Po\u0161tovani predsedniče Meta,
\nPo\u0161tovani učesnici,
\nDame i gospodo,<\/p>\n
Dobro vas na\u0161la u Tirani!<\/p>\n
Predsedniče Meta, hvala vam na pozivu, a posebno na činjenici da kroz ovaj forum obezbeđujete da se kolektivno fokusiramo na problem koji godinama brine, \u0161teti i kalja dru\u0161tva, institucije i međuinstitucionalnu saradnju u regionu i globalno.
\n\u00a0
\nTrgovina ljudima nije samo težak zločin i ozbiljno kr\u0161enje ljudskog dostojanstva i prava \u2013 trgovina ljudima je trajna i duboko zabrinjavajuća mrlja u na\u0161im dru\u0161tvima. Stoga pozdravljam ovu Va\u0161u inicijativu koja ima za cilj da koordinira na\u0161e napore u borbi protiv izvora i efekata ovog fenomena na Zapadnom Balkanu.
\n\u00a0
\nEkonomski parametri, krhka bezbednost, destabilizujuće tendencije i dru\u0161tvena nestabilnost, kao i izazovi vladavine prava stvaraju povoljan prostor za razvoj trgovine ljudima u na\u0161em regionu. Kriminalne mreže koriste nedostatak reda i svaki jaz u na\u0161oj saradnji i pravnoj i institucionalnoj interakciji da bi razvile i povećale svoju aktivnost.
\n\u00a0
\nProblem trgovine ljudima leži u činjenici da je jo\u0161 uvek većina dru\u0161tva smatra udaljenom pojavom koja pogađa samo određene grupe dru\u0161tva. Iako je tačno da su najče\u0161će žrtve trgovine deca, devojke i žene i neza\u0161tićeni slojevi dru\u0161tva, trgovina ljudima ne prepoznaje rasu, pol, godine ili granice.
\n\u00a0
\nTrgovci ljudima mogu počiniti ovaj zločin u bilo kom sektoru i okruženju, bilo legalnom ili ilegalnom, uključujući rad u fabrikama i restoranima, hotelima, pa čak i rudnicima i privatnim kućama. Ono \u0161to je jasno jeste da bezbroj preduzeća koja su usko povezana sa mrežama trgovaca ljudima imaju koristi od bede, nedostatka ekonomskih izgleda i dru\u0161tvenih nejednakosti sa kojima se suočavaju žrtve trgovine ljudima. Trgovci ljudima se neprestano bogate na račun onih koji su bili taoci siroma\u0161tva.
\n\u00a0
\nU svetlu nedavnih de\u0161avanja u Evropi u vezi sa ratom u Ukrajini, na\u0161 kontinent je sve vi\u0161e izložen situacijama u kojima žene i deca koji beže iz ratnih zona u Ukrajini ostaju neza\u0161tićeni u stranim zemljama. Prema prvim procenama, ilegalna seksualna trgovina ženama i decom u Ukrajini i oko nje je navodno značajno porasla.
\n\u00a0
\nBolno je gledati kako milioni žena i dece napu\u0161taju svoje domove u potrazi za sigurno\u0161ću u stranim zemljama, a neki od njih na kraju prelaze iz tragedije rata u tragediju trgovine ljudima.
\n\u00a0
\nIako oblici trgovine ljudima mogu biti očigledni, kao \u0161to je slučaj seksualne eksploatacije, uključujući prostituciju, ropstvo, rad u kući, prisilno li\u0161avanje slobode i srodne prakse, trgovina ljudima se često može kamuflirati iza drugih krivičnih dela. Odnosno, žrtve se često eksploati\u0161u na različite načine i u drugim nezakonitim radnjama, ali se ovi slučajevi trgovine ljudima vi\u0161e ne istražuju i ne registruju kao takvi.
