Dobro je \u0161to se danas ponovo okupljamo u prostorijama Skup\u0161tine Republike Kosovo, 36 godina kasnije, u potpuno druga\u010dijim okolnostima, ali danas ne bismo mogli biti ovde bez va\u0161e odlu\u010dnosti i otpora pre vi\u0161e od tri decenije.<\/p>\n
Po\u0161tovani prisutni,<\/p>\n
2. jula 1990. godine vrata Skup\u0161tine bila su zatvorena za delegate Kosova. Slika tog dana po\u010dinje zatvorenim vratima, policijom ispred Skup\u0161tine, delegatima van skup\u0161tinske sale i vla\u0161\u0107u koja je, nakon \u0161to je Kosovu oduzela autonomiju, nastojala da mu oduzme i politi\u010dki glas.<\/p>\n
Me\u0111utim, mandat proizlazi iz naroda, a delegati Kosova su toga dana to i dokazali, govore\u0107i u ime Kosova i van skup\u0161tinske sale.<\/p>\n
Bez te scene nije mogu\u0107e pravilno razumeti 2. jul. Re\u017eim je mislio da je spre\u010dio odr\u017eavanje sednice Skup\u0161tine, ali je iza sebe ostavio prizor koji Kosovo nikada ne\u0107e zaboraviti \u2013 delegate koji su ostali van sale, ali su u\u0161li u istoriju.<\/p>\n
U to vreme Kosovo se suo\u010davalo sa organizovanim dr\u017eavnim nasiljem.Ono se nije ogledalo samo u nasilju koje je vr\u0161ila tada\u0161nja policija, ve\u0107 i u udaru na institucije, \u0161kolstvo, rad, jezik i samo pravo Albanaca na Kosovu da odlu\u010duju o sebi. Srbija nije te\u017eila samo upravljanju Kosovom. Te\u017eila je da Kosovo ostane bez politi\u010dkog glasa i mogu\u0107nosti da nastupa kao poseban subjekt. Upravo protiv toga je doneta Ustavna deklaracija od 2. jula.<\/p>\n
Tada\u0161nje Kosovo je imalo veoma malo prostora. Ali je imalo ljude koji su i to malo prostora umeli da iskoriste mudro i hrabro. Me\u0111u njima su bili delegati koji su usvojili Deklaraciju, ljudi koji su je sastavili i podr\u017eali, kao i svi koji su razumeli da politika Kosova treba da govori jezikom prava, a ne jezikom pot\u010dinjenosti.<\/p>\n
U toj istoriji posebno mesto pripada akademiku Gazmendu Zajmiju, jednom od umova koji je Deklaraciji dao pravnu jasno\u0107u i ustavni poredak. Tekst Deklaracije od 2. jula imao je pet ta\u010daka, a svaka od njih vodila je Kosovo izvan polo\u017eaja koji mu je nametnula Srbija. Deklaracijom je ovaj \u010din definisan kao politi\u010dko samoopredeljenje, Kosovo je odre\u0111eno kao nezavisna i ravnopravna jedinica u okviru Federacije, odnosno Konfederacije Jugoslavije, i potvr\u0111eno kao politi\u010dko-ustavna zajednica ravnopravnih gra\u0111ana i zajednica. Njome su odba\u010deni amandmani Srbije iz 1989. godine i odre\u0111eno je da se Skup\u0161tina i politi\u010dka zajednica koju predstavlja javno nazivaju isklju\u010divo Kosovo.<\/p>\n
Kada je Muharem Shabani pro\u010ditao Deklaraciju ispred zgrade Skup\u0161tine, Kosovo je javno artikulisalo svoj politi\u010dki stav. Kosovo nije prihvatilo da bude tretirano kao pot\u010dinjena pokrajina, ve\u0107 je zahtevalo da bude priznato kao nezavisna i ravnopravna jedinica<\/p>\n
<\/p>\n
Nakon 2. jula usledio je 7. septembar, Ka\u010dani\u010dki ustav, potom referendum za nezavisnost i celokupna organizacija devedesetih godina. Kosovo je nastojalo da opstane sa institucijama koje je izgradilo, albansko \u0161kolstvo, univerzitet, politi\u010dki \u017eivot i gra\u0111anima koji nisu prihvatili nepravdu koja im je bila nametnuta kao trajno stanje.<\/p>\n
Politi\u010dki put devedesetih godina dobio je svoj puni smisao sa Oslobodila\u010dkom vojskom Kosova. OVK je na sebe preuzela najte\u017ei teret na\u0161e novije istorije, borbu za oslobo\u0111enje zemlje. \u017drtva palih boraca, otpor boraca, nasilje nad civilima, masovno proterivanje i etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje jasno su pokazali svetu da Kosovo nije tra\u017eilo politi\u010dke privilegije, ve\u0107 slobodu od represije i organizovanog dr\u017eavnog nasilja.<\/p>\n
