Po\u0161tovani rukovodioci Seminara,<\/p>\n
Po\u0161tovani profesori, istra\u017eiva\u010di i albanolozi,<\/p>\n
Dragi u\u010desnici Seminara,<\/p>\n
Dame i gospodo,<\/p>\n
Posebno mi je zadovoljstvo \u0161to sam danas sa vama na otvaranju 44. Me\u0111unarodnog seminara za albanski jezik, knji\u017eevnost i kulturu.<\/p>\n
U periodima kada Albanci nisu imali svoje institucije, albanski jezik ostao je jedan od glavnih oblika na\u0161eg kulturnog i politi\u010dkog kontinuiteta. Za njega su bili vezani i pravo na obrazovanje, znanje, izra\u017eavanje i u\u010de\u0161\u0107e u javnom \u017eivotu. Zato se istorija albanskog jezika na Kosovu ne mo\u017ee odvojiti od politi\u010dke istorije, koja je u razli\u010ditim periodima odre\u0111ivala i njegovo mesto u javnom \u017eivotu.<\/p>\n
Mnogi od nas su \u017eiveli u vremenu kada je albanski jezik bio isklju\u010den iz \u0161kola i univerziteta, sa televizije i iz \u0161tampe, i kada je njegovu upotrebu u javnom \u017eivotu ograni\u010davala sama vlast. Danas se nejednakosti me\u0111u jezicima vi\u0161e ne ispoljavaju nu\u017eno na ovaj na\u010din. Jezici koji imaju velike korpuse, dugu tradiciju digitalizacije i sna\u017enu tehnolo\u0161ku podr\u0161ku u\u017eivaju prednost koja nije povezana samo sa brojem govornika, ve\u0107 i sa koli\u010dinom materijala koji postoji u digitalnom obliku. Zato, \u010dak i kada su jezici jednaki pred zakonom, oni nisu nu\u017eno jednaki u prostorima u kojima se znanje proizvodi i cirkuli\u0161e.<\/p>\n
Na\u0161e iskustvo \u010dini nas posebno osetljivim na ovo pitanje. Ne bi predstavljao napredak ukoliko bi nekada\u0161nje jezi\u010dke hijerarhije nestale iz zakona samo da bi se pretvorile u tehnologiju. Vi\u0161e od pedeset godina, oko ovog Seminara okupljaju se ljudi koji su radili na albanskom jeziku na univerzitetima i u albanolo\u0161kim centrima u zemlji i inostranstvu. Ovde su se obrazovali studenti, prikupljani su govori i materijali sa terena, otvarane su arhive, pisane studije i prevo\u0111ena dela koja su albansku knji\u017eevnost pribli\u017eila drugim \u010ditaocima. Za mnoge od ovih aktivnosti bile su potrebne godine i one su se nastavile daleko od seminarskih sala, na univerzitetima, u institutima, bibliotekama i arhivima.<\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i njima, albanski jezik je dobio istra\u017eiva\u010de, \u010ditaoce i akademsko prisustvo i izvan zemalja u kojima se govori. Sa preme\u0161tanjem sve ve\u0107eg dela znanja u digitalno okru\u017eenje, ovaj rad povezan je i sa prisustvom koje \u0107e albanski jezik tamo imati.<\/p>\n
Na\u0161 akademik, Idriz Ajeti, video je jezik i kao vezu koja prevazilazi geografske podele. \u201eBez obzira na na\u0161u geografsku rasprostranjenost, u\u010dini\u0107emo zajedni\u010dkim preko granica ne samo ideju, ve\u0107 pre svega ljude koji govore jednim jezikom\u201c, govorio je on.<\/p>\n
Profesor Ajeti imao je na umu politi\u010dke granice koje su razdvajale govornike istog jezika. Me\u0111utim, digitalna komunikacija u\u010dinila je sam odnos izme\u0111u jezika i prostora slo\u017eenijim. Jezi\u010dki repertoar pojedinca vi\u0161e se nu\u017eno ne podudara sa geografijom mesta u kojem \u017eivi.<\/p>\n