\n\u00a0
\nPrisustvo različitih i nekonzistentnih sistema za identifikaciju slučajeva trgovine ljudima u regionu, nedoslednosti u definicijama i institucionalnim ograničenjima, ali i gotovo isključivo oslanjanje na policiju i isključenje inspektora rada u procesima identifikacije slučajeva, direktno i negativno utiču na uspe\u0161nu identifikaciju slučajeva trgovine ljudima. Tretiranje ovih pitanja trebalo bi da bude u fokusu na\u0161e stalne saradnje i koordinacije.
\n\u00a0
\nProcenjuje se da se svake godine \u0161irom sveta trguje sa 27 miliona ljudi \u2013 žena, mu\u0161karaca i dece. Žene i devojke su glavne žrtve trgovine ljudima od 2008. godine, kada je Evropska unija počela da prikuplja podatke o trgovini ljudima. Skoro tri četvrtine svih žrtava u EU su žene i devojke, kojima se uglavnom trguje u svrhu seksualne eksploatacije.
\n\u00a0
\nDeca takođe i dalje čine značajan broj žrtava u EU, a većina njih su devojčice kojima se trguje radi seksualne eksploatacije.
\n\u00a0
\nNa Kosovu, u vi\u0161e od 60% slučajeva trgovine ljudima žrtve su mlađe od 18 godina. A upravo su žene i devojke glavne žrtve ovog zločina. Ali, kako na Kosovu, tako i u\u00a0 regionu, statistika je i dalje manjkava.<\/p>\n
Ove statistike govore same za sebe: ekonomsko osnaživanje žena i devojčica je ključni preduslov za borbu protiv trgovine ljudima.
\n\u00a0
\nU Izve\u0161taju američkog Stejt departmenta za Kosovo o trgovini ljudima za 2021. godinu, Kosovo je rangirano na drugom mestu. Imamo dokaze o pojačanom delovanju na usvajanju novih standardnih operativnih procedura i unapređenju rada osnovnih tužila\u0161tava, ali i na povećanju resursa za za\u0161titu žrtava, uključujući i finansiranje skloni\u0161ta protiv trgovine ljudima koja vode nevladine i državne organizacije.
\n\u00a0
\nNa\u0161i stalni napori uključuju preduzimanje konkretnih koraka za sprečavanje ove pojave. I to između ostalog, kroz uspostavljanje državnih organa čiji je mandat upravo prevencija i povećanje svesti građana o ovim zločinima. Kosovo je već izradilo novu strategiju protiv trgovine ljudima, koja se očekuje da će uskoro biti usvojena. Osnovali smo i Nacionalni organ za borbu protiv trgovine ljudima, kao i Komisiju za obe\u0161tećenje žrtava.
\n\u00a0
\nMeđutim, niske kazne za trgovce ljudima i izricanje nedovoljnih kazni za osuđene trgovce ljudima od strane sudija dokazuju da imamo jo\u0161 posla.
\n\u00a0
\nOno \u0161to situaciju čini jo\u0161 zabrinjavajućom jeste činjenica da mreže trgovine ljudima pokazuju sve veći nivo profesionalizma i stručnosti, kao i sofisticiranost sredstava i metoda. U tom smislu, ističe se zloupotreba informacionih tehnologija od strane kriminalaca za regrutovanje i eksploataciju žrtava trgovine ljudima.
