Kosovo i Srbija pregovaraju pod pokroviteljstvom Evropske unije i uz snažnu podr\u0161ku Sjedinjenih Američkih Država, prema težnji normalizacije odnosa, sada duže od \u0161est godina. Međutim, ipak treba da priznamo da su veliki koraci načinjeni u tom pravcu, postižući vrhunac potpisivanjem Prvog sporazuma o principima upravljanja i normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, 2013. godine, potpuna normalizacija ipak ostaje nepostignut cilj. <\/p>\n
Dve države i na\u0161i narodi teže da izgrade bolju budućnost, u kojoj su svu u potpunosti integrisani u Evropsku porodicu (u slučaju Kosova i u evro-atlantsku porodicu) i budućnost u kojoj uživaju vi\u0161i standard života i blagostanje koje je drugačije od trenutne stvarnosti. Ali, ovi ciljevi se te\u0161ko mogu postići uz konstantnost onoga \u0161to je srž zaleđenog sukoba između na\u0161e dve države. <\/p>\n
Do sada, Kosovo i Srbija su imale tri runde međunarodnih pregovora: u Rambujeu, 1999. godine, u Beču od 2005-2007. godine i sada u Briselu od 2011. godine. Ja sam bio deo svih pregovora i ponosan sam da kažem da se Kosovo uvek usagla\u0161avalo da sporazumima kojima je posredovala međunarodna zajednica. Srbija, s druge strane, ne prihvata nezavisnost Kosova i nastavlja da postavlja mnoge resurse kako bi o\u0161tetila na\u0161e poku\u0161aje da međunarodno ojačamo stav Kosova. Zbog tog neprijateljskog stava, težnja Srbije za učlanjenjem u EU ostaje i dalje nesigurna. Dakle, dve države su blokirane i njihova evro-atlantska budućnost zavisi od njihove sposobnosti da postignu konačni istorijski sporazum o normalizaciji odnosa i pomirenje. <\/p>\n
Pregovori u Briselu su se odužili. Sporazum iz aprila 2013. godine je bio politički trijumf, ali sada je pro\u0161lo četiri godine od kada je postignut, a neke tačke sporazuma jo\u0161 uvek zaostaju. <\/p>\n
Dok je tehnička priroda bila preduslov za započinjanje razgovora, sada je do\u0161lo vreme da se suočimo sa poznatim problemom; pitanjem koje sprovođenje tehničkih sporazuma čini težim: nedostatak pomirenja i međusobnog priznanja. <\/p>\n
Poverenje u pregovore je stavljeno pod sumnju, čak i kada napredujemo na određenim poljima, jer je jasno za svakog posmatrača ovih razgovora da je antagonizam među državama toliko vidljiv, kao \u0161to je uvek i bio. Na primer, dok su razgovori u Briselu proizveli jedan sporazum o učestvovanju Kosova u regionalnim organizacijama, Srbija nastavlja da vodi snažnu kampanju protiv ponuda za učlanjenje u međunarodne organizacije koje dolaze od strane Kosova, čak i kada bi od tih učlanjenja koristi imalo u kulturno nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu (ponuda za UNESCO) ili kosovski Srbi. <\/p>\n
Postepeni uspesi u izolovanim tačkama su svi bili bitni, ali ovim tempom na\u0161i odnosi bi mogli da se normalizuju možda nakon 100 godina. Postalo je jasno da je do\u0161lo vreme za veću i jasniju viziju i za lider\u0161ip koji će tretirati pitanja među nama zauvek. Osnovno pitanje je naravno to \u0161to mi nastavljamo da vidimo jedni druge kao protivnike. To \u0161to ćemo kriti na\u0161e duboke podele pod tepih, nije re\u0161enje i neće dovesti do pomirenja. Ne možemo se pomiriti sa tim kuda idemo ukoliko imamo osnovne nesporazume oko toga odakle dolazimo. To je i razlog zbog kojeg sam udvostručio moje napore da se bavim nekim od najtežih pitanja u vezi sa na\u0161om pro\u0161lo\u0161ću, stvarajući Komisiju za istinu i pomirenje. <\/p>\n