Ovaj odnos izme\u0111u jezika i prostora dobro je poznavao i Robert Elsie, albanolog i prevodilac, koji je svoj put ka albanologiji rano povezao sa ovim Seminarom.<\/p>\n
Prevodi\u043e je albanske pesnike i prozaiste, od stare knji\u017eevnosti do savremenih autora, prikupljao i bele\u017eio govore na vi\u0161e od 150 lokaliteta, tragao po arhivima za zaboravljenim tekstovima i dokumentima i istra\u017eivao stare fotografije albanskih krajeva. Veliki deo materijala koji je prikupio u\u010dinio je dostupnim na internetu, izvode\u0107i ga iz arhiva i stavljaju\u0107i ga na raspolaganje istra\u017eiva\u010dima i \u010ditaocima gde god da se nalaze.<\/p>\n
Me\u0111u temama koje ste ove godine odabrali, ona o fizi\u010dkoj, metafizi\u010dkoj i nadrealnoj domovini \u010dini mi se posebno pogo\u0111enom, jer doti\u010de odnos izme\u0111u mesta i pripadnosti. Domovina ima svoju geografiju, ali pripadnost se njome ne iscrpljuje. Teritorija ostaje jedan od osnovnih na\u010dina na koji shvatamo domovinu, ali nije jedini na\u010din na koji je do\u017eivljavamo. Knji\u017eevnost je to posebno potvrdila kroz iskustvo dijaspore, gde mesto koje je ostavljeno iza sebe nastavlja da \u017eivi u se\u0107anju i jeziku. Danas do ove podele mo\u017ee do\u0107i i bez iseljavanja.<\/p>\n
Intenzivniji kontakt sa drugim jezicima pro\u0161iruje pojmovni fond albanskog jezika i stvara nove registre i oblike izra\u017eavanja. Me\u0111utim, u oblastima u kojima se znanje, tehnologija ili kulturna produkcija uglavnom razvijaju na drugom jeziku, upotreba albanskog jezika mo\u017ee po\u010deti da se su\u017eava. Albanski jezik ne mo\u017ee ostati jezik pro\u0161losti u svetu koji budu\u0107nost gradi algoritmima.<\/p>\n
U ovim novim prostorima i albanska knji\u017eevnost susre\u0107e se sa druga\u010dijim \u010ditaocem. Pisac vi\u0161e ne mo\u017ee ra\u010dunati na to da \u010ditalac sa njim deli isti kanon, isto kulturno se\u0107anje ili isti horizont referenci. Me\u0111u vama su i u\u010desnici Seminara koji su albanski jezik nau\u010dili kao drugi ili tre\u0107i jezik i koji albanskoj knji\u017eevnosti pristupaju iz drugih knji\u017eevnih tradicija. Vi \u010ditate albanski tekst sa druga\u010dijim jezi\u010dkim i kulturnim iskustvom i, u mnogim slu\u010dajevima, kasnije ga prenosite na svoje univerzitete, u svoje studije, prevode i jezike. I to menja krug \u010ditalaca albanske knji\u017eevnosti i na\u010din na koji se ona \u010dita izvan jezika na kojem je napisana.<\/p>\n
Po\u0161tovani u\u010desnici,<\/p>\n
I mi, koji donosimo javne odluke, treba da u\u010dimo iz va\u0161eg rada. Vi, koji prou\u010davate albanski jezik, dokumentujete ga, oboga\u0107ujete kroz stvarala\u0161tvo i prevo\u0111enje i pratite njegove promene sredstvima nauke, imate autoritet da nam uka\u017eete na to gde on dobija na zna\u010daju, gde gubi funkcije i \u0161ta ne sme biti zanemareno. Sa na\u0161e strane, bi\u0107emo na raspolaganju kad god ovaj rad bude zahtevao institucionalnu podr\u0161ku, bilo da je re\u010d o istra\u017eivanju, digitalizaciji, objavljivanju, prevo\u0111enju ili razvoju novih sredstava za albanski jezik.<\/p>\n
\u017delim vam uspe\u0161an rad na 44. Me\u0111unarodnom seminaru za albanski jezik, knji\u017eevnost i kulturu.<\/p>\n
Dobro do\u0161li u Pri\u0161tinu!<\/p>\n