\n\u00a0
\nSuočeni sa takvom realno\u0161ću, članstvo Kosova u međunarodne organizacije kao \u0161to je INTERPOL postaje pitanje od posebnog značaja. Svima treba da bude jasno, zemljama koje nas priznaju i onima koje jo\u0161 nisu donele ovu odluku, da članstvo Kosova u INTERPOL-u nije samo politička ambicija. To je preduslov na\u0161eg dru\u0161tvenog i institucionalnog uspeha u borbi protiv trgovine ljudima i uop\u0161te u borbi protiv međunarodnog kriminala. Na\u0161e članstvo bi zapečatilo kolektivne napore u borbi protiv organizovanog kriminala i mreža trgovine ljudima na Zapadnom Balkanu.<\/p>\n
Na\u0161e članstvo u Savetu Evrope se mora posmatrati iz iste perspektive. Na\u0161e rangiranje pored zemalja članica ove organizacije ojačalo bi na\u0161e napore ka unapređenju posebnih mera i procedura u kontekstu identifikacije žrtava i pružanja pomoći žrtvama u skladu sa njihovim specifičnim potrebama.<\/p>\n
Stoga je na\u0161 cilj članstva u ove organizacije pre svega usko vezan za na\u0161e ozbiljne napore da se borimo protiv organizovanog kriminala, da garantujemo ljudska prava i da se dokažemo kao pouzdan partner u tretiranju izazova koji su nam zajednički i koji nam nanose beskrajnu \u0161tetu i bol. Reći NE Kosovu u INTERPOL-u, i u Savetu Evrope, znači reći NE borbi protiv kriminala i trgovine ljudima, kao i garantovanju ljudskih prava.
\n\u00a0
\nDanas, na ovom forumu, imamo priliku da sagledamo realnosti koja nas okružuju i da shvatimo da su u na\u0161im nastojanjima da se borimo sa ovim opasnim pojavama saradnja i standardizacija protokola prevencije, za\u0161tite i krivičnog gonjenja najefikasniji način saradnje ka garantovanju budućnosti li\u0161ene kandži trgovine ljudima.
\n\u00a0
\nMora nam biti jasno da je na\u0161a pobeda u borbi protiv trgovine ljudima usko povezana sa na\u0161im ulaganjem u smeru ispunjenja Ciljeva održivog razvoja. Mnogi slučajevi trgovine ljudima počinju tako \u0161to pojedinac traži pristojan posao i bolji život. Ako zaista damo prioritet stvaranju ekonomskih mogućnosti, borbi protiv nejednakosti i promociji mirnih i sveobuhvatnih dru\u0161tava, direktno bismo doprineli suzbijanju parametara koji ljude dovode u opasnost od trgovine ljudima.
\n\u00a0
\n\u201eLjudska prava nisu privilegija koju daje vlada. Ona su prava svakog čoveka kroz vrlinu njegove humanosti\u201c, rekla je na\u0161a Gonzhe, Majka Tereza celog sveta. Za\u0161tita ljudskih prava je najrealnije merilo uspeha demokratija. Imamo moralnu i kolektivnu odgovornost da se borimo protiv trgovine ljudima i da pružimo adekvatnu podr\u0161ku i za\u0161titu žrtvama.
\n\u00a0
\nTrgovina ljudima nije samo fenomen koji se mora re\u0161avati kroz pravnu i institucionalnu prizmu. Trgovina ljudima znači izgubljenu priliku za lični razvoj i napredovanje, život van \u0161kolskih klupa ili daleko od porodice i voljenih – to znači patnju, bol i očaj. Moramo prekinuti lance ovog zločina pre nego \u0161to uni\u0161te sudbinu jo\u0161 ljudi.
