OpEd u The Economist-u predsednice Republike Kosovo Vjose Osmani<\/p>\n
Umirenje autokrata danas, samo ih ohrabruje sutra. Ustupci tiranima nikada nisu privremeni i nikada ne donose trajni mir.<\/p>\n
Evropski kontinent je u krizi jer je Vladimir Putin odlučio da naru\u0161i suverenitet Ukrajine do te mere da negira njen teritorijalni integritet i pravo na postojanje. Predsednik Rusije vodi opasnu imperijalističku politiku koja dozvoljava jednoj državi da bira sudbinu druge države samo zato \u0161to ima vojnu moć.<\/p>\n
Ovaj rat je Putinov način da se demokratski svet stavi na isku\u0161enje i poku\u0161aj da se slomi na\u0161 demokratski duh. Ali umesto toga, rat u Ukrajini je ujedinio demokratski svet na način koji nije viđen čitavih decenija. Način na koji mi \u2013 bilo da smo male ili velike zemlje \u2013 nastavljamo da reagujemo na ovu situaciju odrediće ne samo budućnost Ukrajine, već budućnost Evrope i sveta. Bilo koji odgovor se ne odnosi samo na narod Ukrajine, već i na to u kakvom svetu želimo da živimo i koju zajedničku poruku treba da po\u0161aljemo autokratama svuda.<\/p>\n
Jezive slike nehumanih napada na nedužne ukrajinske civile i hrabrog otpora onih koji se bore za svoje živote i odbranu njihove države su težak podsetnik na mračnu pro\u0161lost za narod Kosova.<\/p>\n
Za nas su ovi prizori veoma poznati i sveži. Ne stojimo samo uz Ukrajinu, mi stojimo uz na\u0161e NATO saveznike i one koji žele da vide da demokratske vrednosti cvetaju \u0161irom sveta, jer to predstavlja mnogo vi\u0161e od borbe jedne zemlje ili naroda protiv tiranije.<\/p>\n
Kosovo veoma dobro zna posledice ustupaka na račun nevinog naroda. Nereagovanje na Slobodana Milo\u0161evića je rezultiralo brojnim krvavim ratovima u biv\u0161oj Jugoslaviji praćenim genocidnim režimom, a sve u ime fa\u0161ističkih želja za stvaranjem \u201eVelike Srbije\u201c. Nasilje je dovelo do stotina hiljada smrti, silovanja desetina hiljada žena i raseljenja miliona ljudi.<\/p>\n
Sve se ovo dogodilo pred očima sveta. Na sreću, NATO i svet su nam pritekli u pomoć 1999. godine, okončav\u0161i genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene nad narodom Kosova. Ali danas smo ponovo svedoci flagrantnog kr\u0161enja međunarodnog prava, varvarske i brutalne agresije na Ukrajinu i njen nedužni narod i potencijala za mnogo veći rat u Evropi i \u0161ire.<\/p>\n
Po\u0161to su oči sveta s pravom uprte u Ukrajinu, ovde u srcu Evrope imamo jo\u0161 jednu značajnu pretnju koja vreba ispod povr\u0161ine. Putin ima svoje kandže duboko i čvrsto zarivene u na\u0161 region kroz uticaj koji vr\u0161i na svoj satelit, Srbiju, koja je intenzivirala napore da destabilizuje Kosovo, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.<\/p>\n
Odnos Rusije sa najproblematičnijim i najagresivnijim liderima na Zapadnom Balkanu, odnosno srpskim Aleksandrom Vučićem i liderom bosanskih Srba Miloradom Dodikom, nije tajna. Nivo vojne i političke podr\u0161ke koju Rusija posebno nudi Srbiji je značajan i trebalo bi da alarmira od Ankare do Londona i od Berlina do Va\u0161ingtona.<\/p>\n
