Uva\u017eeni premijeru, gospodine Albin Kurti,<\/p>\n
Uva\u017eeni zameni\u010de premijera i ministre spoljnih poslova, gospodine Glauk Konjufca,<\/p>\n
Uva\u017eeni ministri u sastavu Vlade,<\/p>\n
Zameni\u010de ministra Damka,<\/p>\n
Uva\u017eeni ambasadori i \u0161efovi misija Republike Kosovo,<\/p>\n
Uva\u017eeni predstavnici Ministarstva spoljnih poslova,<\/p>\n
Uva\u017eeni prisutni,<\/p>\n
Uva\u017eeni mediji,<\/p>\n
Ovakvi susreti nam, bez sumnje, pru\u017eaju priliku da, makar nakratko, iza\u0111emo iz svakodnevnog ritma diplomatije i sagledamo na\u0161u spoljnu politiku u \u0161irem kontekstu. To je posebno potrebno danas, kada se mnogi principi na kojima po\u010diva me\u0111unarodni poredak poslednjih decenija dovode u pitanje.<\/p>\n
Odnosi izme\u0111u velikih sila se menjaju, dok su ekonomija, tehnologija i bezbednost postali deo iste trke za uticaj. Multilateralne institucije, izgra\u0111ene na uverenju da pravila mogu ograni\u010diti mo\u0107, sve se \u010de\u0161\u0107e suo\u010davaju sa situacijama u kojima upravo mo\u0107 nastoji da odre\u0111uje pravila.<\/p>\n
U ovoj stvarnosti od posebnog je zna\u010daja na\u010din na koji dr\u017eave grade i ostvaruju svoj uticaj u me\u0111unarodnim odnosima. Savezni\u0161tva, partnerstva i institucije nisu samo sredstva putem kojih dr\u017eave ostvaruju svoje interese, ve\u0107 i va\u017eni izvori me\u0111unarodnog uticaja.<\/p>\n
Dugi niz godina na\u0161a diplomatija je s pravom bila usmerena na podr\u0161ku koja je bila potrebna Kosovu: za priznavanje, \u010dlanstvo u me\u0111unarodnim organizacijama, glasove i politi\u010dku podr\u0161ku. Ali odnosi izme\u0111u dr\u017eava traju onda kada, osim narednog zahteva, obe strane imaju razlog da taj odnos o\u010duvaju i razvijaju.<\/p>\n
Stoga je potrebno da prona\u0111ete i one ta\u010dke u kojima se na\u0161i interesi podudaraju, u kojima Kosovo ima \u0161ta da ponudi i u kojima je saradnja u interesu obe strane.<\/p>\n
Za manje od dve decenije dr\u017eavnosti, Kosovo je uspelo da izgradi me\u0111unarodni polo\u017eaj koji je nekada izgledao mnogo udaljenije. Danas nas priznaje 121 dr\u017eava, dok su nova priznanja tokom pro\u0161le godine pokazala da ovaj proces nije zavr\u0161en i da se stavovi koji su godinama bili nepromenjeni mogu promeniti.<\/p>\n
Dr\u017eave koje ne priznaju Kosovo ne \u010dine jedinstvenu politi\u010dku kategoriju. \u0160panija nema istu istoriju kao Gr\u010dka, Gr\u010dka nema iste interese kao Slova\u010dka, niti bilo koja od njih vidi Kosovo na isti na\u010din kao dr\u017eava u Latinskoj Americi ili Aziji. Ako \u017eelimo da promenimo ne\u010diji stav, najpre moramo da razumemo \u0161ta ih zabrinjava, kakve interese imaju i koji argument za njih mo\u017ee imati smisla.<\/p>\n
Diplomatija po\u010dinje onda kada, pre nego \u0161to govorimo, poku\u0161amo da razumemo drugoga i razloge njegovih stavova. U tom pogledu imamo sna\u017enu pravnu podr\u0161ku: Me\u0111unarodni sud pravde utvrdio je da progla\u0161enje nezavisnosti Kosova nije prekr\u0161ilo me\u0111unarodno pravo. Ovaj argument treba da koristimo, ali, naravno, ne\u0107emo ostati samo na njemu. Osamnaest godina nakon progla\u0161enja nezavisnosti, imamo mogu\u0107nost da dr\u017eavama koje nas jo\u0161 ne priznaju govorimo i o Kosovu koje smo izgradili i o onome \u0161to mo\u017eemo zajedno da uradimo.<\/p>\n
