Po\u0161tovani premijeru Kurti!
\nPo\u0161tovana ministarko Nagavci!
\nPo\u0161tovani zameniku ministra unutra\u0161njih poslova, Ga\u0161shani!
\nPredstavnici bezbednosnih i pravosudnih institucija!
\nPredstavnici ambasada i međunarodnih organizacija!
\nDame i gospodo!
\n\u00a0
\nZahvaljujem vam na organizaciji ove konferencije i na prilici da danas zajedno i u duhu Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima možemo razgovarati o izuzetno opasnoj pojavi za svako dru\u0161tvo, a samim tim i za na\u0161e dru\u0161tvo.<\/p>\n
U vreme kada su tako opasne pojave za dru\u0161tvo postale globalne, na\u0161a mobilizacija bi takođe trebalo da bude zajednička. Dakle, obeležavanje ovog dana u na\u0161oj zemlji pokazuje ne samo osetljivost i brigu koju institucije zemlje pokazuju prema ovakvim pojavama, već i na\u0161u spremnost da sarađujemo i koordiniramo na\u0161e akcije sa važnim partnerima u borbi protiv takvih pojava.<\/p>\n
Činjenica da danas pokrećemo kampanju protiv trgovine ljudima svedoči o spremnosti na\u0161ih institucija da se suoče sa ovom opasnom pojavom, ali i da sarađujemo sa svim zemljama koje se susreću sa ovakvim situacijama, tako da saradnjom i koordinacijom sa drugim demokratskim zemljama, mi možemo postići na\u0161e ciljeve.<\/p>\n
Zato koristim priliku da se zahvalim Ministarstvu unutra\u0161njih poslova, a posebno nacionalnom koordinatoru za borbu protiv trgovine ljudima g. Gashaniju, na posvećenosti i odlučnosti radi koordinacije napora u borbi protiv ove pojave.<\/p>\n
Trgovina ljudima nije samo težak zločin i ozbiljno kr\u0161enje ljudskog dostojanstva i prava, već i stalni i duboko uznemirujući izazov na\u0161ih dru\u0161tava.<\/p>\n
Operativni prostor za trgovce ljudima se povećao2022. godine, uzimajući u obzir globalnu krizu izazvanu kao posledica ruskog ilegalnog i ničim izazvanog rata protiv Ukrajine, koji je ozbiljno naru\u0161io globalni poredak i uticao da se svet uop\u0161te pretvori u nesigurnije okruženje. Shodno tome, vi\u0161estruko je pro\u0161irio teren za trgovce ljudima.<\/p>\n
Izbeglička kriza, izazvana kao posledica rata, zatim energetska kriza, izmenjeni ekonomski parametri, ali i krhka bezbednost, destabilizujuće tendencije i dru\u0161tvena nestabilnost, kao i izazovi vladavine prava \u0161irom sveta omogućili su sve povoljniji prostor za trgovinu ljudima. Takve krhke situacije ohrabruju kriminalne mreže da poku\u0161aju da iskoriste svaku rupu kako bi pro\u0161irile svoje kriminalne aktivnosti. Ilegalna seksualna trgovina, posebno žena i dece u Ukrajini i oko nje je značajno porasla. Milioni žena i dece napu\u0161taju svoje domove u potrazi za sigurno\u0161ću, a neki od njih na kraju pređu iz tragedije rata u tragediju trgovine ljudima. To je bol sa kojom se na\u0161a civilizacija mora suočiti i na koju mora dati pravi odgovor.