Srbija je 2012. godine, pre dolaska Vučića na vlast, sa svojim istočnim saveznikom izvela dve vojne vežbe. Posle skoro decenije njegovog rukovođenja, broj ovih vrsta aktivnosti je eksponencijalno rastao. Partnerstvo dve zemlje je toliko važno za obe strane, a nabavka i donacija te\u0161kog naoružanja toliko značajna, da je Moskva otvorila kancelariju odbrane u Beogradu i takozvani \u201ehumanitarni\u201c centar u Ni\u0161u o kojem postoje veliki znaci pitanja u vezi sa navodnom misijom. Nije ni čudo \u0161to je Ministarstvo odbrane SAD-a izjavilo da Srbija pruža \u201enajpogodniji ambijent\u201c za ruski uticaj u na\u0161em regionu.<\/p>\n
Dakle, direktno odbijanje sankcija Rusiji od strane Srbije nije iznenađenje i otkriva gde je njena prava lojalnost. Sada je vreme da jasno govorimo o tome gde se nalazimo: Kosovo i njegovi partneri \u0161irom sveta su na strani Ukrajine, dok je Srbija izabrala da stane na stranu Putina.<\/p>\n
Poslednjih godina, uprkos tome \u0161to je lažno govorila o evropskim vrednostima, Srbija je povećala svoju političku, vojnu i ekonomsku saradnju sa Rusijom do nivoa koji nikada ranije nije viđen, čak ni pod Milo\u0161evićevim režimom. Prelazak Srbije prema autokratiji odvijao se postepeno i, \u0161to je najvažnije, namerno. Ostavljena dugo neosporena, a ponekad čak i prihvaćena, Srbija danas predstavlja značajnu pretnju stabilnosti u Evropi. To je već vidljivo u svim međunarodnim indeksima za demokratiju, medije i slobode. Pad rejtinga Srbije svedoči o njenoj sve vi\u0161e autokratskoj tendenciji.<\/p>\n
To dokazuju i neopravdani postupci Srbije oko pitanja registarskih tablica za vozila pro\u0161le godine. Za razliku od sporazuma potpisanih u Briselu, Srbija je skoro deceniju tražila da se pri ulasku u Srbiju skinu kosovske registarske tablice, a zatim zamene privremenim. U oktobru je Kosovo, kao ravnopravna strana u dijalogu, uz posredovanje EU, uspostavilo reciprocitet. Vlada u Beogradu je požurila da rasporedi ruske tenkove i borbene avione MiG na na\u0161oj granici, gde se brzo pojavio ruski ambasador da da blagoslov ako srpske snage uđu na Kosovo.<\/p>\n
Slično tome, kada je čitav na\u0161 region pro\u0161le godine učestvovao u vojnoj vežbi NATO-a \u2013 \u201eDefender-Europe 21\u201c \u2013 u kojoj su učestvovali partneri iz cele Evrope, Srbija je bila jedina zemlja koja nije učestvovala, već je nasuprot istovremeno izvela vojnu vežbu sa Rusijom na svojoj teritoriji.<\/p>\n
Suočeni sa ovim razvojem događaja, konstantno umirivanje Vučića od strane nekih i dalje predstavlja ozbiljnu zabrinutost i pretnju miru.<\/p>\n
Događaji u Ukrajini su podsetnik da nikada ne treba da budemo ravnodu\u0161ni prema autokratiji ili kada su na\u0161e vrednosti i saveznici ugroženi. Ne radi se samo o \u201enama\u201c ili \u201enjima\u201c, već je to podsetnik za sve da je pretnja demokratiji u jednoj zemlji pretnja svima nama.<\/p>\n
U na\u0161em delu sveta mir i stabilnost su postignuti uz velike žrtve, uključujući i gubitak mnogih nevinih života. Moramo učiniti sve da očuvamo mir, a to znači da moramo govoriti istinu i kada se svakodnevno suočavamo sa agresijom na\u0161eg suseda Srbije.<\/p>\n
Ovaj članak je objavljen u \u201eThe Economist-u\u201c 14. marta 2022. godine
\n\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
OpEd u The Economist-u predsednice Republike Kosovo Vjose Osmani<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":15248,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[101],"tags":[],"class_list":["post-74462","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"yoast_head":"\n