Hashim Tha\u00e7i<\/p>\n
Odnos Evropske komisije sa Zapadnim Balkanom, kao i sama politika pro\u0161irenja bili su komplikovani. Zapla\u0161eni ksenofobičnim osećanjima, pome\u0161anim sa umorom od pro\u0161irenja unutar EU, administracija je bila požurila i rekla da neće biti pro\u0161irenja EU tokom mandata 2014-2019. I dok su svi koji su upoznati sa politikama pro\u0161irenja znali da te\u0161ko da će biti nečeg konkretnog u vezi sa pro\u0161irenjem do 2019. godine, ali izraz ove politike na eksplicitan način imao je razarajuće posledice u regionu, minirajući procese reformacija. Činjenica da je kancelarka Merkel videla potrebu za započinjanjem Berlinskog procesa za \u0161est zemalja Zapadnog Balkana, kao napor se da održi evropska perspektiva, nezavisno od izjava Komisije, je veoma značajna stvar. <\/p>\n
Pro\u0161log meseca, Zapadni Balkan je pogođen jo\u0161 jednim udarcem od strane aktuelne Komisije. U namenskom pismu koje je objavljeno nakon godi\u0161njeg govora pred Parlamentom, predsednik Evropske komisije je obećao strategiju o prijemu Crne Gore i Srbije u EU do 2025. godine. Problem je sigurno u činjenici\u00a0 \u0161to su četiri ostale zemlje Zapadnog Balkana ostavljene izvan ove perspektive koja je obnovljena i osnažena. Da li treba pomenuti da su tri, od te četiri zemlje sa većinski muslimanskim stanovni\u0161tvom ili tri od četiri zemlje imaju većinsko ili znatan broj albanskog stanovni\u0161tva? Ovaj postupak je potegao spekulacije da li je to poku\u0161aj da se slu\u0161a ćef snagama koje vi\u0161e naginju prema desnici, a koje se pojavljuju u čitavoj EU. U svakom slučaju, koji god da je razlog bio, pretnja povećanja ruskog uticaja u Crnog Gori i Srbiji ne treba da bude nagrađena od strane EU, kao \u0161to ni ne treba da se vidi nedostatak sličnih pretnji ili drugih alternativa na Kosovu, kao nepovoljni položaj.<\/p>\n
Nažalost, za Kosovo, komplikacije ne prestaju ovde. Kosovo i dalje nije priznalo pet država članica EU. EU takođe izgleda da je ubeđena da nekoliko njenih članica mogu da nastave sa nepriznavanjem nezavisnosti Kosova iako će se Kosovo jednog dana pridružiti EU. Ovo je ograničenje dvostrukog Orvelijanskog razmi\u0161ljanja (Orwellian doublethink) je nepogodno za demokratsku i transparentnu instituciju. Nedovoljno dobro promi\u0161ljena re\u0161enja koja su pronađena kako bi se proces održao u pokretu, a ne pritiskajući one države koje ne priznaju (kao \u0161to je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, bez potpune jasnoće o daljim koracima), u jednom trenutku biće testirana i treba da se da jasan odgovor: Da li Kosovo uživa ili ne uživa evropsku perspektivu?<\/p>\n
Dozvolite mi da budem jasan: ne gajim snove da će Kosovo biti spremno da se pridruži EU naredne godine. Mi na Balkanu veoma dobro znamo koliko vremena oduzima ovaj proces. Međutim mi smo takođe svesni \u2013 i zabrinuti- činjenicom da je proces sve, samo ne pravičan. Liberalizacija viza je jasan primer tome. Pored toga \u0161to je poslednje u redu, Kosovu je zadato 95 kriterijuma, dok su njegovi susedi prihvatili ispunjenje oko 50. \u0160ta vi\u0161e, Kosovo je u potpunosti ispunilo svih 95 kriterijuma, ukoliko su protumačeni onako kako je predviđeno formalnim vodičem za ispunjenje kriterijuma za učlanjenje u EU, ali njegovi građani su jo\u0161 uvek izolovani. Oba \u201epreostala\u201c kriterijuma su bila i i dalje nastavljaju da se tumače od