Profesore Sejdiu!\u00a0
\nPo\u0161tovani prisutni!\u00a0
\nPo\u0161tovani g. Ardu\u00e7!
\nPo\u0161tovani dekane g. Puka!
\nGđo Richardson!
\nG. Ogasavara!
\nVeoma drage kolege, profesori i nastavnici!\u00a0
\nPo\u0161tovani učesnici!\u00a0<\/p>\n
Posebno mi je zadovoljstvo \u0161to danas učestvujem na ovom forumu koji su zajedno organizovali UNHCR i Pravni fakultet Univerziteta u Pri\u0161tini. Jer ovaj forum postavlja jedno od najosetljivijih pitanja za moderna dru\u0161tva i mogućnost je stvaranja političke i dru\u0161tvene kohezije po pitanju izbeglica. S toga, cenim va\u0161 poziv i mogućnost da diskutujemo o na\u0161im iskustvima, ali i o na\u0161oj tački gledi\u0161ta o ovom pitanju.\u00a0<\/p>\n
Pre oko 23 godine, svako od nas, skoro milion građana Kosova, iskusio je tužan i težak osećaj biti izbeglica. Jedan od najtežih osećaja i doživljaja koje neko može doživeti. Možda na samom početku treba da kažem da nas je to iskustvo sve naučilo da niko ne bira da bude izbeglica, međutim da svako može postati izbeglica.\u00a0<\/p>\n
Zato moram pomenuti, da dok je Kosovo prolazilo kroz razne istorijske izazove, a među najtežima je bilo suočavanje sa bolnim iskustvom progona, ubistava, mnogobrojnih masakra i masovne deportacije vi\u0161e od milion njegovih građana, pored toga \u0161to u nama oživljava sećanja na devedesete godine i podstiče du\u0161evni bol, takođe nas tera da cenimo na\u0161u dana\u0161nju ulogu koju imamo u sprečavanju takvih situacija ili u podr\u0161ci koju može pružati svako od nas svakoj izbeglici bilo gde da se on ili ona nalazi. Jer pitanje izbeglica i raseljenih lica predstavlja i ljudsku dimenziju za nas, a ne samo međunarodnu pravnu obavezu.\u00a0<\/p>\n
Stoga želim da se usredsredim upravo na ovaj segment uzimajući u obzir i na\u0161e iskustvo, koje nas čini izuzetno osetljivim na ugrožavanje ljudskih prava i sloboda izbeglica, ali i azilanata. Kao ratnim izbeglicama, nama je pružana ruka pomoći od strane mnogih miroljubivih država u svetu, koje su nam otvorile vrata, u vreme kada smo bili izloženi nestajanju kao narod i kada se i nada činila dalekom, skoro izgubljenom. Ali, danas smo ovde, slobodni i odlučni u tome da doprinesemo da se takve situacije, kao ona na\u0161a 1999. godine ne ponavljaju, svesni da se danas može tražiti da mi pružamo ruku drugim izbeglicama i raseljenima, čija su ljudska prava možda povređena, kada su ona često povređena i od strane samih njihovih država i kada im je jedini pokrivač nebo. Zato, najmanje \u0161to mi sada možemo uraditi, jeste da pružamo na\u0161 doprinos, da pružamo utoči\u0161te licima koja su primorana da napuste njihove kuće i zemlje, čija nada u život danas, kao i u blagostanje sutra, zavisi i od postupaka koje mi preduzmemo kao dru\u0161tvo.\u00a0<\/p>\n
Ali, nezavisno od te pružane ruke i pomoći koju možemo pružati u jednom određenom trenutku, mi cenimo da izbeglice traže dugoročno tretiranje i trajnu posvećenost, ne samo kako bi se njihovo trenutno stanje pobolj\u0161alo i kako bi im se otklonio strah, već kako bi im pomogli da se oporave. Mi smo na Kosovu zahvalni Visokom komesarijatu Ujedinjenih nacija za izbeglice \/ UNHCR-u na velikoj podr\u0161ci koju pruža Kosovu duže od dve decenije.\u00a0<\/p>\n
Kosovski narod će se uvek s najdubljim po\u0161tovanjem sećati posvećenosti i strasti gospođe Sadako Ogata (1927 \u2013 2019. godine), prve žene koja je služila kao visoki komesar OUN-a za izbeglice. Ona je posetila nekoliko puta Kosovo, pokazujući tako posvećenost pitanju na\u0161ih izbeglica. Takođe izuzetno cenimo i konstantnu pomoć japanske Vlade i naroda preko agencije JAICA i pomoć koju je pružala svaka miroljubiva i slobodoljubiva država\u00a0 kako bi nama otvorile vrata, kako nam ne bi okrenule leđa i kako bi spasile na\u0161e živote.\u00a0<\/p>\n