Hvala vam!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po\u0161tovani rukovodioci Seminara, Po\u0161tovani profesori, istra\u017eiva\u010di i albanolozi, Dragi u\u010desnici Seminara, Dame i gospodo, Posebno mi je zadovoljstvo \u0161to sam danas sa vama na otvaranju 44. Me\u0111unarodnog seminara za albanski jezik, knji\u017eevnost i kulturu. U periodima kada Albanci nisu imali svoje institucije, albanski jezik ostao je jedan od glavnih oblika na\u0161eg kulturnog i politi\u010dkog kontinuiteta. Za njega su bili vezani i pravo na obrazovanje, znanje, izra\u017eavanje i u\u010de\u0161\u0107e u javnom \u017eivotu. Zato se istorija albanskog jezika na Kosovu ne mo\u017ee odvojiti od politi\u010dke istorije, koja je u razli\u010ditim periodima odre\u0111ivala i njegovo mesto u javnom \u017eivotu. Mnogi od nas su \u017eiveli u vremenu kada je albanski jezik bio isklju\u010den iz \u0161kola i univerziteta, sa televizije i iz \u0161tampe, i kada je njegovu upotrebu u javnom \u017eivotu ograni\u010davala sama vlast. Danas se nejednakosti me\u0111u jezicima vi\u0161e ne ispoljavaju nu\u017eno na ovaj na\u010din. Jezici koji imaju velike korpuse, dugu tradiciju digitalizacije i sna\u017enu tehnolo\u0161ku podr\u0161ku u\u017eivaju prednost koja nije povezana samo sa brojem govornika, ve\u0107 i sa koli\u010dinom materijala koji postoji u digitalnom obliku. Zato, \u010dak i kada su jezici jednaki pred zakonom, oni nisu nu\u017eno jednaki u prostorima u kojima se znanje proizvodi i cirkuli\u0161e. Na\u0161e iskustvo \u010dini nas posebno osetljivim na ovo pitanje. Ne bi predstavljao napredak ukoliko bi nekada\u0161nje jezi\u010dke hijerarhije nestale iz zakona samo da bi se pretvorile u tehnologiju. Vi\u0161e od pedeset godina, oko ovog Seminara okupljaju se ljudi koji su radili na albanskom jeziku na univerzitetima i u albanolo\u0161kim centrima u zemlji i inostranstvu. Ovde su se obrazovali studenti, prikupljani su govori i materijali sa terena, otvarane su arhive, pisane studije i prevo\u0111ena dela koja su albansku knji\u017eevnost pribli\u017eila drugim \u010ditaocima. Za mnoge od ovih aktivnosti bile su potrebne godine i one su se nastavile daleko od seminarskih sala, na univerzitetima, u institutima, bibliotekama i arhivima. Zahvaljuju\u0107i njima, albanski jezik je dobio istra\u017eiva\u010de, \u010ditaoce i akademsko prisustvo i izvan zemalja u kojima se govori. Sa preme\u0161tanjem sve ve\u0107eg dela znanja u digitalno okru\u017eenje, ovaj rad povezan je i sa prisustvom koje \u0107e albanski jezik tamo imati. Na\u0161 akademik, Idriz Ajeti, video je jezik i kao vezu koja prevazilazi geografske podele. \u201eBez obzira na na\u0161u geografsku rasprostranjenost, u\u010dini\u0107emo zajedni\u010dkim preko granica ne samo ideju, ve\u0107 pre svega ljude koji govore jednim jezikom\u201c, govorio je on. Profesor Ajeti imao je na umu politi\u010dke granice koje su razdvajale govornike istog jezika. Me\u0111utim, digitalna komunikacija u\u010dinila je sam odnos izme\u0111u jezika i prostora slo\u017eenijim. Jezi\u010dki repertoar pojedinca vi\u0161e se nu\u017eno ne podudara sa geografijom mesta u kojem \u017eivi. Ovaj odnos izme\u0111u jezika i prostora dobro je poznavao i Robert Elsie, albanolog i prevodilac, koji je svoj put ka albanologiji rano povezao sa ovim Seminarom. Prevodi\u043e je albanske