Po\u0161tovani predsedavajući Nollt.
\nPo\u0161tovani potpredsedavajući\u00a0 gospodine O-Toll i po\u0161tovana gospođo Leverdier,
\nPo\u0161tovani poslanici, članovi Komisije za spoljne poslove,<\/p>\n
Zadovoljstvo mi je \u0161to se danas sastajem sa vama i \u0161to razgovaramo o Kosovu, ali i o celom regionu Jugoistočne Evrope o na\u0161im postignućima ali i o izazovima u izgradnji mira i pomirenja. Ali, i o na\u0161oj bilateralnoj saradnji između Kosova i Kanade. <\/p>\n
Veoma mi je drago \u0161to ostvarujem posetu u vreme kada Kanada obeležava svoju 150. godi\u0161njicu. <\/p>\n
Kanada je za nas strate\u0161ki partner sa kojim delimo zajedničke vrednosti, principe i nadahnuća. <\/p>\n
Kao Kosovo mi smo zahvalni na podr\u0161ci koju je Kanada decenijama davala Kosovu. <\/p>\n
Posebno treba istaći prihvatanje 7000 izbeglica sa Kosova 1999. godine. <\/p>\n
Imao sam prilike da se sa nekima od njih sastanem i Halifaksu, da posetim vojnu bazu u kojoj je većina njih dočekana kada su stigli u Kanadu. <\/p>\n
To je bio dirljiv trenutak, da se prisetimo ratnih dana, ali i trenutak sreće i ponosa, da vidi\u0161 koliko su se dobro integrisali u kanadsko dru\u0161tvo i da doprinose kanadskoj državi i kanadskom dru\u0161tvu. <\/p>\n
Oni su sada most koji povezuje na\u0161a dva naroda. <\/p>\n
Podr\u0161ka Kanade je bila bitna i nakon rata, u ponovnoj izgradnji zemlje i izgradnji mira. <\/p>\n
Zahvalni smo \u0161to je Kanada bila među prvim zemljama koja je priznala Kosovo i \u0161to nastavlja da podržava Kosovo u konsolidaciji njegove državnosti. <\/p>\n
Na\u0161a bilateralna saradnja je u porastu, posebno na polju ekonomije, sa posebnim akcentom na polje rudnika. <\/p>\n
Radujem se mogućnosti da Kosovo i Kanada potpi\u0161u Sporazum o za\u0161titi investicija između na\u0161e dve zemlje. <\/p>\n
Pro\u0161log meseca imao sam čast da odlikujem biv\u0161eg ministra spoljnih poslova Medaljom za doprinos miru i veoma mi je drago \u0161to u Komisiji vidim i poslanicu Vandenbeld, koju je kanadska Vlada odlikovala za doprinos miru. <\/p>\n
Po\u0161tovani poslanici, <\/p>\n
Dozvolite mi da kažem nekoliko reči o pro\u0161losti Kosova, o dana\u0161njici, a posebno o na\u0161im težnjama za budućnost Kosova i regiona Jugoistočne Evrope. <\/p>\n
U februaru obeležavamo desetu godi\u0161njicu nezavisnosti Kosova. <\/p>\n
Progla\u0161enje nezavisnosti je do\u0161lo nakon dugog međunarodnog procesa koji je tražio re\u0161enje za međunarodni politički status Kosova. <\/p>\n
Ovaj međunarodni proces je započet 90-tih godina rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje su osuđivale nasilje i represiju režima Slobodana Milo\u0161evića. <\/p>\n
Nastavljeno je Međunarodnom konferencijom u Rambujeu, u proleće 1999. godine, na kojoj je međunarodna zajednica tražila re\u0161enje za Kosovo. <\/p>\n
Milo\u0161evićev režim ne samo da nije sarađivao sa međunarodnom zajednicom, nego je i nastavio sa kampanjom nasilja i represije, koja je eskalirala u poku\u0161aj genocida. <\/p>\n
Ovo je obavezalo NATO da interveni\u0161e kako bi omeo jo\u0161 jedan genocid na evropskom tlu. <\/p>\n
