Uvaženi g. Wigemark,
\nUvažene ambasadorke,
\nVeoma uvaženi učesnici iz domaćih institucija,\u00a0Dame i gospodo!
\nHvala vam na dana\u0161njem pozivu!\u00a0
\nDiskusija o imovinskim pravima u okviru 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja predstavlja preno\u0161enje jasne poruke da su ekonomsko osnaživanje i rodna ravnopravnost ključni preduslovi za stvaranja dru\u0161tva u kojem se devojke i žene osećaju i bezbedne, ali i osnažene. Takve diskusije služe na\u0161em zajedničkom konačnom cilju. Odnosno, ove diskusije dodatno osnažuju na\u0161e napore za borbu protiv nasilja nad ženama i devojkama, poja\u0161njavajući jednom i zauvek da se ne može dalje tolerisati da nasledno pravo i imovinska prava ostaju taoci rodne diskriminacije. I, da pitanje nasledstva nije samo izolovano pitanje, jer imovina realno predstavlja, pre svega, instrument ekonomskog osnaživanja i stabilnosti.\u00a0\u00a0
\n\u00a0
\nŽene i devojke, kao \u0161to smo mnogo puta čuli, nesumnjivo su snažan stub na\u0161eg dru\u0161tva. Njihovo ravnopravno uče\u0161će u svakom procesu, uporedo sa mu\u0161karcima, doprinosi ne samo dobrobiti porodice, već i celog na\u0161eg dru\u0161tva i ekonomije u celini. Ovaj doprinos sadrži u sebi i nasledstvo, kao i imovinska prava, koje su nesumnjivo za\u0161tita i garancija za dobrobit, nezavisnost i integritet i dostojanstvo. Tako, imovina stvara mogućnosti za ekonomsku nezavisnost i osnaživanje glasa žena i devojaka protiv nepravdi i nejednakosti.
\nKao rezultat jo\u0161 uvek prisutnog patrijarhalnog i diskriminatornog pristupa u pogledu imovinskih prava, trenutno stanje u vezi sa nasleđivanjem imovine i dalje je nezadovoljavajuće. Veoma mali procenat imovine roditelja nasleđuju devojke, a takođe veoma mali procenat žena su vlasnice imovina.\u00a0\u00a0
\n\u00a0
\nA takva situacija, nažalost, ne razlikuje se mnogo od mentaliteta koji je dominirao kada je zakon donosio Kanun i kada su imovinska prava zavisila od pola, starosti i zdravstvenog stanja, dok je tada prednost data mu\u0161kom polu. Tako se \u201eimovina i imanje\u201c i kako se to zvalo \u201evladanje sopstvenom kućom\u201c, moglo dati u posed 15-godi\u0161njaku, dakle momku, ali ne i devojci ili ženi.
\n\u00a0
\nUprkos na\u0161im naprednim zakonima, posledice ovakve običajne definicije se ispoljavaju i danas su prisutne u praksi, zaobilazeći priliku koja se pruža na osnovu zakonskog okvira. Stoga, podaci o posedovanju imovine od strane devojaka i žena u na\u0161oj zemlji su na veoma niskom nivou, koji takođe predstavlja zabrinjavajući nivo.
\n\u00a0
\nDakle, bez obzira na pravni osnov, bez obzira na to da Ustav Kosova jasno zabranjuje diskriminaciju, kodeks običaja je veoma relevantan u mnogim delovima dru\u0161tva.\u00a0\u00a0\u00a0
\nMeđutim, ne možemo poreći i spor napredak, koji je ipak prisutan. Podaci pokazuju porast broja žena koje su pokrenule zahteve za nasledstvo. Istovremeno, udvostručen je broj žena koje su izve\u0161tavale da su nasledile imovinu. Upravo ove pozitivne pomake treba evidentirati, pozdraviti, ali pre svega umnožavati.
\n\u00a0
\nŽene i devojke treba da budu odlučne u ostvarivanju svojih imovinskih prava, jer imovinu ne treba videti kao poklon. To je stečeno pravo. Trebalo bi da bude jasno da je imovina prilika da se ispolji integritet u suočavanju sa elementima patrijarhalizma.
\nI dok dru\u0161tvo postepeno internalizuje važnost onoga o čemu danas razgovaramo, to smo mi, institucije, koje treba da budemo mnogo odlučnije da se sprovodi zakonodavstvo, da se menja i napreduje tamo gde je potrebno, da se nadgleda usklađenost, kao i da obezbedimo pravednu i nediskriminatornu podelu nasledstva. Konačno, pravosudni sistem mora pravično, efikasno i bez odlaganja tretirati zahteve za imovinska prava žena. A ova posvećenost mora da prevaziđe sve dru\u0161tvene podele, uveravanjem da su imovinska prava obezbeđena i zagarantovana i za nevećinske zajednice.