Kosovo je podnelo zahtev za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji i i dalje o\u010dekuje da ovaj proces napreduje. Istovremeno, nedvosmisleno smo izabrali da budemo uskla\u0111eni sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Na\u0161a evroatlantska orijentacija je jasna, ali poredak zasnovan na pravilima verodostojan je samo ako pravila jednako va\u017ee i onda kada je njihova primena politi\u010dki te\u0161ka. Ako se zemlje Zapadnog Balkana pozivaju da ispune kriterijume za integraciju, onda napredak treba da zavisi od kriterijuma, a ne od prepreka koje jedna zemlja ne mo\u017ee da re\u0161i kroz sopstvene reforme. To treba da bude deo na\u0161eg argumenta u svakoj evropskoj prestonici.<\/p>\n
Parlamentarna skup\u0161tina podr\u017eala je \u010dlanstvo Kosova u Savetu Evrope. Sada o\u010dekujemo da se proces okon\u010da i da na\u0161i gra\u0111ani dobiju puni pristup evropskim mehanizmima za za\u0161titu svojih prava i sloboda. NATO, s druge strane, deo je na\u0161e istorije bezbednosti i budu\u0107nosti kojoj te\u017eimo kao dr\u017eava. Za Kosovo, veza sa Alijansom po\u010dinje 1999. godine i danas se nastavlja kroz prisustvo KFOR-a i saradnju koju su na\u0161e institucije izgradile sa savezni\u010dkim zemljama.<\/p>\n
Odnos sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama bio je od presudnog zna\u010daja za Kosovo i na\u0161a zajedni\u010dka istorija ostaje sna\u017ena veza. Me\u0111utim, moramo re\u0107i da se generacija ameri\u010dkih politi\u010dara koja je neposredno pro\u017eivela Kosovo devedesetih godina smanjuje. Nove generacije ulaze u Kongres, administraciju, medije i institucije u kojima se kreira ameri\u010dka spoljna politika. Mnogi od njih nemaju Kosovo kao deo svog li\u010dnog politi\u010dkog se\u0107anja.<\/p>\n
U ovom poslu mo\u017eemo se mnogo vi\u0161e osloniti i na dijasporu. Albanci u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama i Evropi odavno imaju va\u017enu ulogu za Kosovo, ali sada imamo i generaciju koja je izgradila ugled i veze na univerzitetima, u institucijama, poslovnom svetu, ali i u razli\u010ditim profesijama. Treba da sa njima bli\u017ee sara\u0111ujemo i iskoristimo njihovo znanje, iskustvo, ali i kontakte koje su ostvarili u zemljama u kojima \u017eive i deluju.<\/p>\n
Uva\u017eeni ambasadori,<\/p>\n
Odnosi sa Srbijom, kao \u0161to je istakao i zamenik premijera i ministar Konjufca, ostaju jedan od glavnih izazova spoljne politike na\u0161e Republike.<\/p>\n
Srbija mora da snosi odgovornost za teroristi\u010dki napad u Banjskoj, za napade na pripadnike KFOR-a, novinare i druge gra\u0111ane, za izru\u010denje glavnog teroriste Milana Radoj\u010di\u0107a i drugih ume\u0161anih u ovaj teroristi\u010dki napad, ali i za rasvetljavanje sudbine vi\u0161e od 1.500 osoba koje su prisilno nestale tokom rata na Kosovu. Tretiranje ovih pitanja predstavlja neophodan deo svakog procesa koji ima za cilj istinsku i odr\u017eivu normalizaciju odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije.<\/p>\n
Ova odgovornost postaje jo\u0161 osetljivija u svetlu doga\u0111aja poslednjih dana. U Zubinom Potoku, na lokacijama Mali Kaluder i Jabuka, prona\u0111eni su posmrtni ostaci za koje se sumnja da pripadaju \u017ertvama rata iz 1998\u20131999. godine, dok na\u0161e institucije rade i na tre\u0107oj lokaciji za koju se sumnja da je masovna grobnica.<\/p>\n
Za na\u0161e diplomate ovo mora biti stalno pitanje komunikacije sa vladama i institucijama zemalja u kojima slu\u017ebuju: na\u0161i partneri moraju da znaju da se i danas na Kosovu pronalaze novi dokazi o ratnim zlo\u010dinima i da pravda za \u017ertve i njihove porodice jo\u0161 uvek \u010deka odgovore. Stoga na Srbiju treba izvr\u0161iti pritisak da otvori arhive.<\/p>\n