Danas, mi smo konsolidovani kao demokratija, i postupamo kao odgovorna država i zahvaljujući ulozi na\u0161ih prijatelja svuda u svetu, koji su nam se na\u0161li i u najtežim momentima u na\u0161oj istoriji. Od vremena kada smo mi sami bili izbeglice koje su nasilno raseljene iz na\u0161ih kuća, do danas, kada mi, u Republici Kosovo, činimo sve da damo na\u0161 doprinos, mi smo dokazali da su suočavanje sa izbegličkim krizama i povezanim pitanjima, kao \u0161to su azil i migracija, trajni globalni izazovi, na koje međunarodna zajednica može da odgovori samo duhom ljudske solidarnosti i preduzimajući zajedničke i koordinisane postupke.\u00a0<\/p>\n
Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. godine je temelj nad kojim se može stvoriti održiva platforma za za\u0161titu prava izbeglica. Osnivanje UNHCR-a je najsnažniji primer \u0161ta možemo postići kao države, narodi i kao pojedinci, ukoliko radimo zajedno i u partnerstvu jedni sa drugima, u ime uzvi\u0161enih ljudskih vrednosti, kao \u0161to je za\u0161tita onih koji su zbog različitih razloga bili primorani da napuste svoje kuće.<\/p>\n
Kada govorimo o osetljivom pitanju izbeglica i želimo da ga tretiramo i iz gledi\u0161ta ljudskih prava, dozvolite mi da podvučem i jo\u0161 jednu drugu dimenziju: za\u0161tita izbeglica se ne tiče samo za\u0161tite njihovog života, već i njihovog dostojanstva.\u00a0 Kao takva, za\u0161tita izbeglica nije samo pitanje hitnog pružanja hrane i utoči\u0161ta, već i pravnih garancija o njihovim pravima i interesima koje mora \u0161titi svako od nas i od međunarodne zajednice uop\u0161teno \u2013 u vreme kada oni ne mogu uživati za\u0161titu od strane njihovih vlada koje su, veoma često, i ključni izazivači kriza i imigracija, povreda ljudskih prava.\u00a0<\/p>\n
Zato je uloga međunarodnih pravnih instrumenata, u prvom redu Konvencije o statusu izbeglica, ali i ostalih međunarodnih akata o ljudskim pravima, prvi i nezamenjiv uslov za za\u0161titu prava izbeglica. Stoga, i organizovanje stručnih foruma i debata sa cenjenim ekspertima, kao \u0161to je ovaj forum koji su zajedno organizovali UNHCR i Pravni fakultet, doprinosi unapređenju međunarodnih pravnih standarda za za\u0161titu izbeglica.\u00a0<\/p>\n
Iako mi kao Republika Kosovo jo\u0161 uvek nismo stranka u Konvenciji o statutu izbeglica iz 1951. godine, preko principa automatizma, na\u0161e Deklaracije nezavisnosti i Ustava Kosova, posvetili smo se tome da primenimo sve konvencije koje su se primenjivale u biv\u0161oj Jugoslaviji, a zatim i dokumenta u kojima je UNMIK postao stranka u na\u0161e ime do 2008. godine. Ali, pored ove konvencije takođe imamo i Ustav Republike Kosovo koji pruža \u0161irok spektar ljudskih prava svim licima koja su pod jurisdikcijom Republike Kosovo. Mi smo takođe 2018. godine doneli Zakon o azilu\u00a0 koji je sastavljen po\u0161tujući navi\u0161e standarde za\u0161tite statusa prava izbeglica i azilanata.\u00a0<\/p>\n
Međutim, stvaranje pravnog osnova nije ključni aspekat na\u0161ih napora u tom pravcu. Kao malo država na svetu, uz na\u0161e skromne mogućnosti, otvorili smo vrata i na\u0161a srca izbeglicama, postavljajući Kosovo na mapu zemalja domaćina za afganistanske izbeglice. Kao predsednica zemlje, ponosna sam \u0161to je Kosovo moglo da napravi mali, ali bitan korak, kako bi vratilo sećanje na svoj bol radi pružanja pomoći drugima, u te\u0161kim trenucima za njih.\u00a0