Na kraju krajeva, mi verujemo da bi dostignuće bilo i potpisivanje konačnog Sporazuma o normalizaciji i pomirenju između na\u0161e dve države. Preko njega, mi bismo se angažovali na re\u0161avanju svih nesporazuma mirnim putem. Na kraju, istorijski sporazum između Kosova i Srbije bi trebalo da obuhvati i međusobno priznanje, kao jedinog puta koji će staviti tačku na sve nesporazume jednom zauvek. <\/p>\n
Postizanje ovog konačnog cilja jeste izuzetno te\u0161ko za obe zemlje i zahteva hrabar i pametan lider\u0161ip. Snažno verujem da je lider\u0161ip, kako na Kosovu, tako i u Srbiji posvećen tome \u0161ta narod očekuje od nas \u2013 da postignemo mir među nama. Kako bi se ovo dogodilo, svi mi moramo da budemo kreativni i da budemo spremni na dalje kompromise. Treba da bude jasno svima da to treba da se uradi zbog stabilnog mira na\u0161ih naroda i generacija koje dolaze. <\/p>\n
Kao \u0161to konačno re\u0161enje na\u0161eg sukoba treba da prizna istorijske i aktuelne realnosti, ono takođe treba da tretira zahteve budućnosti. Budućnost Kosova, a i Srbije, kao i preostalog dela Balkana, jeste da budemo kao prijateljski susedi u Evropskoj uniji. Ubeđen sam da su normalizacija i pomirenje prvi korak da se oslobodimo tereta pro\u0161losti i korak koji će nas voditi ka svetlijoj budućnosti. Jasno je da kada mi ovako postupamo, Evropska unija treba da prizna na\u0161e napore i dok mi menjamo brzine u na\u0161em delu Evrope, brzina bi trebalo da se promeni i u vozu prijema u Briselu i glavnim evropskim gradovima takođe. Moramo da se obezbedimo da nam \u201ene prođe poslednji voz\u201c za stabilan mir. <\/p>\n
\u00a0
\nSource: Frankfurter Allgemeine Zeitung
\n\u00a0
\nLink: http:\/\/plus.faz.net\/politik\/2017-08-17\/462fe353cf3cee824fdbbbd629847f72\/?GEPC=s3
\n \u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kosovo i Srbija pregovaraju pod pokroviteljstvom Evropske unije i uz snažnu podr\u0161ku Sjedinjenih Američkih Država, prema težnji normalizacije odnosa, sada duže od \u0161est godina. Međutim, ipak treba da priznamo da su veliki koraci načinjeni u tom pravcu, postižući vrhunac potpisivanjem Prvog sporazuma o principima upravljanja i normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, 2013. godine, potpuna normalizacija ipak ostaje nepostignut cilj. Dve države i na\u0161i narodi teže da izgrade bolju budućnost, u kojoj su svu u potpunosti integrisani u Evropsku porodicu (u slučaju Kosova i u evro-atlantsku porodicu) i budućnost u kojoj uživaju vi\u0161i standard života i blagostanje koje je drugačije od trenutne stvarnosti. Ali, ovi ciljevi se te\u0161ko mogu postići uz konstantnost onoga \u0161to je srž zaleđenog sukoba između na\u0161e dve države. Do sada, Kosovo i Srbija su imale tri runde međunarodnih pregovora: u Rambujeu, 1999. godine, u Beču od 2005-2007. godine i sada u Briselu od 2011. godine. Ja sam bio deo svih pregovora i ponosan sam da kažem da se Kosovo uvek usagla\u0161avalo da sporazumima kojima je posredovala međunarodna zajednica. Srbija, s druge strane, ne prihvata nezavisnost Kosova i nastavlja da postavlja mnoge resurse kako bi o\u0161tetila na\u0161e poku\u0161aje da međunarodno ojačamo stav Kosova. Zbog tog neprijateljskog stava, težnja Srbije za učlanjenjem u EU ostaje i dalje nesigurna. Dakle, dve države su blokirane i njihova evro-atlantska budućnost zavisi od njihove sposobnosti da postignu konačni istorijski sporazum o normalizaciji odnosa i pomirenje. Pregovori u Briselu su se odužili. Sporazum iz aprila 2013. godine je bio politički trijumf, ali sada je pro\u0161lo četiri godine od kada je postignut, a neke tačke sporazuma jo\u0161 uvek zaostaju. Dok je