pesnike i prozaiste, od stare knji\u017eevnosti do savremenih autora, prikupljao i bele\u017eio govore na vi\u0161e od 150 lokaliteta, tragao po arhivima za zaboravljenim tekstovima i dokumentima i istra\u017eivao stare fotografije albanskih krajeva. Veliki deo materijala koji je prikupio u\u010dinio je dostupnim na internetu, izvode\u0107i ga iz arhiva i stavljaju\u0107i ga na raspolaganje istra\u017eiva\u010dima i \u010ditaocima gde god da se nalaze. Me\u0111u temama koje ste ove godine odabrali, ona o fizi\u010dkoj, metafizi\u010dkoj i nadrealnoj domovini \u010dini mi se posebno pogo\u0111enom, jer doti\u010de odnos izme\u0111u mesta i pripadnosti. Domovina ima svoju geografiju, ali pripadnost se njome ne iscrpljuje. Teritorija ostaje jedan od osnovnih na\u010dina na koji shvatamo domovinu, ali nije jedini na\u010din na koji je do\u017eivljavamo. Knji\u017eevnost je to posebno potvrdila kroz iskustvo dijaspore, gde mesto koje je ostavljeno iza sebe nastavlja da \u017eivi u se\u0107anju i jeziku. Danas do ove podele mo\u017ee do\u0107i i bez iseljavanja. Intenzivniji kontakt sa drugim jezicima pro\u0161iruje pojmovni fond albanskog jezika i stvara nove registre i oblike izra\u017eavanja. Me\u0111utim, u oblastima u kojima se znanje, tehnologija ili kulturna produkcija uglavnom razvijaju na drugom jeziku, upotreba albanskog jezika mo\u017ee po\u010deti da se su\u017eava. Albanski jezik ne mo\u017ee ostati jezik pro\u0161losti u svetu koji budu\u0107nost gradi algoritmima. U ovim novim prostorima i albanska knji\u017eevnost susre\u0107e se sa druga\u010dijim \u010ditaocem. Pisac vi\u0161e ne mo\u017ee ra\u010dunati na to da \u010ditalac sa njim deli isti kanon, isto kulturno se\u0107anje ili isti horizont referenci. Me\u0111u vama su i u\u010desnici Seminara koji su albanski jezik nau\u010dili kao drugi ili tre\u0107i jezik i koji albanskoj knji\u017eevnosti pristupaju iz drugih knji\u017eevnih tradicija. Vi \u010ditate albanski tekst sa druga\u010dijim jezi\u010dkim i kulturnim iskustvom i, u mnogim slu\u010dajevima, kasnije ga prenosite na svoje univerzitete, u svoje studije, prevode i jezike. I to menja krug \u010ditalaca albanske knji\u017eevnosti i na\u010din na koji se ona \u010dita izvan jezika na kojem je napisana. Po\u0161tovani u\u010desnici, I mi, koji donosimo javne odluke, treba da u\u010dimo iz va\u0161eg rada. Vi, koji prou\u010davate albanski jezik, dokumentujete ga, oboga\u0107ujete kroz stvarala\u0161tvo i prevo\u0111enje i pratite njegove promene sredstvima nauke, imate autoritet da nam uka\u017eete na to gde on dobija na zna\u010daju, gde gubi funkcije i \u0161ta ne sme biti zanemareno. Sa na\u0161e strane, bi\u0107emo na raspolaganju kad god ovaj rad bude zahtevao institucionalnu podr\u0161ku, bilo da je re\u010d o istra\u017eivanju, digitalizaciji, objavljivanju, prevo\u0111enju ili razvoju novih sredstava za albanski jezik. \u017delim vam uspe\u0161an rad na 44. Me\u0111unarodnom seminaru za albanski jezik, knji\u017eevnost i kulturu. Dobro do\u0161li u Pri\u0161tinu! Hvala vam!<\/p>\n","protected":false},"author":18,"featured_media":192774,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[106],"tags":[],"class_list":["post-192827","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-govori"],"yoast_head":"\n