\nUvaženi učesnici,
\nNedostatak efikasnog sistema imovinskih prava i nedostatak sistematske koordinacije u borbi protiv nasilja u porodici oslabljuje vladavinu prava, negativno utiče na po\u0161tovanje ljudskih prava, oslabljuje položaj žena, a samim tim i rodnu ravnopravnost u dru\u0161tvu, i takođe ometa održivi ekonomski rast i kolektivno blagostanje, jer su svi oni međusobno povezani, i svi imaju svoju polaznu tačku u jednakosti. Dok je jednakost nemoguća bez ekonomskog osnaživanja, bez po\u0161tovanja imovinskih prava.
\n\u00a0
\nKosovo već ima paket zakona koji uređuju ovu oblast, ali to treba da prati i podizanje svesti u na\u0161em dru\u0161tvu.
\n\u00a0
\nEkonomski prosperitet na\u0161e zemlje se gradi na osnovu jednakih mogućnosti i \u0161ansi, dok je jednako pravo na imovinu važan stub koji garantuje uspeh na\u0161ih napora u ovom pravcu. Svojina je mnogo vi\u0161e od posedovanja posedovnog lista. Imovina je ekonomska garancija, ona je kolateral koji olak\u0161ava pristup finansijskim instrumentima, ona je potvrda osnaženog statusa u dru\u0161tvu. A povremeno, upravo to može napraviti podelu između života i smrti, pružajući utoči\u0161te za jednu devojku ili ženu koja je žrtva nasilja, kao i priliku da pobegne od nasilja.
\nU odnosu na prethodne godine, povećan je broj žena koje prijavljuju slučajeve nasilja. Izolacija tokom pandemije smatra se jednim od glavnih doprinosilaca u ovom pracu. I često, nemogućnost da imate svoje skloni\u0161te kao žena, pogor\u0161ava situaciju jo\u0161 vi\u0161e. Dakle, nije reč samo o imovinskim pravima, već, pre svega, o prilici da kažemo \u201eStop nasilju\u201c \u2013 Ali ni\u0161ta ne počinje niti se zavr\u0161ava imovinom. Danas, vi\u0161e nego ikad, nama je potrebna sveobuhvatna mobilizacija na\u0161eg dru\u0161tva i institucija Republike Kosovo za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. Ovih 16 dana aktivizma, a zapravo 365 dana u godini, treba delovati, kako bismo ohrabrili žene i devojke da prijave slučajeve zlostavljanja, da podstičemo njihovo poverenje u institucije koje se bave njima. Iz tog razloga, neophodno je obezbediti sveobuhvatne, i pre svega, efikasne mehanizme za brzo reagovanje na slučajeve nasilja u porodici, kao i podizanje svesti javnosti o neprihvatanju i netoleranciji nasilja u porodici, kakvo god ono bilo.
\n\u00a0
\nNa kraju, dokle god radimo u ovom pravcu, krajnje je vreme da se borimo protiv takozvanog mentaliteta \u201esramote\u201c i \u201ečasti\u201c, i da prihvatimo životne vrednosti, i pre svega \u0161titeći život. Sramota je nasilje, osim krivičnog dela. Sramota je nedostatak povećanja broja devojaka i žena koje su naslednice i koje poseduju imovinu, a čast da pogledamo kroz prizmu časti koji će svako od nas učiniti svom dru\u0161tvu osnaživanjem devojaka i žena, garantovanjem imovinskih prava i eliminisanjem nasilja nad njima.
\n\u00a0
\nDanas vam sa ove govornice potvrđujem da ću se kao predsednica zemlje, zajedno sa drugim institucijama, angažovati svakog mog radnog dana, da žene budu za\u0161tićene od nasilja, da se ovo nasilje elimini\u0161e, i da se njihova prava po\u0161tuju. Takođe pozivam pravosudne institucije da slučajeve nasilja nad ženama tretiraju sa prioritetom, a da počinioci dobiju zaslužene kazne. Jer, mnogi slučajevi nasilja nad ženama, a nažalost i ubistva, mogli bi se sprečiti, kada bi nadležne institucije uradile posao kako je trebalo, i kada je trebalo.