To je dovelo da uspostavljanja Međunarodne uprave na Kosovu. <\/p>\n
2005. godine Ujedinjene nacije su imenovale predsednika Ahtisarija, laureata Nobelove nagrade za mir, da potraži re\u0161enje za status Kosova. <\/p>\n
Proces kojim su rukovodile Ujedinjene nacije, a u kojem su aktivno učestvovale posebno Sjedinjene Američke Države, EU i Rusija, predsednik Ahtisari je predložio da je najbolje re\u0161enje za Kosovo nezavisnost. <\/p>\n
U skladu sa preporukama Ahtisarija, u februaru 2008. godine, Kosovo je proglasilo nezavisnost. <\/p>\n
Danas slobodno možemo da kažemo da nije bilo vi\u0161e multilateralnog i vi\u0161e međunarodno koordiniranog progla\u0161enja nezavisnosti, nego u slučaju Kosova. <\/p>\n
Poslednji pečat nezavisnosti Kosova dao je Međunarodni sud pravde, u avgustu 2010. godine, kada je jasno rekao da je progla\u0161enje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, nakon \u0161to se Srbija obratila Međunarodnom sudu pravde sa pitanjem da li je Kosovo povredilo međunarodno pravo kada je proglasilo nezavisnost. <\/p>\n
Po\u0161tovani poslanici, <\/p>\n
Gde je Kosovo danas? <\/p>\n
Jo\u0161 nije navr\u0161ena jedna decenija da je postalo država, a Kosovo je potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, \u0161to je prvi korak prema izgradnji saradnje, koja će na kraju doneti učlanjenje u Evropsku uniju. <\/p>\n
Kosovo je primljeno u program Korporacije za milenijumske izazove Američkog kongresa i započelo je sprovođenje projekata MCC-a. <\/p>\n
Oba ova uspeha postignuta su samo nakon \u0161to su potvrđena dostignuća u sveobuhvatnim reformama na polju ekonomije, vladavine prava i izgradnji demokratskih institucija. <\/p>\n
Kosovo je priznalo 114 država i učlanjeno je u mnogobrojne regionalne i međunarodne organizacije, kao \u0161to su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond ili Venecijanka komisija. <\/p>\n
U skladu sa Ahtisarijevim paketom, izgradili smo sveobuhvatne vladine institucije, u kojim su zastupljene sve zajednice koje žive na Kosovu. <\/p>\n
U Parlamentu Kosova, koji broji 120 stolica, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice, 10 za srpsku zajednicu, 10 za ostale zajednice, kako bi se garantovalo njihova politička zastupljenost. <\/p>\n
Uspostavili smo komunikaciju i dijalog kao jedino sredstvo za pronalaženje re\u0161enja u vezi sa svakim pitanjem. <\/p>\n
Promovi\u0161emo dijalog među verama, \u0161to je najbolje predstavljeno konferencijom Inter-Faith koja se održava svake godine i koja okuplja verske lidere, političare i istraživače iz čitavog sveta, koji diskutuju o dijalogu među verama. <\/p>\n
Ponosni smo na toleranciju i suživot među verskim zajednicama koje imamo na Kosovu. <\/p>\n
Ova vrednost je primer za region, a i \u0161ire. <\/p>\n
Inicirali smo osnovanje Komisije za istinu i pomirenje, kao sredstvo za unutra\u0161nji dijalog među etničkim zajednicama, kako bismo zaključili poglavlje rata i kako bismo otvorili poglavlje mira, dijaloga, saradnje, suživota u multietničkom, demokratskom i sveobuhvatnom dru\u0161tvu. <\/p>\n
Konsolidovali smo državnost Kosova iznutra, rasprostirući suverenost na čitavu teritoriju Kosova, obuhvatajući i severni deo Kosova. <\/p>\n