tehnička priroda bila preduslov za započinjanje razgovora, sada je do\u0161lo vreme da se suočimo sa poznatim problemom; pitanjem koje sprovođenje tehničkih sporazuma čini težim: nedostatak pomirenja i međusobnog priznanja. Poverenje u pregovore je stavljeno pod sumnju, čak i kada napredujemo na određenim poljima, jer je jasno za svakog posmatrača ovih razgovora da je antagonizam među državama toliko vidljiv, kao \u0161to je uvek i bio. Na primer, dok su razgovori u Briselu proizveli jedan sporazum o učestvovanju Kosova u regionalnim organizacijama, Srbija nastavlja da vodi snažnu kampanju protiv ponuda za učlanjenje u međunarodne organizacije koje dolaze od strane Kosova, čak i kada bi od tih učlanjenja koristi imalo u kulturno nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu (ponuda za UNESCO) ili kosovski Srbi. Postepeni uspesi u izolovanim tačkama su svi bili bitni, ali ovim tempom na\u0161i odnosi bi mogli da se normalizuju možda nakon 100 godina. Postalo je jasno da je do\u0161lo vreme za veću i jasniju viziju i za lider\u0161ip koji će tretirati pitanja među nama zauvek. Osnovno pitanje je naravno to \u0161to mi nastavljamo da vidimo jedni druge kao protivnike. To \u0161to ćemo kriti na\u0161e duboke podele pod tepih, nije re\u0161enje i neće dovesti do pomirenja. Ne možemo se pomiriti sa tim kuda idemo ukoliko imamo osnovne nesporazume oko toga odakle dolazimo. To je i razlog zbog kojeg sam udvostručio moje napore da se bavim nekim od najtežih pitanja u vezi sa na\u0161om pro\u0161lo\u0161ću, stvarajući Komisiju za istinu i pomirenje. Na kraju krajeva, mi verujemo da bi dostignuće bilo i potpisivanje konačnog Sporazuma o normalizaciji i pomirenju između na\u0161e dve države. Preko njega, mi bismo se angažovali na re\u0161avanju svih nesporazuma mirnim putem. Na kraju, istorijski sporazum između Kosova i Srbije bi trebalo da obuhvati i međusobno priznanje, kao jedinog puta koji će staviti tačku na sve nesporazume jednom zauvek. Postizanje ovog konačnog cilja jeste izuzetno te\u0161ko za obe zemlje i zahteva hrabar i pametan lider\u0161ip. Snažno verujem da je lider\u0161ip, kako na Kosovu, tako i u Srbiji posvećen tome \u0161ta narod očekuje od nas \u2013 da postignemo mir među nama. Kako bi se ovo dogodilo, svi mi moramo da budemo kreativni i da budemo spremni na dalje kompromise. Treba da bude jasno svima da to treba da se uradi zbog stabilnog mira na\u0161ih naroda i generacija koje dolaze. Kao \u0161to konačno re\u0161enje na\u0161eg sukoba treba da prizna istorijske i aktuelne realnosti, ono takođe treba da tretira zahteve budućnosti. Budućnost Kosova, a i Srbije, kao i preostalog dela Balkana, jeste da budemo kao prijateljski susedi u Evropskoj uniji. Ubeđen sam da su normalizacija i pomirenje prvi korak da se oslobodimo tereta pro\u0161losti i korak koji će nas voditi ka svetlijoj budućnosti. Jasno je da kada mi ovako postupamo, Evropska unija treba da prizna na\u0161e napore i dok mi menjamo brzine u na\u0161em delu Evrope, brzina bi trebalo da se promeni i u vozu prijema u Briselu i glavnim evropskim gradovima takođe. Moramo da se obezbedimo da nam \u201ene prođe poslednji voz\u201c za stabilan mir. \u00a0 Source: Frankfurter Allgemeine Zeitung \u00a0 Link: http:\/\/plus.faz.net\/politik\/2017-08-17\/462fe353cf3cee824fdbbbd629847f72\/?GEPC=s3 \u00a0<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":30012,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[101],"tags":[],"class_list":["post-76171","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"yoast_head":"\n