S druge strane, Srbija nastavlja svoju hegemonisti\u010dku politiku prema Kosovu.<\/p>\n
Jo\u0161 jedna ozbiljna zabrinutost koju moramo da tretiramo sa na\u0161im me\u0111unarodnim partnerima jesu i nedavne izjave Vu\u010di\u0107a o mogu\u0107nosti promene toka reke Ibar. Kao \u0161to znate, sistem Ibar-Lepenac i jezero Gazivode deo su vitalnog sistema za snabdevanje vodom, energetiku, poljoprivredu i \u017eivot stotina hiljada gra\u0111ana Kosova. Jednostrana intervencija u prekograni\u010dne vodotokove imala bi posledice koje bi daleko prevazi\u0161le tehni\u010dko pitanje, jer bi ugrozila vodnu, energetsku, ekolo\u0161ku i ljudsku bezbednost na\u0161e Republike. Zbog toga na\u0161i diplomati treba da u\u010dine ove izjave poznatim u prestonicama u kojima slu\u017ebuju i da informi\u0161u vlade zemalja doma\u0107ina o prirodi i posledicama ove apsurdne, ali i prete\u0107e ideje. Moramo jasno staviti do znanja da je kori\u0161\u0107enje vodnih resursa kao instrumenta pritiska na Kosovo neprihvatljivo i da takve ideje, koje o\u017eivljavaju \u0161ovinisti\u010dke i destabilizuju\u0107e pristupe prema Kosovu, moraju dobiti odgovaraju\u0107u me\u0111unarodnu pa\u017enju i reakciju. Kosovo o\u010dekuje od svojih partnera da se svaki postupak koji ugro\u017eava vitalne vodne resurse zemlje tretira u skladu sa principima me\u0111unarodnog prava o prekograni\u010dnim vodama, uklju\u010duju\u0107i njihovo pravi\u010dno i razumno kori\u0161\u0107enje i obavezu spre\u010davanja zna\u010dajne prekograni\u010dne \u0161tete.<\/p>\n
I na\u010din na koji upravljamo zemljom ima zna\u010daj, jer prava koja garantujemo na\u0161im gra\u0111anima \u010dine uverljivijim ono \u0161to govorimo o Kosovu u inostranstvu. Kosovo i ovde ima sna\u017ean argument. Izgradili smo dr\u017eavu koja zajednicama garantuje \u0161iroka prava i institucionalnu zastupljenost. Ove garancije deo su na\u0161eg ustavnog poretka i jedan od najjasnijih dokaza vrste dr\u017eave koju smo izabrali da izgradimo.<\/p>\n
Nadam se da \u0107emo tokom ovih dana imati otvorene i korisne razgovore o poslu koji je pred nama, da \u0107emo od vas \u010duti \u0161ta se menja u zemljama u kojima slu\u017ebujete i da \u0107emo zajedno sagledati gde treba da usmerimo na\u0161u pa\u017enju.<\/p>\n
Zahvaljujem vam na radu koji svakodnevno ula\u017eete u dostojanstveno predstavljanje na\u0161e Republike. U izazovima koji su pred nama \u017eelim da znate da imate na\u0161u podr\u0161ku i da \u0107emo biti uz vas kad god to bude potrebno.<\/p>\n
\u017delim vam uspe\u0161an rad i korisne diskusije tokom ovih dana!<\/p>\n
Hvala vam mnogo!<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Uva\u017eeni premijeru, gospodine Albin Kurti, Uva\u017eeni zameni\u010de premijera i ministre spoljnih poslova, gospodine Glauk Konjufca, Uva\u017eeni ministri u sastavu Vlade, Zameni\u010de ministra Damka, Uva\u017eeni ambasadori i \u0161efovi misija Republike Kosovo, Uva\u017eeni predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, Uva\u017eeni prisutni, Uva\u017eeni mediji, Ovakvi susreti nam, bez sumnje, pru\u017eaju priliku da, makar nakratko, iza\u0111emo iz svakodnevnog ritma diplomatije i sagledamo na\u0161u spoljnu politiku u \u0161irem kontekstu. To je posebno potrebno danas, kada se mnogi principi na kojima po\u010diva me\u0111unarodni poredak poslednjih decenija dovode u pitanje. Odnosi izme\u0111u velikih sila se menjaju, dok su ekonomija, tehnologija