strane EU zbog političkih razloga kao opravdanje da se ometaju Kosovari da slobodno putuju. Vlada Kosova se \u201etrudila da privede kraju\u201c demarkaciju granice sa Crnom Gorom, iako je Skup\u0161tina jo\u0161 uvek nije ratifikovala. Međutim, \u0161to je Kosovo bilo bliže finalnoj fazi, to je o\u0161triji bio zahtev. A da ne pominjemo činjenicu da smo se suočili sa asimetričnim zahtevom, po\u0161to od Crne Gore nije zatraženo da uradi sito u njenom vodiču za ispunjenje kriterijuma za liberalizaciju viza. \u0160ta vi\u0161e, Kosovo je tretiralo kriterijume koji imaju veze sa borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije u mnogo većoj meri nego bilo koja od zemalja u procesu liberalizacije viza. Od nas se konstantno traži da radimo \u201evi\u0161e\u201c u borbi protiv korupcije i borbi protiv organizovanog kriminala, bez ikakve jasnoće \u0161ta će značiti ispunjenje ovih preostalih kriterijuma. Obrazloženje koje su mnogo puta dali zvaničnici\u00a0 EU o tome \u0161to se Kosovo ocenjuje strožije jeste da EU uči iz njenog iskustva iz pro\u0161losti. Međutim, sve ovo samo otkriva činjenicu da imamo posla sa promenljivim pristupom\u00a0 i da je ovaj sistem sve, samo ne pravičan. U na\u0161em slučaju, to je diskriminacija. <\/p>\n
Znamo da je put pred nama dug i pun prepreka, ali mi smo spremni da radimo. Ono \u0161to tražimo je prosto: Da se formalizuje perspektiva prijema 6 zemalja Zapadnog Balkana. Svaka strategija o prijemu treba da obuhvati sve zemlje\u00a0 koje uživaju takvu perspektivu. Odvajajući neke, i ističući datume učlanjenja samo za neke od njih, automatski smanjuje kredibilitet preostalog dela. S druge strane to demoralizuje i usporava brzinu procesa i rizikuje da zakoči procese reformacije.\u00a0 <\/p>\n
Prednosti jednakog tretiranja posebno su vidljive u slučaju Kosova i Srbije. U kontekstu dijaloga za normalizaciju odnosa između na\u0161e dve zemlje, čija je glavna upravna snaga proces integracija u EU, asimetrična stimulacija je razarajuća. Kako neko može da očekuje da se kosovski narod, vladina koalicija i opozicija dogovore o izuzetno nezadovoljavajućim reformama u korist jedne manjine, koja nas je nekada tlačila, ukoliko vide da će plodovi takvog sporazuma ići u korist samo druge strane?<\/p>\n
EU nam često ponavlja da mi treba da pokažemo lider\u0161ip i da donesemo odluke koje nisu lake niti popularne, ali su u interesu na\u0161e zemlje. E, pa sada je dobra prilika da dokažu to. Nezavisno od umora od pro\u0161irenja porasta partija ili populističke desnice \u2013 uradite pravu stvar!? Pro\u0161irenje je nesumnjivo dobro za svaku zemlju regiona pojedinačno i grupno, a bilo bi dobro i za samu EU po\u0161to bi se stvorila stabilnost i ekonomske mogućnosti u regionu koji je razoren ratom koji se dogodio pre manje od 20 godina. <\/p>\n
Ja jo\u0161 uvek verujem u osnovne vrednosti EU i u volju naroda za jednim ujedinjenim i integrisanom kontinentom, koja će prevladati. Kosovari su velikom većinom za učlanjenje u EU i u potpunosti su posvećeni evropskim vrednostima. Ukoliko dobijemo pravičnu mogućnost i jasnu perspektivu, mi kao narod ćemo učiniti sve \u0161to je u na\u0161oj moći da reformi\u0161emo, pobolj\u0161amo i ispunimo sve kriterijume Kopenhagena. Ali, kako bi se tako ne\u0161to dogodilo, EU treba da stavi tačku na izolaciju Kosovara i da sru\u0161i mentalne zidove koji su izgrađeni nad lažnim i opasnim predrasudama.