\nZato će Kosovo nastaviti da sarađuje blisko sa svim organizacijama i partnerima, i sa čitavim demokratskim svetom, radi za\u0161tite ljudskih prava i sloboda izbeglica, a pre svega da obezbedi da njihovi životi neće biti dovedeni u opasnost i da im se obezbedi bolja budućnost. Nekada je demokratski svet bio tu za nas, danas smo mi tu za sve one koji imaju potrebu!<\/p>\n
Hvala vam!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Profesore Sejdiu!\u00a0 Po\u0161tovani prisutni!\u00a0 Po\u0161tovani g. Ardu\u00e7! Po\u0161tovani dekane g. Puka! Gđo Richardson! G. Ogasavara! Veoma drage kolege, profesori i nastavnici!\u00a0 Po\u0161tovani učesnici!\u00a0 Posebno mi je zadovoljstvo \u0161to danas učestvujem na ovom forumu koji su zajedno organizovali UNHCR i Pravni fakultet Univerziteta u Pri\u0161tini. Jer ovaj forum postavlja jedno od najosetljivijih pitanja za moderna dru\u0161tva i mogućnost je stvaranja političke i dru\u0161tvene kohezije po pitanju izbeglica. S toga, cenim va\u0161 poziv i mogućnost da diskutujemo o na\u0161im iskustvima, ali i o na\u0161oj tački gledi\u0161ta o ovom pitanju.\u00a0 Pre oko 23 godine, svako od nas, skoro milion građana Kosova, iskusio je tužan i težak osećaj biti izbeglica. Jedan od najtežih osećaja i doživljaja koje neko može doživeti. Možda na samom početku treba da kažem da nas je to iskustvo sve naučilo da niko ne bira da bude izbeglica, međutim da svako može postati izbeglica.\u00a0 Zato moram pomenuti, da dok je Kosovo prolazilo kroz razne istorijske izazove, a među najtežima je bilo suočavanje sa bolnim iskustvom progona, ubistava, mnogobrojnih masakra i masovne deportacije vi\u0161e od milion njegovih građana, pored toga \u0161to u nama oživljava sećanja na devedesete godine i podstiče du\u0161evni bol, takođe nas tera da cenimo na\u0161u dana\u0161nju ulogu koju imamo u sprečavanju takvih situacija ili u podr\u0161ci koju može pružati svako od nas svakoj izbeglici bilo gde da se on ili ona nalazi. Jer pitanje izbeglica i raseljenih lica predstavlja i ljudsku dimenziju za nas, a ne samo međunarodnu pravnu obavezu.\u00a0 Stoga želim da se usredsredim upravo na ovaj segment uzimajući u obzir i na\u0161e iskustvo, koje nas čini izuzetno osetljivim na ugrožavanje ljudskih prava i sloboda izbeglica, ali i azilanata. Kao ratnim izbeglicama, nama je pružana ruka pomoći od strane mnogih miroljubivih država u svetu, koje su nam otvorile vrata, u vreme kada smo bili izloženi nestajanju kao narod i kada se i nada činila dalekom, skoro izgubljenom. Ali, danas smo ovde, slobodni i odlučni u tome da doprinesemo da se takve situacije, kao ona na\u0161a 1999. godine ne ponavljaju, svesni da se danas može tražiti da mi pružamo ruku drugim izbeglicama i raseljenima, čija su ljudska prava možda povređena, kada su ona često povređena i od strane samih njihovih država i kada im je jedini pokrivač nebo. Zato, najmanje \u0161to mi sada možemo uraditi, jeste da pružamo na\u0161 doprinos, da pružamo utoči\u0161te licima koja su primorana da napuste njihove kuće i zemlje, čija nada u život danas, kao i u blagostanje sutra, zavisi i od postupaka koje mi preduzmemo kao dru\u0161tvo.\u00a0 Ali, nezavisno od te pružane ruke i pomoći koju možemo pružati u jednom određenom trenutku, mi cenimo da izbeglice traže dugoročno tretiranje i trajnu posvećenost, ne samo kako bi se njihovo trenutno stanje pobolj\u0161alo i kako bi im se otklonio strah, već kako bi im pomogli da se oporave. Mi smo na Kosovu zahvalni Visokom komesarijatu Ujedinjenih nacija za izbeglice \/ UNHCR-u na velikoj podr\u0161ci koju pruža Kosovu duže od dve decenije.