\n\u00a0Drugo pitanje, koje želim da istaknem, je percepcija, često pogre\u0161na, načina na koji trgovci rade. Za veliki deo dru\u0161tva trgovina ljudima deluje kao daleka pojava, koja pogađa samo određene grupe dru\u0161tva i podrazumeva izolovane radnje. U stvari, ovo je pogre\u0161na percepcija. Jer trgovci ljudima ne utiču samo na određene kategorije dru\u0161tva, već iskori\u0161tavaju svaku priliku i ugrožavaju svačiju slobodu. Trgovina ne poznaje rasu, pol i godine.<\/p>\n
Treće pitanje koje želim da istaknem je međusobni odnos trgovine ljudima sa mnogim sektorima dru\u0161tva. Kao \u0161to je poznato, bezbrojni biznisi, usko povezani sa mrežama trgovaca ljudima, često imaju za cilj da iskoriste nedostatak ekonomske perspektive i dru\u0161tvene nejednakosti sa kojima se suočavaju žrtve trgovine ljudima. Oni koriste nesreću nekih kategorija dru\u0161tva, pre svega kategorija siroma\u0161nih, da se nezakonito obogate. Država mora nastojati da upozna aktivnost svakog privrednog subjekta i da stvori mehanizme koji će sankcionisati one biznise koji zloupotrebljavaju svoju ulogu u dru\u0161tvu na \u0161tetu onih koji su možda ostali taoci siroma\u0161tva.<\/p>\n
Oblici trgovine ljudima su različiti, od seksualne eksploatacije, uključujući prostituciju, ropstvo, prisilni rad, prisilno li\u0161avanje slobode i srodne prakse, zato na\u0161 odgovor mora biti jedinstven i čvrst. Ovo, naravno, nije uvek lako. Trgovina ljudima se često može zakamuflirati iza drugih kriminalnih aktivnosti. Neretko se žrtve iskori\u0161ćavaju na različite načine i u okviru drugih nezakonitih radnji, ali se ovi slučajevi trgovine ljudima ne istražuju i ne registruju kao takvi.<\/p>\n
Nedostatak jednoobraznih sistema za identifikaciju i borbu protiv trgovaca ljudima, ali i nedoslednost u identifikaciji slučajeva trgovine ljudima u pojedinim zemljama regiona, zatim institucionalna ograničenja, ali i pristup država da prepuste borbu protiv ove pojave samo u rukama policije isključujući samo druge institucije, posebno isključujući inspektore rada u procesima identifikacije slučajeva, u nekim zemljama regiona direktno je negativno uticala na uspe\u0161nu identifikaciju slučajeva trgovine ljudima. Međutim, Kosovo već daje dobar primer saradnje između Policije i Inspektorata rada, kako bi se žrtve trgovine ljudima identifikovale i kako bi\u00a0 im ponudila pravna podr\u0161ka.
\n\u00a0
\nPo\u0161tovani učesnici!<\/p>\n
Trgovina ljudima danas je dostigla alarmantne razmere. Svake godine \u0161irom sveta se trguje sa oko 27 miliona ljudi \u2013 27 miliona žena, mu\u0161karaca i dece. Skoro tri četvrtine svih žrtava koje dolaze iz EU su žene i maloletne devojčice, kojima se uglavnom trguje u svrhu seksualne eksploatacije, odnosno silovanja. One su i dalje najveće žrtve trgovaca ljudima. Deca takođe predstavljaju izuzetno zabrinjavajući broj žrtava unutar EU, od kojih su većina takođe male devojčice, kojima se trguje radi seksualne eksploatacije. Ovo je izuzetno ozbiljna zabrinutost za mnoge zemlje. Na Kosovu, 86% žrtava trgovine su žene i devojke, dok je vi\u0161e od 60% njih mlađe od 18 godina.<\/p>\n
Jo\u0161 jedna uznemirujuća dimenzija, koju želim da istaknem, jeste da je, kao i u celom na\u0161em regionu, pa i na Kosovu, statistika i dalje nepotpuna. Ali, malobrojni statistički podaci koji postoje govore jednim glasom: ekonomsko osnaživanje žena i devojčica je glavni preduslov za borbu protiv trgovine ljudima. Drugi preduslov je, naravno, vladavina prava, za koju nikada nije bilo vi\u0161e političke volje i konkretnih akcija nego sada.<\/p>\n