\n\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Hashim Tha\u00e7i Odnos Evropske komisije sa Zapadnim Balkanom, kao i sama politika pro\u0161irenja bili su komplikovani. Zapla\u0161eni ksenofobičnim osećanjima, pome\u0161anim sa umorom od pro\u0161irenja unutar EU, administracija je bila požurila i rekla da neće biti pro\u0161irenja EU tokom mandata 2014-2019. I dok su svi koji su upoznati sa politikama pro\u0161irenja znali da te\u0161ko da će biti nečeg konkretnog u vezi sa pro\u0161irenjem do 2019. godine, ali izraz ove politike na eksplicitan način imao je razarajuće posledice u regionu, minirajući procese reformacija. Činjenica da je kancelarka Merkel videla potrebu za započinjanjem Berlinskog procesa za \u0161est zemalja Zapadnog Balkana, kao napor se da održi evropska perspektiva, nezavisno od izjava Komisije, je veoma značajna stvar. Pro\u0161log meseca, Zapadni Balkan je pogođen jo\u0161 jednim udarcem od strane aktuelne Komisije. U namenskom pismu koje je objavljeno nakon godi\u0161njeg govora pred Parlamentom, predsednik Evropske komisije je obećao strategiju o prijemu Crne Gore i Srbije u EU do 2025. godine. Problem je sigurno u činjenici\u00a0 \u0161to su četiri ostale zemlje Zapadnog Balkana ostavljene izvan ove perspektive koja je obnovljena i osnažena. Da li treba pomenuti da su tri, od te četiri zemlje sa većinski muslimanskim stanovni\u0161tvom ili tri od četiri zemlje imaju većinsko ili znatan broj albanskog stanovni\u0161tva? Ovaj postupak je potegao spekulacije da li je to poku\u0161aj da se slu\u0161a ćef snagama koje vi\u0161e naginju prema desnici, a koje se pojavljuju u čitavoj EU. U svakom slučaju, koji god da je razlog bio, pretnja povećanja ruskog uticaja u Crnog Gori i Srbiji ne treba da bude nagrađena od strane EU, kao \u0161to ni ne treba da se vidi nedostatak sličnih pretnji ili drugih alternativa na Kosovu, kao nepovoljni položaj. Nažalost, za Kosovo, komplikacije ne prestaju ovde. Kosovo i dalje nije priznalo pet država članica EU. EU takođe izgleda da je ubeđena da nekoliko njenih članica mogu da nastave sa nepriznavanjem nezavisnosti Kosova iako će se Kosovo jednog dana pridružiti EU. Ovo je ograničenje dvostrukog Orvelijanskog razmi\u0161ljanja (Orwellian doublethink) je nepogodno za demokratsku i transparentnu instituciju. Nedovoljno dobro promi\u0161ljena re\u0161enja koja su pronađena kako bi se proces održao u pokretu, a ne pritiskajući one države koje ne priznaju (kao \u0161to je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, bez potpune jasnoće o daljim koracima), u jednom trenutku biće testirana i treba da se da jasan odgovor: Da li Kosovo uživa ili ne uživa evropsku perspektivu? Dozvolite mi da budem jasan: ne gajim snove da će Kosovo biti spremno da se pridruži EU naredne godine. Mi na Balkanu veoma dobro znamo koliko vremena oduzima ovaj proces. Međutim mi smo takođe svesni \u2013 i zabrinuti- činjenicom da je proces sve, samo ne pravičan. Liberalizacija viza je jasan primer tome. Pored toga \u0161to je poslednje u redu, Kosovu je zadato 95 kriterijuma, dok su njegovi susedi prihvatili ispunjenje oko 50. \u0160ta vi\u0161e, Kosovo je u potpunosti ispunilo svih 95 kriterijuma, ukoliko su protumačeni onako kako je predviđeno formalnim vodičem za ispunjenje kriterijuma za učlanjenje u EU, ali njegovi građani su jo\u0161 uvek izolovani. Oba \u201epreostala\u201c kriterijuma su bila i i dalje nastavljaju da se tumače od strane EU zbog političkih razloga