\n\u00a0
\nDakle, u borbi protiv trgovine ljudima moramo biti glasni, odlučni, ali pre svega moramo sarađivati, koordinirati se i biti beskompromisni. Ovaj forum nam stvara dodatni prostor za delovanje, tako da verujem u su\u0161tinsko angažovanje svih i identifikaciju konkretnih koraka za akciju.<\/p>\n
Hvala vam!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po\u0161tovani predsedniče Meta, Po\u0161tovani učesnici, Dame i gospodo, Dobro vas na\u0161la u Tirani! Predsedniče Meta, hvala vam na pozivu, a posebno na činjenici da kroz ovaj forum obezbeđujete da se kolektivno fokusiramo na problem koji godinama brine, \u0161teti i kalja dru\u0161tva, institucije i međuinstitucionalnu saradnju u regionu i globalno. \u00a0 Trgovina ljudima nije samo težak zločin i ozbiljno kr\u0161enje ljudskog dostojanstva i prava \u2013 trgovina ljudima je trajna i duboko zabrinjavajuća mrlja u na\u0161im dru\u0161tvima. Stoga pozdravljam ovu Va\u0161u inicijativu koja ima za cilj da koordinira na\u0161e napore u borbi protiv izvora i efekata ovog fenomena na Zapadnom Balkanu. \u00a0 Ekonomski parametri, krhka bezbednost, destabilizujuće tendencije i dru\u0161tvena nestabilnost, kao i izazovi vladavine prava stvaraju povoljan prostor za razvoj trgovine ljudima u na\u0161em regionu. Kriminalne mreže koriste nedostatak reda i svaki jaz u na\u0161oj saradnji i pravnoj i institucionalnoj interakciji da bi razvile i povećale svoju aktivnost. \u00a0 Problem trgovine ljudima leži u činjenici da je jo\u0161 uvek većina dru\u0161tva smatra udaljenom pojavom koja pogađa samo određene grupe dru\u0161tva. Iako je tačno da su najče\u0161će žrtve trgovine deca, devojke i žene i neza\u0161tićeni slojevi dru\u0161tva, trgovina ljudima ne prepoznaje rasu, pol, godine ili granice. \u00a0 Trgovci ljudima mogu počiniti ovaj zločin u bilo kom sektoru i okruženju, bilo legalnom ili ilegalnom, uključujući rad u fabrikama i restoranima, hotelima, pa čak i rudnicima i privatnim kućama. Ono \u0161to je jasno jeste da bezbroj preduzeća koja su usko povezana sa mrežama trgovaca ljudima imaju koristi od bede, nedostatka ekonomskih izgleda i dru\u0161tvenih nejednakosti sa kojima se suočavaju žrtve trgovine ljudima. Trgovci ljudima se neprestano bogate na račun onih koji su bili taoci siroma\u0161tva. \u00a0 U svetlu nedavnih de\u0161avanja u Evropi u vezi sa ratom u Ukrajini, na\u0161 kontinent je sve vi\u0161e izložen situacijama u kojima žene i deca koji beže iz ratnih zona u Ukrajini ostaju neza\u0161tićeni u stranim zemljama. Prema prvim procenama, ilegalna seksualna trgovina ženama i decom u Ukrajini i oko nje je navodno značajno porasla. \u00a0 Bolno je gledati kako milioni žena i dece napu\u0161taju svoje domove u potrazi za sigurno\u0161ću u stranim zemljama, a neki od njih na kraju prelaze iz tragedije rata u tragediju trgovine ljudima. \u00a0 Iako oblici trgovine ljudima mogu biti očigledni, kao \u0161to je slučaj seksualne eksploatacije, uključujući prostituciju, ropstvo, rad u kući, prisilno li\u0161avanje slobode i srodne prakse, trgovina ljudima se često može kamuflirati iza drugih krivičnih dela. Odnosno, žrtve se često eksploati\u0161u na različite načine i u drugim nezakonitim radnjama, ali se ovi slučajevi trgovine ljudima vi\u0161e ne istražuju i ne registruju kao takvi. \u00a0 Prisustvo različitih i nekonzistentnih sistema za identifikaciju slučajeva trgovine ljudima u regionu, nedoslednosti u definicijama i institucionalnim ograničenjima, ali i gotovo isključivo oslanjanje na policiju i isključenje inspektora rada u procesima identifikacije slučajeva, direktno i negativno utiču na uspe\u0161nu identifikaciju slučajeva trgovine ljudima. Tretiranje ovih pitanja trebalo bi da bude u fokusu na\u0161e stalne saradnje i koordinacije. \u00a0 