\n\u00a0
\nĆutanje na nepravde i nejednakosti nikada nije trebalo da bude alternativa, jer su ćutanje i nekažnjivost podsticanje za počinioce nasilja \u2013 i tako se oni toleri\u0161u da nastavljaju dalje, a često na kraju i da ubijaju žene. Stoga, jo\u0161 jednom, ovih 16 dana aktivizmom, i 365 dana svake godine konkretnim delima, da se ujedinimo protiv rodno zasnovanog nasilja i nepravdi. Da se mobilizujemo da se žene i devojke osećaju bezbedno u svojim domovima, na svom poslu i svuda drugde.
\nHvala Vam!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Uvaženi g. Wigemark, Uvažene ambasadorke, Veoma uvaženi učesnici iz domaćih institucija,\u00a0Dame i gospodo! Hvala vam na dana\u0161njem pozivu!\u00a0 Diskusija o imovinskim pravima u okviru 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja predstavlja preno\u0161enje jasne poruke da su ekonomsko osnaživanje i rodna ravnopravnost ključni preduslovi za stvaranja dru\u0161tva u kojem se devojke i žene osećaju i bezbedne, ali i osnažene. Takve diskusije služe na\u0161em zajedničkom konačnom cilju. Odnosno, ove diskusije dodatno osnažuju na\u0161e napore za borbu protiv nasilja nad ženama i devojkama, poja\u0161njavajući jednom i zauvek da se ne može dalje tolerisati da nasledno pravo i imovinska prava ostaju taoci rodne diskriminacije. I, da pitanje nasledstva nije samo izolovano pitanje, jer imovina realno predstavlja, pre svega, instrument ekonomskog osnaživanja i stabilnosti.\u00a0\u00a0 \u00a0 Žene i devojke, kao \u0161to smo mnogo puta čuli, nesumnjivo su snažan stub na\u0161eg dru\u0161tva. Njihovo ravnopravno uče\u0161će u svakom procesu, uporedo sa mu\u0161karcima, doprinosi ne samo dobrobiti porodice, već i celog na\u0161eg dru\u0161tva i ekonomije u celini. Ovaj doprinos sadrži u sebi i nasledstvo, kao i imovinska prava, koje su nesumnjivo za\u0161tita i garancija za dobrobit, nezavisnost i integritet i dostojanstvo. Tako, imovina stvara mogućnosti za ekonomsku nezavisnost i osnaživanje glasa žena i devojaka protiv nepravdi i nejednakosti. Kao rezultat jo\u0161 uvek prisutnog patrijarhalnog i diskriminatornog pristupa u pogledu imovinskih prava, trenutno stanje u vezi sa nasleđivanjem imovine i dalje je nezadovoljavajuće. Veoma mali procenat imovine roditelja nasleđuju devojke, a takođe veoma mali procenat žena su vlasnice imovina.\u00a0\u00a0 \u00a0 A takva situacija, nažalost, ne razlikuje se mnogo od mentaliteta koji je dominirao kada je zakon donosio Kanun i kada su imovinska prava zavisila od pola, starosti i zdravstvenog stanja, dok je tada prednost data mu\u0161kom polu. Tako se \u201eimovina i imanje\u201c i kako se to zvalo \u201evladanje sopstvenom kućom\u201c, moglo dati u posed 15-godi\u0161njaku, dakle momku, ali ne i devojci ili ženi. \u00a0 Uprkos na\u0161im naprednim zakonima, posledice ovakve običajne definicije se ispoljavaju i danas su prisutne u praksi, zaobilazeći priliku koja se pruža na osnovu zakonskog okvira. Stoga, podaci o posedovanju imovine od strane devojaka i žena u na\u0161oj zemlji su na veoma niskom nivou, koji takođe predstavlja zabrinjavajući nivo. \u00a0 Dakle, bez obzira na pravni osnov, bez obzira na to da Ustav Kosova jasno zabranjuje diskriminaciju, kodeks običaja je veoma relevantan u mnogim delovima dru\u0161tva.\u00a0\u00a0\u00a0 Međutim, ne možemo poreći i spor napredak, koji je ipak prisutan. Podaci pokazuju porast broja žena koje su pokrenule zahteve za nasledstvo. Istovremeno, udvostručen je broj žena koje su izve\u0161tavale da su nasledile imovinu. Upravo ove pozitivne pomake treba evidentirati, pozdraviti, ali pre svega umnožavati. \u00a0 Žene i devojke treba da budu odlučne u ostvarivanju svojih imovinskih prava, jer imovinu ne treba videti kao poklon. To je stečeno pravo. Trebalo bi da bude jasno da je imovina prilika da se ispolji integritet u suočavanju sa elementima patrijarhalizma. I dok dru\u0161tvo postepeno