kao opravdanje da se ometaju Kosovari da slobodno putuju. Vlada Kosova se \u201etrudila da privede kraju\u201c demarkaciju granice sa Crnom Gorom, iako je Skup\u0161tina jo\u0161 uvek nije ratifikovala. Međutim, \u0161to je Kosovo bilo bliže finalnoj fazi, to je o\u0161triji bio zahtev. A da ne pominjemo činjenicu da smo se suočili sa asimetričnim zahtevom, po\u0161to od Crne Gore nije zatraženo da uradi sito u njenom vodiču za ispunjenje kriterijuma za liberalizaciju viza. \u0160ta vi\u0161e, Kosovo je tretiralo kriterijume koji imaju veze sa borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije u mnogo većoj meri nego bilo koja od zemalja u procesu liberalizacije viza. Od nas se konstantno traži da radimo \u201evi\u0161e\u201c u borbi protiv korupcije i borbi protiv organizovanog kriminala, bez ikakve jasnoće \u0161ta će značiti ispunjenje ovih preostalih kriterijuma. Obrazloženje koje su mnogo puta dali zvaničnici\u00a0 EU o tome \u0161to se Kosovo ocenjuje strožije jeste da EU uči iz njenog iskustva iz pro\u0161losti. Međutim, sve ovo samo otkriva činjenicu da imamo posla sa promenljivim pristupom\u00a0 i da je ovaj sistem sve, samo ne pravičan. U na\u0161em slučaju, to je diskriminacija. Znamo da je put pred nama dug i pun prepreka, ali mi smo spremni da radimo. Ono \u0161to tražimo je prosto: Da se formalizuje perspektiva prijema 6 zemalja Zapadnog Balkana. Svaka strategija o prijemu treba da obuhvati sve zemlje\u00a0 koje uživaju takvu perspektivu. Odvajajući neke, i ističući datume učlanjenja samo za neke od njih, automatski smanjuje kredibilitet preostalog dela. S druge strane to demoralizuje i usporava brzinu procesa i rizikuje da zakoči procese reformacije.\u00a0 Prednosti jednakog tretiranja posebno su vidljive u slučaju Kosova i Srbije. U kontekstu dijaloga za normalizaciju odnosa između na\u0161e dve zemlje, čija je glavna upravna snaga proces integracija u EU, asimetrična stimulacija je razarajuća. Kako neko može da očekuje da se kosovski narod, vladina koalicija i opozicija dogovore o izuzetno nezadovoljavajućim reformama u korist jedne manjine, koja nas je nekada tlačila, ukoliko vide da će plodovi takvog sporazuma ići u korist samo druge strane? EU nam često ponavlja da mi treba da pokažemo lider\u0161ip i da donesemo odluke koje nisu lake niti popularne, ali su u interesu na\u0161e zemlje. E, pa sada je dobra prilika da dokažu to. Nezavisno od umora od pro\u0161irenja porasta partija ili populističke desnice \u2013 uradite pravu stvar!? Pro\u0161irenje je nesumnjivo dobro za svaku zemlju regiona pojedinačno i grupno, a bilo bi dobro i za samu EU po\u0161to bi se stvorila stabilnost i ekonomske mogućnosti u regionu koji je razoren ratom koji se dogodio pre manje od 20 godina. Ja jo\u0161 uvek verujem u osnovne vrednosti EU i u volju naroda za jednim ujedinjenim i integrisanom kontinentom, koja će prevladati. Kosovari su velikom većinom za učlanjenje u EU i u potpunosti su posvećeni evropskim vrednostima. Ukoliko dobijemo pravičnu mogućnost i jasnu perspektivu, mi kao narod ćemo učiniti sve \u0161to je u na\u0161oj moći da reformi\u0161emo, pobolj\u0161amo i ispunimo sve kriterijume Kopenhagena. Ali, kako bi se tako ne\u0161to dogodilo, EU treba da stavi tačku<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":29575,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[101],"tags":[],"class_list":["post-76108","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"yoast_head":"\n