Zahvaljujući dijalogu i afirmativnim merama, danas je ovaj deo obuhvaćen u kosovskim institucijama. <\/p>\n
Održani su izbori prema zakonima Kosova i lideri koji su odabarani postupaju u okviru kosovskih institucija i prema zakonima Kosova. <\/p>\n
Ovo je rezultat dijaloga koji Kosovo vodi sa državom Srbijom, uz posredstvo Evropske unije.<\/p>\n
Dame i gospodo, <\/p>\n
To me dovodi do druge bitne tačke za Kosovo, promovisanje dijaloga i radi pronalaženja re\u0161enja za region. <\/p>\n
Već 5 godina Kosovo i Srbija su obuhvaćene u proces dijaloga uz podr\u0161ku EU, koji je doneo mnogobrojne sporazume, a koji su pobolj\u0161ali život na\u0161ih građana i pobolj\u0161ali su odnose između na\u0161e dve zemlje. <\/p>\n
Po prvi put, nakon 100 godina sukoba, u aprilu 2013. godine, potpisali samo Međunarodni sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. <\/p>\n
To je doprinelo ne samo jačanju mira između Kosova i Srbije, već i jačanju mira u čitavom regionu. <\/p>\n
Danas, ja kao predsednik Kosova, zajedno sa predsednikom Srbije, Vučićem i visokom predstavnicom EU, gospođom Mogerini, tražim novu dinamiku i nov kvalitet u procesu dijaloga. <\/p>\n
Radimo da postignemo sveobuhvatni sporazum o potpunoj normalizacijo odnosa, o dobrim susedskim odnosima i radi pomirenja između na\u0161e dve države. <\/p>\n
Dijalog i saradnju promovi\u0161emo i na\u0161im odnosima sa ostalim državama u regionu. <\/p>\n
Imamo dobre odnose sa Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom. <\/p>\n
Po\u0161tujemo teritorijalni integritet Makedonije i pozivamo da sprovođenje Ohridskog sporazuma, kao najboljeg načina za akomodaciju svih zajednica koje žive u Makedoniji. <\/p>\n
Sa Albanijom imamo dobre odnose i radimo, ne na promeni granica, već na njihovom otvaranju, prema modelu Evropske unije. <\/p>\n
Sa Crnom Gorom imamo sjajne odnose i srećni smo zbog učlanjenja Crne Gore u NATO, kao jo\u0161 jednog koraka prema jačanju mira i bezbednosti u čitavom regionu Zapadnog Balkana. <\/p>\n
Istina je da mi kao Kosovo jo\u0161 uvek nismo ratifikovali Sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom. <\/p>\n
Ali to je zbog političkih nadmetanja unutar Kosova, a ne zbog nekog spora između Kosova i Crne Gore. <\/p>\n
Aktivni smo učesnici na regionalnim forumima na kojima promovi\u0161emo saradnju i dobre susedske odnose sa celim regionom. <\/p>\n
Po\u0161tovani poslanici, <\/p>\n
Dozvolite mi da malo govorim i o budućnosti, izazovima i težnjama. <\/p>\n
Nastavak reformi u svim životnim sektorima je na\u0161a prva težnja. <\/p>\n
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom je vodič za ove reforme. <\/p>\n
Vlade Kosova su posvećene realizaciji ovih reformi i obuhvataju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u programe upravljanja. <\/p>\n
Na Kosovu je međunarodna zajednica rukovodila pravdom, 8 godina kao Ujedinjene nacije i 9 godina ka Misija EU za vladavinu prava, EULEX. <\/p>\n
To je rezultiralo najboljim zakonskim okvirom u regionu, ali i spremim domaćim kapacitetima da sprovode te zakone. <\/p>\n
