Vr\u0161iteljka du\u017enosti predsednice Republike Kosovo, Albulena Haxhiu, u\u010destvovala je danas na ceremoniji obele\u017eavanja Dana studenata Univerziteta u Pri\u0161tini.<\/p>\n
U svom govoru, VD predsednice Haxhiu je rekla da postoje univerziteti \u010dija se istorija pi\u0161e uglavnom u auditorijumima, bibliotekama i laboratorijama.<\/p>\n
Ona je rekla da je istorija Univerziteta u Pri\u0161tini ispisana i na ulicama, u protestima, u ku\u0107ama pretvorenim u u\u010dionice i, pre svega, od strane generacija studenata koji su odbili da ostanu ravnodu\u0161ni prema svom vremenu.<\/p>\n
\u201eU svom predavanju \u2019Misija univerziteta\u2019, filozof Ortega ka\u017ee da je u sredi\u0161tu univerziteta student. Vi\u0161e nego discipline koje se tu u\u010de i vi\u0161e nego profesori koji predaju, univerzitet postoji zbog studenta. Ortega je od univerziteta tra\u017eio ne\u0161to vi\u0161e od pripremanja dobrih profesionalaca. On je verovao da univerzitet treba da pomogne studentu da shvati veliku ideju svog vremena i da bude sposoban da odgovori na nju\u201c, navela je VD predsednice Haxhiu.<\/p>\n
Prema njenim re\u010dima, ako postoji univerzitet gde ova ideja dobija posebno zna\u010denje, to je Univerzitet u Pri\u0161tini, jer, prema re\u010dima VD predsednice Haxhiu, njegova istorija u velikoj meri istorija generacija koje su shvatile \u0161ta vreme tra\u017ei od njih i delovale su.<\/p>\n
\u201eKrajem \u0161ezdesetih godina, velika ideja tog vremena za nas bila je samoopredeljenje, stvaranje na\u0161ih institucija. U novembru 1968. godine, omladina i studenti iza\u0161li su na demonstracije i zatra\u017eili, izme\u0111u ostalog, osnivanje Univerziteta. Ne\u0161to vi\u0161e od godinu dana kasnije, stvorili smo na\u0161 Univerzitet. Godine 1981, studenti Univerziteta u<\/p>\n
Pri\u0161tini pokrenuli su \u0161iroki pokret sa pozivom \u201eKosovo Republika\u201c. Re\u017eim je odgovorio nasiljem, zatvorima i progonom. Ali zahtevi te generacije nisu uga\u0161eni. Oni su ostali \u017eivi u generacijama koje su do\u0161le posle\u201c, naglasila je VD predsednice Haxhiu.<\/p>\n
Ona je dalje rekla da je deceniju kasnije izazov bio druga\u010diji.<\/p>\n
\u201eGodine 1991, kada je re\u017eim Srbije izbacio albanske studente i profesore iz univerzitetskih zgrada, zadatak tog vremena postao je da se ova institucija ne ugasi. Porodice su otvorile vrata svojih ku\u0107a, sobe su pretvorene u u\u010dionice, privatni lokali u kancelarije. \u010citav univerzitet nastavio je da \u017eivi izvan svojih zgrada. \u0160est godina zaredom, svakog 1. oktobra, akademska godina je po\u010dinjala u tim prostorijama. A onda je do\u0161ao 1. oktobar 1997. godine. Nakon godina u kojima je Univerzitet odr\u017eavan u \u017eivotu van svojih prostorija, nova generacija studenata odlu\u010dila je da je do\u0161lo vreme da otpor iza\u0111e javno na trg. Neposredni zahtev bio je povratak u univerzitetske objekte, ali je njegovo zna\u010denje bilo mnogo \u0161ire: bio je to zahtev za slobodu, dostojanstvo i pravo na \u017eivot i delovanje u sopstvenoj zemlji bez pot\u010dinjavanja i poni\u017eavanja\u201c, navela je VD predsednice Haxhiu.<\/p>\n