Zato moramo da nastavimo da delujemo. Zato \u0161to je neophodno da zajednički povećamo efikasnost državnog i međudržavnog delovanja. Saradnja je ključ uspeha u ovoj borbi. Moramo i dalje jačati državne organe koji imaju odgovornost za prevenciju, ali i svest građana protiv ovih zločina.<\/p>\n
Ohrabrujuća je činjenica da je Kosovo već usvojilo novu Strategiju za borbu protiv trgovine ljudima, kao i akcioni plan za nju. Osnovali smo i Nacionalni organ za borbu protiv trgovine ljudima, kao i Komisiju za obe\u0161tećenje žrtava. Međutim, malobrojne kazne za trgovce ljudima i izricanje veoma niskih kazni od strane pravosudnog sistema mogu uticati na na\u0161 kolektivni uspeh u borbi protiv trgovaca ljudima, tako da želim da ohrabrim pravosudne institucije da tretiraju slučajeve trgovine ljudima predano profesionalno, sa integritetom.<\/p>\n
Ono \u0161to situaciju čini jo\u0161 vi\u0161e uznemirujućom jeste činjenica da mreže trgovine ljudima sve vi\u0161e pokazuju vi\u0161e nivoe \u201eprofesionalizma\u201c i stručnosti, kao i sofisticiranost u kori\u0161ćenju svojih ilegalnih metoda. U tom pravcu, posebno je primetna zloupotreba informacionih tehnologija od strane kriminalaca za regrutovanje i eksploataciju žrtava trgovine ljudima.<\/p>\n
Suočeni sa takvom realno\u0161ću, članstvo Kosova u međunarodne i regionalne bezbednosne organizacije, a posebno u INTERPOL-u, nije samo politička ambicija jedne suverene zemlje. To je neophodno radi za\u0161tite građana. Stoga bi takvo članstvo vi\u0161estruko uticalo na bolju koordinaciju sa drugim zemljama u održavanju bezbednog globalnog okruženja, kao i u borbi protiv pojava kao \u0161to je\u00a0 trgovina ljudima.<\/p>\n
Kao \u0161to sam rekla na početku ovog govora, trgovina ljudima ne postoji samo u jednoj zemlji i jednom narodu. Ona je internacionalan, kao \u0161to borba protiv nje mora biti i globalna. Bez pune saradnje država i službi, bez koordinacije rada bezbednosnih institucija, pravosudnih institucija i drugih institucija, ne može se zamisliti potpuni uspeh protiv trgovaca ljudima. Zato želim i danas da pozovem na brzo članstvo Kosova u svim međunarodnim mehanizmima, tražeći podr\u0161ku svih zemalja. Ovo članstvo je preduslov za na\u0161 uspeh u borbi protiv trgovine ljudima i uop\u0161te u borbi protiv međunarodnog kriminala. Na\u0161e članstvo, posebno u INTERPOL i Savet Evrope, zapečatilo bi na\u0161e kolektivne napore u borbi protiv organizovanog kriminala i mreža trgovine ljudima \u0161irom Zapadnog Balkana. Članstvo u Savet Evrope posebno bi ojačalo na\u0161e napore za dalji napredak, dajući mogućnost usvajanju posebnih mera i procedura za identifikaciju žrtava trgovine ljudima i pružanje odgovarajuće\u00a0 pomoći.<\/p>\n
Stoga je na\u0161 cilj za članstvo u ovim organizacijama je pre svega vezan za na\u0161e ozbiljne napore da se borimo protiv organizovanog kriminala, da garantujemo najvi\u0161i nivo ljudskih prava i da se dokažemo kao pouzdan partner u tretiranju izazova koji su nam zajednički, koji nam beskrajno \u0161tete i koji nas beskrajno bole.<\/p>\n
Niko ne može biti protiv organizovanog kriminala, a protiv Kosova u INTERPOL-u. Dakle, ako je neko protiv organizovanog kriminala, treba da bude za Kosovo u INTERPOL-u. Ako je neko za ljudska prava, trebalo bi da bude i za Kosovo u Savetu Evrope.<\/p>\n
U na\u0161im naporima da se borimo protiv ovih opasnih pojava, saradnja i standardizacija protokola za prevenciju, za\u0161titu i krivično gonjenje su najefikasniji način saradnje ka garantovanju budućnosti oslobođene kandži trgovine ljudima. Za\u0161tita ljudskih prava je najrealnije merilo uspeha demokratija. Imamo ne samo pravnu, već i moralnu i kolektivnu odgovornost da se borimo protiv trgovine ljudima i pružimo adekvatnu podr\u0161ku i za\u0161titu žrtvama.