\u00a0 Kosovski narod će se uvek s najdubljim po\u0161tovanjem sećati posvećenosti i strasti gospođe Sadako Ogata (1927 \u2013 2019. godine), prve žene koja je služila kao visoki komesar OUN-a za izbeglice. Ona je posetila nekoliko puta Kosovo, pokazujući tako posvećenost pitanju na\u0161ih izbeglica. Takođe izuzetno cenimo i konstantnu pomoć japanske Vlade i naroda preko agencije JAICA i pomoć koju je pružala svaka miroljubiva i slobodoljubiva država\u00a0 kako bi nama otvorile vrata, kako nam ne bi okrenule leđa i kako bi spasile na\u0161e živote.\u00a0 Danas, mi smo konsolidovani kao demokratija, i postupamo kao odgovorna država i zahvaljujući ulozi na\u0161ih prijatelja svuda u svetu, koji su nam se na\u0161li i u najtežim momentima u na\u0161oj istoriji. Od vremena kada smo mi sami bili izbeglice koje su nasilno raseljene iz na\u0161ih kuća, do danas, kada mi, u Republici Kosovo, činimo sve da damo na\u0161 doprinos, mi smo dokazali da su suočavanje sa izbegličkim krizama i povezanim pitanjima, kao \u0161to su azil i migracija, trajni globalni izazovi, na koje međunarodna zajednica može da odgovori samo duhom ljudske solidarnosti i preduzimajući zajedničke i koordinisane postupke.\u00a0 Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. godine je temelj nad kojim se može stvoriti održiva platforma za za\u0161titu prava izbeglica. Osnivanje UNHCR-a je najsnažniji primer \u0161ta možemo postići kao države, narodi i kao pojedinci, ukoliko radimo zajedno i u partnerstvu jedni sa drugima, u ime uzvi\u0161enih ljudskih vrednosti, kao \u0161to je za\u0161tita onih koji su zbog različitih razloga bili primorani da napuste svoje kuće. Kada govorimo o osetljivom pitanju izbeglica i želimo da ga tretiramo i iz gledi\u0161ta ljudskih prava, dozvolite mi da podvučem i jo\u0161 jednu drugu dimenziju: za\u0161tita izbeglica se ne tiče samo za\u0161tite njihovog života, već i njihovog dostojanstva.\u00a0 Kao takva, za\u0161tita izbeglica nije samo pitanje hitnog pružanja hrane i utoči\u0161ta, već i pravnih garancija o njihovim pravima i interesima koje mora \u0161titi svako od nas i od međunarodne zajednice uop\u0161teno \u2013 u vreme kada oni ne mogu uživati za\u0161titu od strane njihovih vlada koje su, veoma često, i ključni izazivači kriza i imigracija, povreda ljudskih prava.\u00a0 Zato je uloga međunarodnih pravnih instrumenata, u prvom redu Konvencije o statusu izbeglica, ali i ostalih međunarodnih akata o ljudskim pravima, prvi i nezamenjiv uslov za za\u0161titu prava izbeglica. Stoga, i organizovanje stručnih foruma i debata sa cenjenim ekspertima, kao \u0161to je ovaj forum koji su zajedno organizovali UNHCR i Pravni fakultet, doprinosi unapređenju međunarodnih pravnih standarda za za\u0161titu izbeglica.\u00a0 Iako mi kao Republika Kosovo jo\u0161 uvek nismo stranka u Konvenciji o statutu izbeglica iz 1951. godine, preko principa automatizma, na\u0161e Deklaracije nezavisnosti i Ustava Kosova, posvetili smo se tome da primenimo sve konvencije koje su se primenjivale u biv\u0161oj Jugoslaviji, a zatim i dokumenta u kojima je UNMIK postao stranka u na\u0161e ime do 2008. godine. Ali, pored ove konvencije takođe imamo i Ustav Republike Kosovo koji pruža \u0161irok spektar ljudskih prava svim licima koja su pod jurisdikcijom Republike Kosovo. Mi smo takođe 2018. godine doneli Zakon o azilu\u00a0 koji je sastavljen po\u0161tujući navi\u0161e standarde za\u0161tite statusa prava izbeglica i azilanata.\u00a0 Međutim, stvaranje pravnog osnova nije ključni aspekat na\u0161ih napora u tom pravcu. Kao<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":17208,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[101],"tags":[],"class_list":["post-74642","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"yoast_head":"\n