Ona je dalje dodala da su se studenti odazvali pozivu Nezavisne unije studenata i zajedno sa svojim profesorima okupili u naselju Velanija.<\/p>\n
\u201eOdatle su hiljade studenata, profesora i gra\u0111ana krenuli ka centru Pri\u0161tine i univerzitetskom kampusu, tra\u017ee\u0107i povratak u svoje prostorije. Ali taj mar\u0161 je bio mnogo vi\u0161e od zahteva za otvaranje vrata univerziteta. Bio je to \u010din otvorenog protivljenja re\u017eimu koji je godinama te\u017eio da Albance dr\u017ei van institucija, bez glasa i bez prava. Pred zbijenim kordonima srpske policije, protest je ugu\u0161en nasiljem. Demonstranti su pretu\u010deni i uhap\u0161eni pred o\u010dima novinara, diplomata i me\u0111unarodne javnosti. Ali tog dana se desilo i ne\u0161to \u0161to re\u017eim nije ra\u010dunao: strah od srpske policije, koji je godinama izgledao neuni\u0161tivo, po\u010deo je da se lomi na ulicama Pri\u0161tine\u201c, naglasila je VD predsednice Haxhiu.<\/p>\n
VD predsednice Haxhiu je rekla da je svet jasnije video \u0161ta se de\u0161ava na Kosovu, dok je dru\u0161tvo koje je godinama bilo prinu\u0111eno da \u017eivi pod ugnjetavanjem pokazalo da je spremno da mu se otvoreno suprotstavi.<\/p>\n
\u201eNakon 1. oktobra usledili su drugi protesti. Kosovo je ulazilo u novu fazu svog otpora, sada ve\u0107 oru\u017eanog, koji \u0107e se nastaviti sve do oslobo\u0111enja. Poziv 1. oktobra uputili su studenti, dok su se profesori svrstali uz njih i pored njih. Na \u010delu je i\u0161ao rektor Ejup Statovci. On je znao koliku opasnost preuzima na sebe i \u0161ta mo\u017ee doneti suo\u010davanje sa re\u017eimom, ali nije odustao. On je delom pokazao da je u sredi\u0161tu univerziteta student\u201c, navela je VD predsednice Haxhiu.<\/p>\n
Ona je dalje rekla da smo danas unutar Univerziteta, u prostorijama za koje su tada\u0161nji studenti iza\u0161li na ulice.<\/p>\n
\u201eI kada pogledamo istoriju Univerziteta u Pri\u0161tini u celini, shvatamo ne\u0161to veoma va\u017eno: svaka generacija je preuzela ovaj univerzitet iz ruku generacije pre sebe, branila ga, vodila napred i predala onima koji su do\u0161li posle njih. Mnogi od tada\u0161njih studenata danas ovde predaju. Drugi rade u institucijama Republike Kosovo, u nauci, ekonomiji, kulturi i u javnom \u017eivotu. Ali ova istorija se ne zavr\u0161ava sa njima\u201c, tvrdila je ona.<\/p>\n
Prema njenim re\u010dima, svaka generacija se suo\u010dava sa svojim velikim pitanjem, dodaju\u0107i da su generacije pre vas imale zadatak da tra\u017ee univerzitet i republiku, da brane ovaj univerzitet i da se bore za slobodu.<\/p>\n
Obra\u0107aju\u0107i se studentima, VD predsednice Haxhiu je rekla da pred sobom imate druga\u010diji zadatak: da na ovoj slobodi izgradite dr\u017eavu koja dobro slu\u017ei svojim gra\u0111anima i Kosovo koje zauzima svoje mesto me\u0111u drugim slobodnim dr\u017eavama u Evropi i svetu.<\/p>\n