Nakon oslobodila\u010dkog rata OVK i intervencije na\u0161ih saveznika, Kosovo je u\u0161lo u novu politi\u010dku fazu. Dana 17. februara 2008. godine proglasilo je svoju Republiku kao nezavisnu, suverenu i demokratsku dr\u017eavu. Tog dana pred svetom je potvr\u0111en zahtev koji je mnogo ranije bio formulisan kroz politi\u010dke odluke, ustavne akte, organizovanje, borbu i \u017ertvu.<\/p>\n
Iz tog razloga, 2. jul ne mo\u017ee ostati na margini ove istorije. To je trenutak kada je Kosovo progovorilo u svoje ime i odbilo da Srbija odlu\u010duje umesto njega. Ustavnom deklaracijom zahtev za Republikom pre\u0161ao je iz politi\u010dkog poziva u institucionalni jezik predstavnika Kosova.<\/p>\n
Danas Republika Kosovo odaje duboko i trajno priznanje delegatima od 2. jula.<\/p>\n
Odajemo priznanje onima koji su jo\u0161 me\u0111u nama. S po\u0161tovanjem se se\u0107amo onih koji vi\u0161e nisu \u017eivi.<\/p>\n
Zahvalnost pripada i njihovim porodicama, jer politika u takvim trenucima ne ostaje samo u dokumentima. Ona se pretvara u strah unutar doma i u brigu za \u010doveka koji je preuzeo odgovornost da izgovori ono \u0161to re\u017eim \u017eeli da zabrani. Delegati 2. jula nisu imali ni komfor redovne sednice, ni sigurnost koju pru\u017ea slobodna dr\u017eava. Nasuprot njima stajao je re\u017eim koji je nastojao da nasilje pretvori u ustavni poredak. To njihov \u010din postavlja u sam politi\u010dki temelj Republike.<\/p>\n
Danas, kada se se\u0107amo 2. jula, treba jasno da razumemo politi\u010dki zna\u010daj tog dana. Kosovo nije prihvatilo da Srbija govori u njegovo ime. Nije prihvatilo da nasilje postane ustavni poredak. Nije prihvatilo da se volja naroda zameni policijom i nametnutim amandmanima.<\/p>\n
Dana\u0161nja Republika odaje po\u010dast 2. julu time \u0161to \u0161titi svoj suverenitet u svakom njenom delu, \u0161to institucije dr\u017ei u slu\u017ebi gra\u0111ana i \u0161to jasno pokazuje da o Kosovu odlu\u010duju njegovi gra\u0111ani.<\/p>\n
Ve\u010dna po\u010dast delegatima od 2. jula. Po\u010dast svima koji su osmislili, branili i unapredili ideju Republike Kosovo.<\/p>\n
Hvala vam!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dobro je \u0161to se danas ponovo okupljamo u prostorijama Skup\u0161tine Republike Kosovo, 36 godina kasnije, u potpuno druga\u010dijim okolnostima, ali danas ne bismo mogli biti ovde bez va\u0161e odlu\u010dnosti i otpora pre vi\u0161e od tri decenije. Po\u0161tovani prisutni, 2. jula 1990. godine vrata Skup\u0161tine bila su zatvorena za delegate Kosova. Slika tog dana po\u010dinje zatvorenim vratima, policijom ispred Skup\u0161tine, delegatima van skup\u0161tinske sale i vla\u0161\u0107u koja je, nakon \u0161to je Kosovu oduzela autonomiju, nastojala da mu oduzme i politi\u010dki glas. Me\u0111utim, mandat proizlazi iz naroda, a delegati Kosova su toga dana to i dokazali, govore\u0107i u ime Kosova i van skup\u0161tinske sale. Bez te scene nije mogu\u0107e pravilno razumeti 2. jul. Re\u017eim je mislio da je spre\u010dio odr\u017eavanje sednice Skup\u0161tine, ali je iza sebe ostavio prizor koji Kosovo nikada ne\u0107e zaboraviti \u2013 delegate koji su ostali van sale, ali su u\u0161li u istoriju. U to vreme Kosovo se suo\u010davalo sa organizovanim dr\u017eavnim nasiljem.Ono se nije ogledalo samo u nasilju koje je vr\u0161ila tada\u0161nja policija, ve\u0107 i u udaru na institucije, \u0161kolstvo, rad, jezik i samo pravo Albanaca na Kosovu da odlu\u010duju o sebi. Srbija nije te\u017eila samo upravljanju Kosovom. Te\u017eila je da Kosovo ostane bez politi\u010dkog glasa i mogu\u0107nosti da nastupa kao poseban subjekt. Upravo protiv toga je doneta Ustavna deklaracija od 2. jula. Tada\u0161nje Kosovo je imalo veoma malo prostora. Ali je imalo ljude koji su i to malo prostora umeli da iskoriste mudro i hrabro. Me\u0111u njima su bili delegati koji su usvojili Deklaraciju, ljudi koji su je sastavili i podr\u017eali, kao i svi koji su razumeli da politika Kosova treba da govori jezikom prava, a ne jezikom pot\u010dinjenosti. U toj istoriji posebno mesto pripada akademiku Gazmendu Zajmiju, jednom od umova koji je Deklaraciji dao pravnu jasno\u0107u i ustavni poredak. Tekst Deklaracije od 2. jula