Izve\u0161taji EU i Američkog Stejt Departmenta prate i redovno izve\u0161tavaju o postignućima na\u0161eg sistema pravde, ali i svih drugih dru\u0161tvenih sektora. <\/p>\n
U okviru angažovanja za vladavinu zakona, osnovali smo i Specijalni sud, koji će goniti ratne zločine koji su izvr\u0161eni nakon rata na Kosovu. <\/p>\n
Ali, među glavnim izazovima za Kosovo i dalje je međunarodno konsolidovanje državnosti Kosova. <\/p>\n
Ne kažem ni\u0161ta novo ukoliko kažem da ne podržavaju svi projekat nezavisne, demokratske i multietničke države Kosovo. <\/p>\n
Ovde posebno govorim o Rusiji, koja se bori protiv Zapada, ometajući projekte za mir i stabilnost u regionu Jugoistočne Evrope. <\/p>\n
Rusija je poku\u0161ala da izvr\u0161i držani udar u Crnoj Gori kako bi omela učlanjenje zemlje u NATO. <\/p>\n
Poku\u0161ala je da omete demokratske izbore u Makedoniji kako bi omela reforme u zemlju u pravcu NATO-a i EU. <\/p>\n
Rusija ometa učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije, počev od Ujedinjenih nacija. <\/p>\n
Veoma mi je bilo drago kada sam u Halifaksu čuo generalnog sekretara NATO-a koji je ukazao na rusku pretnju NATO-u i Zapadu. <\/p>\n
Ali, ključni razlog za\u0161to Rusija \u0161iri uticaj na region Balkana jeste ka\u0161njenje Evropske unije i NATO-a da obuhvati region u procese integracija. <\/p>\n
To otvara puteve drugim uticajima, bilo da su uticaji Rusije ili uticaji drugih ideologija. <\/p>\n
Na Balkanu smo videli poku\u0161aje prodiranja fundamentalizma i radikalizma. <\/p>\n
Mi ne samo da smo zemlja porekla ekstremista koji su se pridružili ISIS-u već smo i zemlja meta terorističkih napada. <\/p>\n
Bili smo uspe\u0161ni u sprečavanju nekoliko terorističkih napada na teritoriji Kosova, ali i u regionu. <\/p>\n
Aktivni smo član Globalne koalicije protiv ISIS-a i lider smo u regionu u borbi protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma. <\/p>\n
Ali, na\u0161i napori su otežani zbog nedostatka učlanjenja u INTERPOL i u ostale međunarodne mehanizme bezbednosti. <\/p>\n
Dakle, bitno je da nas podržite u vezi sa učlanjenjem Kosova u ove mehanizme. <\/p>\n
Kako bismo ojačali bezbednosnu infrastrukturu inicirali smo transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage Kosova. <\/p>\n
To će se izvr\u0161iti uz saglasnost svih zajednica na Kosovu i u potpunoj koordinaciji sa NATO-om i na\u0161im međunarodnim partnerima. <\/p>\n
Tražili smo od Kanade da produbi saradnju sa Bezbednosnim snagama Kosova i da posebno pomogne u sveobuhvatanju zajednica i rodnoj jednakosti. <\/p>\n
Po\u0161tovani poslanici, <\/p>\n
Kosovo je daleko do\u0161lo za jednu deceniju. <\/p>\n
Nije vi\u0161e zemlja razorena ratom, već je zemlja koja radi na učlanjenju u NATO i EU i koja ostvaruje uspehe u reformama na polju ekonomije, pravde i demokratskih institucija. <\/p>\n
U svim anketama, građani Kosova su najvi\u0161e pro NATO-a i proevropski. <\/p>\n
Mi smo odlučni da je na\u0161a budućnost u NATO-u i u EU, u miru, dijalogu i saradnji. <\/p>\n
Mi smo na pravom putu, od korisnika bezbednosti, da postanemo primer i promoter mira, dijaloga i saradnje. <\/p>\n
Hvala vam!