i bezbednost postali deo iste trke za uticaj. Multilateralne institucije, izgra\u0111ene na uverenju da pravila mogu ograni\u010diti mo\u0107, sve se \u010de\u0161\u0107e suo\u010davaju sa situacijama u kojima upravo mo\u0107 nastoji da odre\u0111uje pravila. U ovoj stvarnosti od posebnog je zna\u010daja na\u010din na koji dr\u017eave grade i ostvaruju svoj uticaj u me\u0111unarodnim odnosima. Savezni\u0161tva, partnerstva i institucije nisu samo sredstva putem kojih dr\u017eave ostvaruju svoje interese, ve\u0107 i va\u017eni izvori me\u0111unarodnog uticaja. Dugi niz godina na\u0161a diplomatija je s pravom bila usmerena na podr\u0161ku koja je bila potrebna Kosovu: za priznavanje, \u010dlanstvo u me\u0111unarodnim organizacijama, glasove i politi\u010dku podr\u0161ku. Ali odnosi izme\u0111u dr\u017eava traju onda kada, osim narednog zahteva, obe strane imaju razlog da taj odnos o\u010duvaju i razvijaju. Stoga je potrebno da prona\u0111ete i one ta\u010dke u kojima se na\u0161i interesi podudaraju, u kojima Kosovo ima \u0161ta da ponudi i u kojima je saradnja u interesu obe strane. Za manje od dve decenije dr\u017eavnosti, Kosovo je uspelo da izgradi me\u0111unarodni polo\u017eaj koji je nekada izgledao mnogo udaljenije. Danas nas priznaje 121 dr\u017eava, dok su nova priznanja tokom pro\u0161le godine pokazala da ovaj proces nije zavr\u0161en i da se stavovi koji su godinama bili nepromenjeni mogu promeniti. Dr\u017eave koje ne priznaju Kosovo ne \u010dine jedinstvenu politi\u010dku kategoriju. \u0160panija nema istu istoriju kao Gr\u010dka, Gr\u010dka nema iste interese kao Slova\u010dka, niti bilo koja od njih vidi Kosovo na isti na\u010din kao dr\u017eava u Latinskoj Americi ili Aziji. Ako \u017eelimo da promenimo ne\u010diji stav, najpre moramo da razumemo \u0161ta ih zabrinjava, kakve interese imaju i koji argument za njih mo\u017ee imati smisla. Diplomatija po\u010dinje onda kada, pre nego \u0161to govorimo, poku\u0161amo da razumemo drugoga i razloge njegovih stavova. U tom pogledu imamo sna\u017enu pravnu podr\u0161ku: Me\u0111unarodni sud pravde utvrdio je da progla\u0161enje nezavisnosti Kosova nije prekr\u0161ilo me\u0111unarodno pravo. Ovaj argument treba da koristimo, ali, naravno, ne\u0107emo ostati samo na njemu. Osamnaest godina nakon progla\u0161enja nezavisnosti, imamo mogu\u0107nost da dr\u017eavama koje nas jo\u0161 ne priznaju govorimo i o Kosovu koje smo izgradili i o onome \u0161to mo\u017eemo zajedno da uradimo. Kosovo je podnelo zahtev za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji i i dalje o\u010dekuje da ovaj proces napreduje. Istovremeno, nedvosmisleno smo izabrali da budemo uskla\u0111eni sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Na\u0161a evroatlantska orijentacija je jasna, ali poredak zasnovan na pravilima verodostojan je samo ako pravila jednako va\u017ee i onda kada je njihova primena politi\u010dki te\u0161ka. Ako se zemlje Zapadnog Balkana pozivaju da ispune kriterijume za integraciju, onda napredak treba da zavisi od kriterijuma, a ne od prepreka koje jedna zemlja ne mo\u017ee da re\u0161i kroz sopstvene reforme. To treba da bude deo na\u0161eg argumenta u svakoj evropskoj prestonici. Parlamentarna skup\u0161tina podr\u017eala je \u010dlanstvo Kosova u Savetu Evrope. Sada o\u010dekujemo da se proces okon\u010da i da na\u0161i gra\u0111ani dobiju puni pristup evropskim mehanizmima za za\u0161titu svojih prava i sloboda. NATO, s druge strane, deo je na\u0161e istorije bezbednosti i budu\u0107nosti