovali smo brzo i odlu\u010dno protiv onih koji su se vratili i sistematizovali smo ih u naš zakonski sistem.
\n\u00a0
\nBili smo odlu\u010dni i u vezi regrutanata. Hapšenja koja su preduzeta su nas dovela do desetine imama u vezi sa Makedonijom i Albanijom. Zatvorili smo ilegalne džamije i NVO koje su delovale kao paravan za njihove aktiviste, posebno u pranju novca i indoktrinaciji.
\n\u00a0
\nOvaj izazov protiv naše sigurnosti je imao trenutni efekat. Mi smo obnovili neke od naših starih partnerstva i zapo\u010deli smo neka nova, posebno sa državama susedima, koja su rezultirala hapšenjima visokog kalibra.
\n\u00a0
\nOsvežili smo naše zakone i prihvatili smo nove zakone kako bismo obezbedili da suverenitet i zakonska nezavisnost ne treba da budu katalizator za one koji žele da idu tim putem.
\n\u00a0
\nSaradnja je bila klju\u010d kako bismo shvatili da mi treba da izvršavamo naše doma\u0107e zadatke. Nasuprot prisustvu NATO-a i najve\u0107e misije EU za vladavinu zakona, naše agencije za sprovo\u0111enje zakona su bile te koje su preduzele odgovornost da Kosovo izmene u evropski front u borbi protiv teroristi\u010dke mreže.
\n\u00a0
\nDame i gospodo,<\/p>\n
Pre nego što završim, dozvolite mi da dam mišljenja o našem poslednjem izazovu.
\n\u00a0
\nMi smo danas razmotrili neka pitanja, na godišnjicu intervencije na Kosovu, uporedo sa jednom novom krizom pred vratima Evrope.
\n\u00a0
\nDok ovde govorimo, ima sirijskih izbeglica i imigranata iz siromašnih zemlja sa Bliskog Istoka i šire, koji su se sakupili na najkrhkijoj teritoriji Evrope, na ni\u010dijoj zemlji, izme\u0111u Gr\u010dke i Makedonije, i na kraju i u Albaniji.\u00a0
\n\u00a0
\nPostoje pretpostavke da se Albanija i Kosovo biti idu\u0107e zemlje gde \u0107e izbeglice i imigranti pokušati da na\u0111u novi put kako bi otišli putem severa, u Zapadnu Evropu, koja je njihova glavna destinacija.
\n\u00a0
\nJa se pridružujem premijeru Albanije, i kažem da mi ne\u0107emo otvoriti granice – ne zbog nedostatka volje, ve\u0107 zbog nemogu\u0107nosti da im pružamo potrebnu pažnju- ali ne\u0107emo ni podizati zidove.
\n\u00a0
\nPatnja sirijskih izbeglica nam je veoma bliska. Tokom rata na Kosovu milion Albanaca – polovina populacije Kosova je proterana iz ku\u0107a. Mi smo bili primorani da se udaljimo, prema susednim državama, u kojima, i nasuprot strahu da \u0107e izbeglice sa Kosova na neki na\u010din zauzeti njihovu zemlju- mi smo srda\u010dno do\u010dekani, otvorenih ruku. Oko 600.000 izbeglica je primljeno u Albaniju, koja je imala ograni\u010dene resurse, i kao jedna od najsiromašnijih država u Evropi, tako\u0111e i u Makedoniji.
\n\u00a0
\nAli, tri meseca kasnije, kada je intervencija kojom su rukovodile SAD zaustavila srpsku agresiju, jedan milion izbeglica potr\u010dalo je nazad prema njihovim ku\u0107ama. Se\u0107am se panike organizacija i agencija za pomo\u0107 od mina i od ruševina koje su ostavljene od rata.
\n\u00a0
\nAli, za izbeglice koje ne žele da napuste svoje ku\u0107e, momenat povratka nije bio dovoljno brz.
\n\u00a0
\nOni su se svi vratili u njihove ku\u0107e u roku od dve nedelje od završetka rata.
\n\u00a0
\nU ovoj debati, mi treba da zapamtimo da su izbeglice proizvod rata. Kako bismo zaustavili njihovo nadiranje, treba da tretiramo uzrok koji ih je naterao da pobegnu.
\n\u00a0
\nMi treba da zapamtimo, da su ti ljudi naterani da napuste njihove ku\u0107e i da niko nikada ne želi da napusti svoju ku\u0107u. Niko ne želi da postane ne\u010diji teret.<\/p>\n
I dok u\u010dimo da ne postoji jedan na\u010din da tretiramo imigraciju i da \u0107e svaka država u Evropi problem rešiti sama, mi treba da obezbedimo da naši postupci i resursi budu zajedni\u010dki.
\n\u00a0
\nHvala vam puno na pažnji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pre sedamnaest godina, na ovaj dan, u ovom glavnom gradu i u glavnim gradovima NATO saveznika u Evropi, doneta je jedna hrabra oduka da se interveniše na humanitarnom osnovu kako bi se zaustavili ratni zlo\u010dini i etni\u010dko \u010diš\u0107enje koje je vršeno nad kosovskim Albancima, od strane državnog aparata Srbije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":35367,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[101],"tags":[],"class_list":["post-76965","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"yoast_head":"\n