Procenjuje se da se svake godine \u0161irom sveta trguje sa 27 miliona ljudi \u2013 žena, mu\u0161karaca i dece. Žene i devojke su glavne žrtve trgovine ljudima od 2008. godine, kada je Evropska unija počela da prikuplja podatke o trgovini ljudima. Skoro tri četvrtine svih žrtava u EU su žene i devojke, kojima se uglavnom trguje u svrhu seksualne eksploatacije. \u00a0 Deca takođe i dalje čine značajan broj žrtava u EU, a većina njih su devojčice kojima se trguje radi seksualne eksploatacije. \u00a0 Na Kosovu, u vi\u0161e od 60% slučajeva trgovine ljudima žrtve su mlađe od 18 godina. A upravo su žene i devojke glavne žrtve ovog zločina. Ali, kako na Kosovu, tako i u\u00a0 regionu, statistika je i dalje manjkava. Ove statistike govore same za sebe: ekonomsko osnaživanje žena i devojčica je ključni preduslov za borbu protiv trgovine ljudima. \u00a0 U Izve\u0161taju američkog Stejt departmenta za Kosovo o trgovini ljudima za 2021. godinu, Kosovo je rangirano na drugom mestu. Imamo dokaze o pojačanom delovanju na usvajanju novih standardnih operativnih procedura i unapređenju rada osnovnih tužila\u0161tava, ali i na povećanju resursa za za\u0161titu žrtava, uključujući i finansiranje skloni\u0161ta protiv trgovine ljudima koja vode nevladine i državne organizacije. \u00a0 Na\u0161i stalni napori uključuju preduzimanje konkretnih koraka za sprečavanje ove pojave. I to između ostalog, kroz uspostavljanje državnih organa čiji je mandat upravo prevencija i povećanje svesti građana o ovim zločinima. Kosovo je već izradilo novu strategiju protiv trgovine ljudima, koja se očekuje da će uskoro biti usvojena. Osnovali smo i Nacionalni organ za borbu protiv trgovine ljudima, kao i Komisiju za obe\u0161tećenje žrtava. \u00a0 Međutim, niske kazne za trgovce ljudima i izricanje nedovoljnih kazni za osuđene trgovce ljudima od strane sudija dokazuju da imamo jo\u0161 posla. \u00a0 Ono \u0161to situaciju čini jo\u0161 zabrinjavajućom jeste činjenica da mreže trgovine ljudima pokazuju sve veći nivo profesionalizma i stručnosti, kao i sofisticiranost sredstava i metoda. U tom smislu, ističe se zloupotreba informacionih tehnologija od strane kriminalaca za regrutovanje i eksploataciju žrtava trgovine ljudima. \u00a0 Suočeni sa takvom realno\u0161ću, članstvo Kosova u međunarodne organizacije kao \u0161to je INTERPOL postaje pitanje od posebnog značaja. Svima treba da bude jasno, zemljama koje nas priznaju i onima koje jo\u0161 nisu donele ovu odluku, da članstvo Kosova u INTERPOL-u nije samo politička ambicija. To je preduslov na\u0161eg dru\u0161tvenog i institucionalnog uspeha u borbi protiv trgovine ljudima i uop\u0161te u borbi protiv međunarodnog kriminala. Na\u0161e članstvo bi zapečatilo kolektivne napore u borbi protiv organizovanog kriminala i mreža trgovine ljudima na Zapadnom Balkanu. Na\u0161e članstvo u Savetu Evrope se mora posmatrati iz iste perspektive. Na\u0161e rangiranje pored zemalja članica ove organizacije ojačalo bi na\u0161e napore ka unapređenju posebnih mera i procedura u kontekstu identifikacije žrtava i pružanja pomoći žrtvama u skladu sa njihovim specifičnim potrebama. Stoga je na\u0161 cilj članstva u ove organizacije pre svega usko vezan za na\u0161e ozbiljne napore da se borimo protiv organizovanog kriminala, da garantujemo ljudska prava i da se dokažemo kao pouzdan partner u tretiranju izazova koji su nam zajednički i koji nam nanose beskrajnu \u0161tetu i bol. Reći NE Kosovu u INTERPOL-u, i u Savetu Evrope, znači reći NE borbi protiv kriminala i trgovine<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":13335,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[106],"tags":[],"class_list":["post-74274","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-govori"],"yoast_head":"\n