\u201eOvo je jo\u0161 jedan izazov, mo\u017eda manje dramati\u010dan od onog sa generacijama koje su iza\u0161le na ulice, ali ni\u0161ta manje va\u017ean. Za ovo, zemlji su potrebni dobri lekari, in\u017eenjeri, nastavnici, pravnici, ekonomisti, umetnici i dobro pripremljeni istra\u017eiva\u010di. Ali potrebni su joj i ljudi koji razumeju vreme u kojem \u017eive, koji se ne zadovoljavaju samo onim \u0161to im se ka\u017ee, koji pitaju, sumnjaju, preuzimaju odgovornost i u\u010destvuju u dru\u0161tvenom i politi\u010dkom \u017eivotu. Sloboda koju danas imate u auditorijumu vredi onoliko koliko je koristite. Iskoristite je da postavite pitanja, da ne prihvatate odgovor samo zato \u0161to dolazi od autoriteta i da tra\u017eite vi\u0161e od svojih profesora, jedni od drugih, ali i od nas koji imamo odgovornost u javnim institucijama. Zato \u0161to univerzitet nije samo mesto gde se dobija diploma, ve\u0107 mesto gde se u\u010di kako se misli\u201c, naglasila je VD predsednice Haxhiu.<\/p>\n
Ona je dalje rekla da se rad profesora vidi u svakom studentu koji izlazi sa ovog univerziteta sa znanjem, integritetom i slobodnim umom.<\/p>\n
\u201eRektor Statovci nam je ostavio primer koji va\u017ei i danas: mesto profesora je uz svoje studente. To zna\u010di slu\u0161ati ih, izazivati ih, tra\u017eiti vi\u0161e od njih i pomo\u0107i im da postanu bolji od generacije koja ih je u\u010dila. Univerzitet postaje ja\u010di kada student tra\u017ei vi\u0161e od profesora i profesor tra\u017ei vi\u0161e od studenta. Dok na\u0161e institucije imaju stalnu obavezu: da podr\u017ee javni univerzitet, da sa\u010duvaju njegovu autonomiju i da stvore uslove da znanje, rad i zasluge budu njegov standard. Mi \u0107emo, bez sumnje, uraditi svoj deo posla\u201c, navela je VD predsednice Haxhiu.<\/p>\n
Obra\u0107aju\u0107i se studentima, VD predsednice Haxhiu je rekla da univerzitet koji danas imate nasledili ste od generacija koje su mnogo \u017ertvovale da bi on postojao, oni su imali svoje bitke, vi imate svoje.<\/p>\n
\u201eVa\u0161 zadatak nije da ponovite njihov put. Va\u0161 zadatak je da ga nastavite: da u\u010dinite ovaj univerzitet boljim nego \u0161to ste ga zatekli, da u\u010dinite svoju zemlju boljom nego \u0161to ste je zatekli i da, kada jednog dana predate ovaj univerzitet generaciji koja dolazi posle vas, mo\u017eete re\u0107i da ste i vi razumeli svoje vreme i odgovorili mu sa odgovorno\u0161\u0107u\u201c, navela je VD predsednice Haxhiu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vr\u0161iteljka du\u017enosti predsednice Republike Kosovo, Albulena Haxhiu, u\u010destvovala je danas na ceremoniji obele\u017eavanja Dana studenata Univerziteta u Pri\u0161tini. U svom govoru, VD predsednice Haxhiu je rekla da postoje univerziteti \u010dija se istorija pi\u0161e uglavnom u auditorijumima, bibliotekama i laboratorijama. Ona je rekla da je istorija Univerziteta u Pri\u0161tini ispisana i na ulicama, u protestima, u ku\u0107ama pretvorenim u u\u010dionice i, pre svega, od strane generacija studenata koji su odbili da ostanu ravnodu\u0161ni prema svom vremenu. \u201eU svom predavanju \u2019Misija univerziteta\u2019, filozof Ortega ka\u017ee da je u sredi\u0161tu univerziteta student. Vi\u0161e nego discipline koje se tu u\u010de i vi\u0161e nego profesori koji predaju, univerzitet postoji zbog studenta. Ortega je od univerziteta tra\u017eio ne\u0161to vi\u0161e od pripremanja dobrih profesionalaca. On je verovao da univerzitet treba da pomogne studentu da shvati veliku ideju