internalizuje važnost onoga o čemu danas razgovaramo, to smo mi, institucije, koje treba da budemo mnogo odlučnije da se sprovodi zakonodavstvo, da se menja i napreduje tamo gde je potrebno, da se nadgleda usklađenost, kao i da obezbedimo pravednu i nediskriminatornu podelu nasledstva. Konačno, pravosudni sistem mora pravično, efikasno i bez odlaganja tretirati zahteve za imovinska prava žena. A ova posvećenost mora da prevaziđe sve dru\u0161tvene podele, uveravanjem da su imovinska prava obezbeđena i zagarantovana i za nevećinske zajednice. Uvaženi učesnici, Nedostatak efikasnog sistema imovinskih prava i nedostatak sistematske koordinacije u borbi protiv nasilja u porodici oslabljuje vladavinu prava, negativno utiče na po\u0161tovanje ljudskih prava, oslabljuje položaj žena, a samim tim i rodnu ravnopravnost u dru\u0161tvu, i takođe ometa održivi ekonomski rast i kolektivno blagostanje, jer su svi oni međusobno povezani, i svi imaju svoju polaznu tačku u jednakosti. Dok je jednakost nemoguća bez ekonomskog osnaživanja, bez po\u0161tovanja imovinskih prava. \u00a0 Kosovo već ima paket zakona koji uređuju ovu oblast, ali to treba da prati i podizanje svesti u na\u0161em dru\u0161tvu. \u00a0 Ekonomski prosperitet na\u0161e zemlje se gradi na osnovu jednakih mogućnosti i \u0161ansi, dok je jednako pravo na imovinu važan stub koji garantuje uspeh na\u0161ih napora u ovom pravcu. Svojina je mnogo vi\u0161e od posedovanja posedovnog lista. Imovina je ekonomska garancija, ona je kolateral koji olak\u0161ava pristup finansijskim instrumentima, ona je potvrda osnaženog statusa u dru\u0161tvu. A povremeno, upravo to može napraviti podelu između života i smrti, pružajući utoči\u0161te za jednu devojku ili ženu koja je žrtva nasilja, kao i priliku da pobegne od nasilja. U odnosu na prethodne godine, povećan je broj žena koje prijavljuju slučajeve nasilja. Izolacija tokom pandemije smatra se jednim od glavnih doprinosilaca u ovom pracu. I često, nemogućnost da imate svoje skloni\u0161te kao žena, pogor\u0161ava situaciju jo\u0161 vi\u0161e. Dakle, nije reč samo o imovinskim pravima, već, pre svega, o prilici da kažemo \u201eStop nasilju\u201c \u2013 Ali ni\u0161ta ne počinje niti se zavr\u0161ava imovinom. Danas, vi\u0161e nego ikad, nama je potrebna sveobuhvatna mobilizacija na\u0161eg dru\u0161tva i institucija Republike Kosovo za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. Ovih 16 dana aktivizma, a zapravo 365 dana u godini, treba delovati, kako bismo ohrabrili žene i devojke da prijave slučajeve zlostavljanja, da podstičemo njihovo poverenje u institucije koje se bave njima. Iz tog razloga, neophodno je obezbediti sveobuhvatne, i pre svega, efikasne mehanizme za brzo reagovanje na slučajeve nasilja u porodici, kao i podizanje svesti javnosti o neprihvatanju i netoleranciji nasilja u porodici, kakvo god ono bilo. \u00a0 Na kraju, dokle god radimo u ovom pravcu, krajnje je vreme da se borimo protiv takozvanog mentaliteta \u201esramote\u201c i \u201ečasti\u201c, i da prihvatimo životne vrednosti, i pre svega \u0161titeći život. Sramota je nasilje, osim krivičnog dela. Sramota je nedostatak povećanja broja devojaka i žena koje su naslednice i koje poseduju imovinu, a čast da pogledamo kroz prizmu časti koji će svako od nas učiniti svom dru\u0161tvu osnaživanjem devojaka i žena, garantovanjem imovinskih prava i eliminisanjem nasilja nad njima. \u00a0 Danas vam sa ove govornice potvrđujem da ću se kao predsednica zemlje, zajedno sa drugim institucijama, angažovati svakog mog radnog dana, da žene budu za\u0161tićene od nasilja, da se ovo nasilje elimini\u0161e, i da se njihova prava po\u0161tuju. Takođe pozivam pravosudne<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":17429,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[101],"tags":[],"class_list":["post-74674","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"yoast_head":"\n