\n\u00a0
\nHvala vam!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po\u0161tovani premijeru Kurti! Po\u0161tovana ministarko Nagavci! Po\u0161tovani zameniku ministra unutra\u0161njih poslova, Ga\u0161shani! Predstavnici bezbednosnih i pravosudnih institucija! Predstavnici ambasada i međunarodnih organizacija! Dame i gospodo! \u00a0 Zahvaljujem vam na organizaciji ove konferencije i na prilici da danas zajedno i u duhu Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima možemo razgovarati o izuzetno opasnoj pojavi za svako dru\u0161tvo, a samim tim i za na\u0161e dru\u0161tvo. U vreme kada su tako opasne pojave za dru\u0161tvo postale globalne, na\u0161a mobilizacija bi takođe trebalo da bude zajednička. Dakle, obeležavanje ovog dana u na\u0161oj zemlji pokazuje ne samo osetljivost i brigu koju institucije zemlje pokazuju prema ovakvim pojavama, već i na\u0161u spremnost da sarađujemo i koordiniramo na\u0161e akcije sa važnim partnerima u borbi protiv takvih pojava. Činjenica da danas pokrećemo kampanju protiv trgovine ljudima svedoči o spremnosti na\u0161ih institucija da se suoče sa ovom opasnom pojavom, ali i da sarađujemo sa svim zemljama koje se susreću sa ovakvim situacijama, tako da saradnjom i koordinacijom sa drugim demokratskim zemljama, mi možemo postići na\u0161e ciljeve. Zato koristim priliku da se zahvalim Ministarstvu unutra\u0161njih poslova, a posebno nacionalnom koordinatoru za borbu protiv trgovine ljudima g. Gashaniju, na posvećenosti i odlučnosti radi koordinacije napora u borbi protiv ove pojave. Trgovina ljudima nije samo težak zločin i ozbiljno kr\u0161enje ljudskog dostojanstva i prava, već i stalni i duboko uznemirujući izazov na\u0161ih dru\u0161tava. Operativni prostor za trgovce ljudima se povećao2022. godine, uzimajući u obzir globalnu krizu izazvanu kao posledica ruskog ilegalnog i ničim izazvanog rata protiv Ukrajine, koji je ozbiljno naru\u0161io globalni poredak i uticao da se svet uop\u0161te pretvori u nesigurnije okruženje. Shodno tome, vi\u0161estruko je pro\u0161irio teren za trgovce ljudima. Izbeglička kriza, izazvana kao posledica rata, zatim energetska kriza, izmenjeni ekonomski parametri, ali i krhka bezbednost, destabilizujuće tendencije i dru\u0161tvena nestabilnost, kao i izazovi vladavine prava \u0161irom sveta omogućili su sve povoljniji prostor za trgovinu ljudima. Takve krhke situacije ohrabruju kriminalne mreže da poku\u0161aju da iskoriste svaku rupu kako bi pro\u0161irile svoje kriminalne aktivnosti. Ilegalna seksualna trgovina, posebno žena i dece u Ukrajini i oko nje je značajno porasla. Milioni žena i dece napu\u0161taju svoje domove u potrazi za sigurno\u0161ću, a neki od njih na kraju pređu iz tragedije rata u tragediju trgovine ljudima. To je bol sa kojom se na\u0161a civilizacija mora suočiti i na koju mora dati pravi odgovor. \u00a0Drugo pitanje, koje želim da istaknem, je percepcija, često pogre\u0161na, načina na koji trgovci rade. Za veliki deo dru\u0161tva trgovina ljudima deluje kao daleka pojava, koja pogađa samo određene grupe dru\u0161tva i podrazumeva izolovane radnje. U stvari, ovo je pogre\u0161na percepcija. Jer trgovci ljudima ne utiču samo na određene kategorije dru\u0161tva, već iskori\u0161tavaju svaku priliku i ugrožavaju svačiju slobodu. Trgovina ne poznaje rasu, pol i godine. Treće pitanje koje želim da istaknem je međusobni odnos trgovine ljudima sa mnogim sektorima dru\u0161tva. Kao \u0161to je poznato, bezbrojni biznisi, usko povezani sa mrežama trgovaca ljudima, često imaju za cilj da iskoriste nedostatak ekonomske perspektive i dru\u0161tvene nejednakosti sa kojima se suočavaju žrtve trgovine ljudima. Oni koriste nesreću nekih kategorija dru\u0161tva, pre svega kategorija