svog vremena i da bude sposoban da odgovori na nju\u201c, navela je VD predsednice Haxhiu. Prema njenim re\u010dima, ako postoji univerzitet gde ova ideja dobija posebno zna\u010denje, to je Univerzitet u Pri\u0161tini, jer, prema re\u010dima VD predsednice Haxhiu, njegova istorija u velikoj meri istorija generacija koje su shvatile \u0161ta vreme tra\u017ei od njih i delovale su. \u201eKrajem \u0161ezdesetih godina, velika ideja tog vremena za nas bila je samoopredeljenje, stvaranje na\u0161ih institucija. U novembru 1968. godine, omladina i studenti iza\u0161li su na demonstracije i zatra\u017eili, izme\u0111u ostalog, osnivanje Univerziteta. Ne\u0161to vi\u0161e od godinu dana kasnije, stvorili smo na\u0161 Univerzitet. Godine 1981, studenti Univerziteta u Pri\u0161tini pokrenuli su \u0161iroki pokret sa pozivom \u201eKosovo Republika\u201c. Re\u017eim je odgovorio nasiljem, zatvorima i progonom. Ali zahtevi te generacije nisu uga\u0161eni. Oni su ostali \u017eivi u generacijama koje su do\u0161le posle\u201c, naglasila je VD predsednice Haxhiu. Ona je dalje rekla da je deceniju kasnije izazov bio druga\u010diji. \u201eGodine 1991, kada je re\u017eim Srbije izbacio albanske studente i profesore iz univerzitetskih zgrada, zadatak tog vremena postao je da se ova institucija ne ugasi. Porodice su otvorile vrata svojih ku\u0107a, sobe su pretvorene u u\u010dionice, privatni lokali u kancelarije. \u010citav univerzitet nastavio je da \u017eivi izvan svojih zgrada. \u0160est godina zaredom, svakog 1. oktobra, akademska godina je po\u010dinjala u tim prostorijama. A onda je do\u0161ao 1. oktobar 1997. godine. Nakon godina u kojima je Univerzitet odr\u017eavan u \u017eivotu van svojih prostorija, nova generacija studenata odlu\u010dila je da je do\u0161lo vreme da otpor iza\u0111e javno na trg. Neposredni zahtev bio je povratak u univerzitetske objekte, ali je njegovo zna\u010denje bilo mnogo \u0161ire: bio je to zahtev za slobodu, dostojanstvo i pravo na \u017eivot i delovanje u sopstvenoj zemlji bez pot\u010dinjavanja i poni\u017eavanja\u201c, navela je VD predsednice Haxhiu. Ona je dalje dodala da su se studenti odazvali pozivu Nezavisne unije studenata i zajedno sa svojim profesorima okupili u naselju Velanija. \u201eOdatle su hiljade studenata, profesora i gra\u0111ana krenuli ka centru Pri\u0161tine i univerzitetskom kampusu, tra\u017ee\u0107i povratak u svoje prostorije. Ali taj mar\u0161 je bio mnogo vi\u0161e od zahteva za otvaranje vrata univerziteta. Bio je to \u010din otvorenog protivljenja re\u017eimu koji je godinama te\u017eio da Albance dr\u017ei van institucija, bez glasa i bez prava. Pred zbijenim kordonima srpske policije, protest je ugu\u0161en nasiljem. Demonstranti su pretu\u010deni i uhap\u0161eni pred o\u010dima novinara, diplomata i me\u0111unarodne javnosti. Ali tog dana se desilo i ne\u0161to \u0161to re\u017eim nije ra\u010dunao: strah od srpske policije, koji je godinama izgledao neuni\u0161tivo, po\u010deo je da se lomi na ulicama Pri\u0161tine\u201c, naglasila je VD predsednice Haxhiu. VD predsednice Haxhiu je rekla da je svet jasnije video \u0161ta se de\u0161ava na Kosovu, dok je dru\u0161tvo koje je godinama bilo