\n\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po\u0161tovani predsedavajući Nollt. Po\u0161tovani potpredsedavajući\u00a0 gospodine O-Toll i po\u0161tovana gospođo Leverdier, Po\u0161tovani poslanici, članovi Komisije za spoljne poslove, Zadovoljstvo mi je \u0161to se danas sastajem sa vama i \u0161to razgovaramo o Kosovu, ali i o celom regionu Jugoistočne Evrope o na\u0161im postignućima ali i o izazovima u izgradnji mira i pomirenja. Ali, i o na\u0161oj bilateralnoj saradnji između Kosova i Kanade. Veoma mi je drago \u0161to ostvarujem posetu u vreme kada Kanada obeležava svoju 150. godi\u0161njicu. Kanada je za nas strate\u0161ki partner sa kojim delimo zajedničke vrednosti, principe i nadahnuća. Kao Kosovo mi smo zahvalni na podr\u0161ci koju je Kanada decenijama davala Kosovu. Posebno treba istaći prihvatanje 7000 izbeglica sa Kosova 1999. godine. Imao sam prilike da se sa nekima od njih sastanem i Halifaksu, da posetim vojnu bazu u kojoj je većina njih dočekana kada su stigli u Kanadu. To je bio dirljiv trenutak, da se prisetimo ratnih dana, ali i trenutak sreće i ponosa, da vidi\u0161 koliko su se dobro integrisali u kanadsko dru\u0161tvo i da doprinose kanadskoj državi i kanadskom dru\u0161tvu. Oni su sada most koji povezuje na\u0161a dva naroda. Podr\u0161ka Kanade je bila bitna i nakon rata, u ponovnoj izgradnji zemlje i izgradnji mira. Zahvalni smo \u0161to je Kanada bila među prvim zemljama koja je priznala Kosovo i \u0161to nastavlja da podržava Kosovo u konsolidaciji njegove državnosti. Na\u0161a bilateralna saradnja je u porastu, posebno na polju ekonomije, sa posebnim akcentom na polje rudnika. Radujem se mogućnosti da Kosovo i Kanada potpi\u0161u Sporazum o za\u0161titi investicija između na\u0161e dve zemlje. Pro\u0161log meseca imao sam čast da odlikujem biv\u0161eg ministra spoljnih poslova Medaljom za doprinos miru i veoma mi je drago \u0161to u Komisiji vidim i poslanicu Vandenbeld, koju je kanadska Vlada odlikovala za doprinos miru. Po\u0161tovani poslanici, Dozvolite mi da kažem nekoliko reči o pro\u0161losti Kosova, o dana\u0161njici, a posebno o na\u0161im težnjama za budućnost Kosova i regiona Jugoistočne Evrope. U februaru obeležavamo desetu godi\u0161njicu nezavisnosti Kosova. Progla\u0161enje nezavisnosti je do\u0161lo nakon dugog međunarodnog procesa koji je tražio re\u0161enje za međunarodni politički status Kosova. Ovaj međunarodni proces je započet 90-tih godina rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje su osuđivale nasilje i represiju režima Slobodana Milo\u0161evića. Nastavljeno je Međunarodnom konferencijom u Rambujeu, u proleće 1999. godine, na kojoj je međunarodna zajednica tražila re\u0161enje za Kosovo. Milo\u0161evićev režim ne samo da nije sarađivao sa međunarodnom zajednicom, nego je i nastavio sa kampanjom nasilja i represije, koja je eskalirala u poku\u0161aj genocida. Ovo je obavezalo NATO da interveni\u0161e kako bi omeo jo\u0161 jedan genocid na evropskom tlu. To je dovelo da uspostavljanja Međunarodne uprave na Kosovu. 2005. godine Ujedinjene nacije su imenovale predsednika Ahtisarija, laureata Nobelove nagrade za mir, da potraži re\u0161enje za status Kosova. Proces kojim su rukovodile Ujedinjene nacije, a u kojem su aktivno učestvovale posebno Sjedinjene Američke Države, EU i Rusija, predsednik Ahtisari je predložio da je najbolje re\u0161enje za Kosovo nezavisnost. U skladu sa preporukama Ahtisarija, u februaru 2008. godine, Kosovo je proglasilo nezavisnost. Danas slobodno možemo da kažemo da nije bilo vi\u0161e multilateralnog i vi\u0161e međunarodno koordiniranog progla\u0161enja nezavisnosti, nego u slučaju Kosova. Poslednji pečat nezavisnosti Kosova