imao je pet ta\u010daka, a svaka od njih vodila je Kosovo izvan polo\u017eaja koji mu je nametnula Srbija. Deklaracijom je ovaj \u010din definisan kao politi\u010dko samoopredeljenje, Kosovo je odre\u0111eno kao nezavisna i ravnopravna jedinica u okviru Federacije, odnosno Konfederacije Jugoslavije, i potvr\u0111eno kao politi\u010dko-ustavna zajednica ravnopravnih gra\u0111ana i zajednica. Njome su odba\u010deni amandmani Srbije iz 1989. godine i odre\u0111eno je da se Skup\u0161tina i politi\u010dka zajednica koju predstavlja javno nazivaju isklju\u010divo Kosovo. Kada je Muharem Shabani pro\u010ditao Deklaraciju ispred zgrade Skup\u0161tine, Kosovo je javno artikulisalo svoj politi\u010dki stav. Kosovo nije prihvatilo da bude tretirano kao pot\u010dinjena pokrajina, ve\u0107 je zahtevalo da bude priznato kao nezavisna i ravnopravna jedinica Nakon 2. jula usledio je 7. septembar, Ka\u010dani\u010dki ustav, potom referendum za nezavisnost i celokupna organizacija devedesetih godina. Kosovo je nastojalo da opstane sa institucijama koje je izgradilo, albansko \u0161kolstvo, univerzitet, politi\u010dki \u017eivot i gra\u0111anima koji nisu prihvatili nepravdu koja im je bila nametnuta kao trajno stanje. Politi\u010dki put devedesetih godina dobio je svoj puni smisao sa Oslobodila\u010dkom vojskom Kosova. OVK je na sebe preuzela najte\u017ei teret na\u0161e novije istorije, borbu za oslobo\u0111enje zemlje. \u017drtva palih boraca, otpor boraca, nasilje nad civilima, masovno proterivanje i etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje jasno su pokazali svetu da Kosovo nije tra\u017eilo politi\u010dke privilegije, ve\u0107 slobodu od represije i organizovanog dr\u017eavnog nasilja. Nakon oslobodila\u010dkog rata OVK i intervencije na\u0161ih saveznika, Kosovo je u\u0161lo u novu politi\u010dku fazu. Dana 17. februara 2008. godine proglasilo je svoju Republiku kao nezavisnu, suverenu i demokratsku dr\u017eavu. Tog dana pred svetom je potvr\u0111en zahtev koji je mnogo ranije bio formulisan kroz politi\u010dke odluke, ustavne akte, organizovanje, borbu i \u017ertvu. Iz tog razloga, 2. jul ne mo\u017ee ostati na margini ove istorije. To je trenutak kada je Kosovo progovorilo u svoje ime i odbilo da Srbija odlu\u010duje umesto njega. Ustavnom deklaracijom zahtev za Republikom pre\u0161ao je iz politi\u010dkog poziva u institucionalni jezik predstavnika Kosova. Danas Republika Kosovo odaje duboko i trajno priznanje delegatima od 2. jula. Odajemo priznanje onima koji su jo\u0161 me\u0111u nama. S po\u0161tovanjem se se\u0107amo onih koji vi\u0161e nisu \u017eivi. Zahvalnost pripada i njihovim porodicama, jer politika u takvim trenucima ne ostaje samo u dokumentima. Ona se pretvara u strah unutar doma i u brigu za \u010doveka koji je preuzeo odgovornost da izgovori ono \u0161to re\u017eim \u017eeli da zabrani. Delegati 2. jula nisu imali ni komfor redovne sednice, ni sigurnost koju pru\u017ea slobodna dr\u017eava. Nasuprot njima stajao je re\u017eim koji je nastojao da nasilje pretvori u ustavni poredak. To njihov \u010din postavlja u sam politi\u010dki temelj Republike. Danas, kada se se\u0107amo 2. jula, treba jasno da razumemo politi\u010dki zna\u010daj tog dana. Kosovo nije prihvatilo da Srbija govori u njegovo ime. Nije prihvatilo da nasilje postane ustavni poredak. Nije prihvatilo da se volja naroda zameni policijom i nametnutim amandmanima. Dana\u0161nja Republika odaje po\u010dast 2. julu time \u0161to \u0161titi svoj suverenitet u svakom njenom delu, \u0161to institucije dr\u017ei u slu\u017ebi gra\u0111ana i \u0161to jasno pokazuje da o Kosovu odlu\u010duju njegovi gra\u0111ani. Ve\u010dna po\u010dast delegatima od 2. jula. Po\u010dast svima koji su osmislili, branili i unapredili ideju Republike Kosovo. Hvala vam!<\/p>\n","protected":false},"author":18,"featured_media":190433,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[101],"tags":[],"class_list":["post-190588","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"yoast_head":"\n