prinu\u0111eno da \u017eivi pod ugnjetavanjem pokazalo da je spremno da mu se otvoreno suprotstavi. \u201eNakon 1. oktobra usledili su drugi protesti. Kosovo je ulazilo u novu fazu svog otpora, sada ve\u0107 oru\u017eanog, koji \u0107e se nastaviti sve do oslobo\u0111enja. Poziv 1. oktobra uputili su studenti, dok su se profesori svrstali uz njih i pored njih. Na \u010delu je i\u0161ao rektor Ejup Statovci. On je znao koliku opasnost preuzima na sebe i \u0161ta mo\u017ee doneti suo\u010davanje sa re\u017eimom, ali nije odustao. On je delom pokazao da je u sredi\u0161tu univerziteta student\u201c, navela je VD predsednice Haxhiu. Ona je dalje rekla da smo danas unutar Univerziteta, u prostorijama za koje su tada\u0161nji studenti iza\u0161li na ulice. \u201eI kada pogledamo istoriju Univerziteta u Pri\u0161tini u celini, shvatamo ne\u0161to veoma va\u017eno: svaka generacija je preuzela ovaj univerzitet iz ruku generacije pre sebe, branila ga, vodila napred i predala onima koji su do\u0161li posle njih. Mnogi od tada\u0161njih studenata danas ovde predaju. Drugi rade u institucijama Republike Kosovo, u nauci, ekonomiji, kulturi i u javnom \u017eivotu. Ali ova istorija se ne zavr\u0161ava sa njima\u201c, tvrdila je ona. Prema njenim re\u010dima, svaka generacija se suo\u010dava sa svojim velikim pitanjem, dodaju\u0107i da su generacije pre vas imale zadatak da tra\u017ee univerzitet i republiku, da brane ovaj univerzitet i da se bore za slobodu. Obra\u0107aju\u0107i se studentima, VD predsednice Haxhiu je rekla da pred sobom imate druga\u010diji zadatak: da na ovoj slobodi izgradite dr\u017eavu koja dobro slu\u017ei svojim gra\u0111anima i Kosovo koje zauzima svoje mesto me\u0111u drugim slobodnim dr\u017eavama u Evropi i svetu. \u201eOvo je jo\u0161 jedan izazov, mo\u017eda manje dramati\u010dan od onog sa generacijama koje su iza\u0161le na ulice, ali ni\u0161ta manje va\u017ean. Za ovo, zemlji su potrebni dobri lekari, in\u017eenjeri, nastavnici, pravnici, ekonomisti, umetnici i dobro pripremljeni istra\u017eiva\u010di. Ali potrebni su joj i ljudi koji razumeju vreme u kojem \u017eive, koji se ne zadovoljavaju samo onim \u0161to im se ka\u017ee, koji pitaju, sumnjaju, preuzimaju odgovornost i u\u010destvuju u dru\u0161tvenom i politi\u010dkom \u017eivotu. Sloboda koju danas imate u auditorijumu vredi onoliko koliko je koristite. Iskoristite je da postavite pitanja, da ne prihvatate odgovor samo zato \u0161to dolazi od autoriteta i da tra\u017eite vi\u0161e od svojih profesora, jedni od drugih, ali i od nas koji imamo odgovornost u javnim institucijama. Zato \u0161to univerzitet nije samo mesto gde se dobija diploma, ve\u0107 mesto gde se u\u010di kako se misli\u201c, naglasila je VD predsednice Haxhiu. Ona je dalje rekla da se rad profesora vidi u svakom studentu koji izlazi sa ovog univerziteta sa znanjem, integritetom i slobodnim umom. \u201eRektor Statovci nam je ostavio primer koji va\u017ei i danas: mesto profesora<\/p>\n","protected":false},"author":18,"featured_media":194603,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[101],"tags":[],"class_list":["post-194646","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"yoast_head":"\n