dao je Međunarodni sud pravde, u avgustu 2010. godine, kada je jasno rekao da je progla\u0161enje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, nakon \u0161to se Srbija obratila Međunarodnom sudu pravde sa pitanjem da li je Kosovo povredilo međunarodno pravo kada je proglasilo nezavisnost. Po\u0161tovani poslanici, Gde je Kosovo danas? Jo\u0161 nije navr\u0161ena jedna decenija da je postalo država, a Kosovo je potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, \u0161to je prvi korak prema izgradnji saradnje, koja će na kraju doneti učlanjenje u Evropsku uniju. Kosovo je primljeno u program Korporacije za milenijumske izazove Američkog kongresa i započelo je sprovođenje projekata MCC-a. Oba ova uspeha postignuta su samo nakon \u0161to su potvrđena dostignuća u sveobuhvatnim reformama na polju ekonomije, vladavine prava i izgradnji demokratskih institucija. Kosovo je priznalo 114 država i učlanjeno je u mnogobrojne regionalne i međunarodne organizacije, kao \u0161to su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond ili Venecijanka komisija. U skladu sa Ahtisarijevim paketom, izgradili smo sveobuhvatne vladine institucije, u kojim su zastupljene sve zajednice koje žive na Kosovu. U Parlamentu Kosova, koji broji 120 stolica, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice, 10 za srpsku zajednicu, 10 za ostale zajednice, kako bi se garantovalo njihova politička zastupljenost. Uspostavili smo komunikaciju i dijalog kao jedino sredstvo za pronalaženje re\u0161enja u vezi sa svakim pitanjem. Promovi\u0161emo dijalog među verama, \u0161to je najbolje predstavljeno konferencijom Inter-Faith koja se održava svake godine i koja okuplja verske lidere, političare i istraživače iz čitavog sveta, koji diskutuju o dijalogu među verama. Ponosni smo na toleranciju i suživot među verskim zajednicama koje imamo na Kosovu. Ova vrednost je primer za region, a i \u0161ire. Inicirali smo osnovanje Komisije za istinu i pomirenje, kao sredstvo za unutra\u0161nji dijalog među etničkim zajednicama, kako bismo zaključili poglavlje rata i kako bismo otvorili poglavlje mira, dijaloga, saradnje, suživota u multietničkom, demokratskom i sveobuhvatnom dru\u0161tvu. Konsolidovali smo državnost Kosova iznutra, rasprostirući suverenost na čitavu teritoriju Kosova, obuhvatajući i severni deo Kosova. Zahvaljujući dijalogu i afirmativnim merama, danas je ovaj deo obuhvaćen u kosovskim institucijama. Održani su izbori prema zakonima Kosova i lideri koji su odabarani postupaju u okviru kosovskih institucija i prema zakonima Kosova. Ovo je rezultat dijaloga koji Kosovo vodi sa državom Srbijom, uz posredstvo Evropske unije. Dame i gospodo, To me dovodi do druge bitne tačke za Kosovo, promovisanje dijaloga i radi pronalaženja re\u0161enja za region. Već 5 godina Kosovo i Srbija su obuhvaćene u proces dijaloga uz podr\u0161ku EU, koji je doneo mnogobrojne sporazume, a koji su pobolj\u0161ali život na\u0161ih građana i pobolj\u0161ali su odnose između na\u0161e dve zemlje. Po prvi put, nakon 100 godina sukoba, u aprilu 2013. godine, potpisali samo Međunarodni sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. To je doprinelo ne samo jačanju mira između Kosova i Srbije, već i jačanju mira u čitavom regionu. Danas, ja kao predsednik Kosova, zajedno sa predsednikom Srbije, Vučićem i visokom predstavnicom EU, gospođom Mogerini, tražim novu dinamiku i nov kvalitet u procesu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":28913,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[106,112],"tags":[],"class_list":["post-76037","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-govori","category-vizitat-nderkombetare"],"yoast_head":"\n