siroma\u0161nih, da se nezakonito obogate. Država mora nastojati da upozna aktivnost svakog privrednog subjekta i da stvori mehanizme koji će sankcionisati one biznise koji zloupotrebljavaju svoju ulogu u dru\u0161tvu na \u0161tetu onih koji su možda ostali taoci siroma\u0161tva. Oblici trgovine ljudima su različiti, od seksualne eksploatacije, uključujući prostituciju, ropstvo, prisilni rad, prisilno li\u0161avanje slobode i srodne prakse, zato na\u0161 odgovor mora biti jedinstven i čvrst. Ovo, naravno, nije uvek lako. Trgovina ljudima se često može zakamuflirati iza drugih kriminalnih aktivnosti. Neretko se žrtve iskori\u0161ćavaju na različite načine i u okviru drugih nezakonitih radnji, ali se ovi slučajevi trgovine ljudima ne istražuju i ne registruju kao takvi. Nedostatak jednoobraznih sistema za identifikaciju i borbu protiv trgovaca ljudima, ali i nedoslednost u identifikaciji slučajeva trgovine ljudima u pojedinim zemljama regiona, zatim institucionalna ograničenja, ali i pristup država da prepuste borbu protiv ove pojave samo u rukama policije isključujući samo druge institucije, posebno isključujući inspektore rada u procesima identifikacije slučajeva, u nekim zemljama regiona direktno je negativno uticala na uspe\u0161nu identifikaciju slučajeva trgovine ljudima. Međutim, Kosovo već daje dobar primer saradnje između Policije i Inspektorata rada, kako bi se žrtve trgovine ljudima identifikovale i kako bi\u00a0 im ponudila pravna podr\u0161ka. \u00a0 Po\u0161tovani učesnici! Trgovina ljudima danas je dostigla alarmantne razmere. Svake godine \u0161irom sveta se trguje sa oko 27 miliona ljudi \u2013 27 miliona žena, mu\u0161karaca i dece. Skoro tri četvrtine svih žrtava koje dolaze iz EU su žene i maloletne devojčice, kojima se uglavnom trguje u svrhu seksualne eksploatacije, odnosno silovanja. One su i dalje najveće žrtve trgovaca ljudima. Deca takođe predstavljaju izuzetno zabrinjavajući broj žrtava unutar EU, od kojih su većina takođe male devojčice, kojima se trguje radi seksualne eksploatacije. Ovo je izuzetno ozbiljna zabrinutost za mnoge zemlje. Na Kosovu, 86% žrtava trgovine su žene i devojke, dok je vi\u0161e od 60% njih mlađe od 18 godina. Jo\u0161 jedna uznemirujuća dimenzija, koju želim da istaknem, jeste da je, kao i u celom na\u0161em regionu, pa i na Kosovu, statistika i dalje nepotpuna. Ali, malobrojni statistički podaci koji postoje govore jednim glasom: ekonomsko osnaživanje žena i devojčica je glavni preduslov za borbu protiv trgovine ljudima. Drugi preduslov je, naravno, vladavina prava, za koju nikada nije bilo vi\u0161e političke volje i konkretnih akcija nego sada. Zato moramo da nastavimo da delujemo. Zato \u0161to je neophodno da zajednički povećamo efikasnost državnog i međudržavnog delovanja. Saradnja je ključ uspeha u ovoj borbi. Moramo i dalje jačati državne organe koji imaju odgovornost za prevenciju, ali i svest građana protiv ovih zločina. Ohrabrujuća je činjenica da je Kosovo već usvojilo novu Strategiju za borbu protiv trgovine ljudima, kao i akcioni plan za nju. Osnovali smo i Nacionalni organ za borbu protiv trgovine ljudima, kao i Komisiju za obe\u0161tećenje žrtava. Međutim, malobrojne kazne za trgovce ljudima i izricanje veoma niskih kazni od strane pravosudnog sistema mogu uticati na na\u0161 kolektivni uspeh u borbi protiv trgovaca ljudima, tako da želim da ohrabrim pravosudne institucije da tretiraju slučajeve trgovine ljudima predano profesionalno, sa integritetom. Ono \u0161to situaciju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":9193,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[106],"tags":[],"class_list":["post-73804","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-govori"],"yoast_head":"\n