kojoj te\u017eimo kao dr\u017eava. Za Kosovo, veza sa Alijansom po\u010dinje 1999. godine i danas se nastavlja kroz prisustvo KFOR-a i saradnju koju su na\u0161e institucije izgradile sa savezni\u010dkim zemljama. Odnos sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama bio je od presudnog zna\u010daja za Kosovo i na\u0161a zajedni\u010dka istorija ostaje sna\u017ena veza. Me\u0111utim, moramo re\u0107i da se generacija ameri\u010dkih politi\u010dara koja je neposredno pro\u017eivela Kosovo devedesetih godina smanjuje. Nove generacije ulaze u Kongres, administraciju, medije i institucije u kojima se kreira ameri\u010dka spoljna politika. Mnogi od njih nemaju Kosovo kao deo svog li\u010dnog politi\u010dkog se\u0107anja. U ovom poslu mo\u017eemo se mnogo vi\u0161e osloniti i na dijasporu. Albanci u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama i Evropi odavno imaju va\u017enu ulogu za Kosovo, ali sada imamo i generaciju koja je izgradila ugled i veze na univerzitetima, u institucijama, poslovnom svetu, ali i u razli\u010ditim profesijama. Treba da sa njima bli\u017ee sara\u0111ujemo i iskoristimo njihovo znanje, iskustvo, ali i kontakte koje su ostvarili u zemljama u kojima \u017eive i deluju. Uva\u017eeni ambasadori, Odnosi sa Srbijom, kao \u0161to je istakao i zamenik premijera i ministar Konjufca, ostaju jedan od glavnih izazova spoljne politike na\u0161e Republike. Srbija mora da snosi odgovornost za teroristi\u010dki napad u Banjskoj, za napade na pripadnike KFOR-a, novinare i druge gra\u0111ane, za izru\u010denje glavnog teroriste Milana Radoj\u010di\u0107a i drugih ume\u0161anih u ovaj teroristi\u010dki napad, ali i za rasvetljavanje sudbine vi\u0161e od 1.500 osoba koje su prisilno nestale tokom rata na Kosovu. Tretiranje ovih pitanja predstavlja neophodan deo svakog procesa koji ima za cilj istinsku i odr\u017eivu normalizaciju odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije. Ova odgovornost postaje jo\u0161 osetljivija u svetlu doga\u0111aja poslednjih dana. U Zubinom Potoku, na lokacijama Mali Kaluder i Jabuka, prona\u0111eni su posmrtni ostaci za koje se sumnja da pripadaju \u017ertvama rata iz 1998\u20131999. godine, dok na\u0161e institucije rade i na tre\u0107oj lokaciji za koju se sumnja da je masovna grobnica. Za na\u0161e diplomate ovo mora biti stalno pitanje komunikacije sa vladama i institucijama zemalja u kojima slu\u017ebuju: na\u0161i partneri moraju da znaju da se i danas na Kosovu pronalaze novi dokazi o ratnim zlo\u010dinima i da pravda za \u017ertve i njihove porodice jo\u0161 uvek \u010deka odgovore. Stoga na Srbiju treba izvr\u0161iti pritisak da otvori arhive. S druge strane, Srbija nastavlja svoju hegemonisti\u010dku politiku prema Kosovu. Jo\u0161 jedna ozbiljna zabrinutost koju moramo da tretiramo sa na\u0161im me\u0111unarodnim partnerima jesu i nedavne izjave Vu\u010di\u0107a o mogu\u0107nosti promene toka reke Ibar. Kao \u0161to znate, sistem Ibar-Lepenac i jezero Gazivode deo su vitalnog sistema za snabdevanje vodom, energetiku, poljoprivredu i \u017eivot stotina hiljada gra\u0111ana Kosova. Jednostrana intervencija u prekograni\u010dne vodotokove imala bi posledice koje bi daleko prevazi\u0161le tehni\u010dko pitanje, jer bi ugrozila<\/p>\n","protected":false},"author":18,"featured_media":192454,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[106,101],"tags":[],"class_list":["post-192518","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-govori","category-vesti"],"yoast_head":"\n