Vr\u0161ilac du\u017enosti predsednice Republike Kosovo, Albulena Haxhiu, danas je u\u010destvovala na posebnoj sednici u znak odavanja po\u010dasti akademiku Rexhep Qosja.<\/p>\n
U svom obra\u0107anju, VD predsednice Haxhiu je rekla da danas, na ovoj komemorativnoj sednici, Skup\u0161tina Republike Kosova odaje po\u010dast akademiku Rexhep Qosja kao jednom od ljudi koji su albansku kulturu pretvorili u prostor mi\u0161ljenja, polemike, svesti i istorijske odgovornosti.<\/p>\n
\u201eRexhep Qosja je \u017eiveo i stvarao u vremenu kada se od Albanaca stalno tra\u017eilo da dokazuju svoj jezik, istoriju, pripadnost i svoje politi\u010dko pravo. Na to vreme on je odgovorio delima, studijama, polemikama, javnim stavovima i intelektualnom disciplinom koja se retko vi\u0111a u na\u0161em javnom \u017eivotu. On je izgradio svoje mi\u0161ljenje na vrednostima Narodnog preporoda, na evropskom iluministi\u010dkom nasle\u0111u, na humanizmu i na li\u010dnostima koje su Albancima dale istorijski pravac\u201c, rekla je VD predsednice Haxhiu.<\/p>\n
Ona je dalje navela da je kao pisac, dokazao da knji\u017eevnost mo\u017ee biti istovremeno umetnost i savest, dodaju\u0107i da je u svojim umetni\u010dkim delima suo\u010dio \u010doveka sa strahom, vla\u0161\u0107u, nepravdom i dilemama na\u0161eg vremena.<\/p>\n
\u201eAkademik Qosja je izveo prou\u010davanje albanske knji\u017eevnosti iz okvira uske discipline i povezao ga sa najve\u0107im pitanjem svog vremena: kako se odr\u017eava svest jednog podeljenog, potla\u010denog naroda koji je primoran da brani i jezik, i istoriju, i svoje politi\u010dko pravo. Svojim istra\u017eiva\u010dkim radom, dubokim tuma\u010denjima i novim \u010ditanjem na\u0161ih najva\u017enijih autora, Qosja je u\u010dinio da albanska knji\u017eevnost postane deo velike debate o identitetu, istorijskom kontinuitetu i politi\u010dkom pravu Albanaca\u201c, istakla je VD predsednice Haxhiu.<\/p>\n
VD predsednice Haxhiu je dalje rekla da je kao intelektualac, u odlu\u010duju\u0107im godinama za narod Kosova, bio jasan glas protiv represije, protiv nepravde i protiv poku\u0161aja negiranja na\u0161eg nacionalnog identiteta.<\/p>\n
\u201eNjegov doprinos se prote\u017ee i na politi\u010dke procese sa kraja pro\u0161log veka, kada je Kosovo tra\u017eilo slobodu i republiku. Rexhep Qosja je stavio svoj intelektualni autoritet u slu\u017ebu tog prava, artikuli\u0161u\u0107i slobodu Kosova kao istorijsko pravo i kao kauza koja je zahtevala me\u0111unarodnu afirmaciju\u201c, naglasila je VD predsednice.<\/p>\n
Prema njenim re\u010dima, u kulturnom \u017eivotu Kosova profesor Qosja zauzima mesto onih retkih li\u010dnosti koje prevazilaze institucije i obele\u017eavaju \u010ditavu epohu mi\u0161ljenja.<\/p>\n
\u201eAlbanolo\u0161ki institut, Univerzitet u Pri\u0161tini, knji\u017eevnost, pozori\u0161te, film i javna debata nose u temelju njegov rad, hrabrost i prisustvo. Kod Qosja, kultura je imala du\u017enost. Knjiga je imala du\u017enost. Intelektualac je imao du\u017enost. Stoga, njegovo delo je prevazi\u0161lo biblioteku i u\u0161lo u politi\u010dku istoriju Kosova\u201c, rekla je VD predsednice Haxhiu.<\/p>\n
Prema njenim re\u010dima, Qosja je pretvorio argument u sredstvo odbrane albanskog identiteta i prava, pre nego \u0161to je to pravo dobilo oblik za politi\u010dkim okruglim stolovima.<\/p>\n
\u201eJo\u0161 sedamdesetih godina, u delu \u2018Prore\u0111eni panteon\u2019, on je pisao o re\u010di i \u0107utnji kao eti\u010dkom, politi\u010dkom i intelektualnom pitanju. Kasnije, u polemikama osamdesetih godina, u publicistici devedesetih godina i u intervjuima u kojima je artikulisao pravo Kosova na samoopredeljenje, dokazao je da za albanskog stvaraoca \u0107utanje ne mo\u017ee biti uto\u010di\u0161te u vreme represije. Kod Qosja, re\u010d je bila obaveza prema istini i prema narodu. Godine 1991, u intervjuu za beogradsku \u0161tampu, kada se Jugoslavija raspadala, a Kosovo bilo pod represijom, akademik Qosja je izjavio da \u0107e upornost i odlu\u010dnost albanskog naroda trajati uprkos patnjama, sve dok Kosovo ne ostvari pravo koje mu pripada: pravo na politi\u010dko i teritorijalno samoopredeljenje\u201c, rekla je VD predsednice.<\/p>\n
Ona je dalje rekla da akademik Rexhep Qosja nije tra\u017eio po\u010dasti za sebe, ali da Republika ima obavezu da oda po\u010dast onima, koji su svojim delom uva\u017eavali dr\u017eavu i narod.<\/p>\n
\u201eSe\u0107anje na njega osta\u0107e tamo gde je on smestio \u010ditavo svoje delo: u albanskoj kulturi, u kriti\u010dkom mi\u0161ljenju, u albanskom jeziku i u politi\u010dkoj i duhovnoj istoriji Kosova\u201c, rekla je VD predsednice Haxhiu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vr\u0161ilac du\u017enosti predsednice Republike Kosovo, Albulena Haxhiu, danas je u\u010destvovala na posebnoj sednici u znak odavanja po\u010dasti akademiku Rexhep Qosja. U svom obra\u0107anju, VD predsednice Haxhiu je rekla da danas, na ovoj komemorativnoj sednici, Skup\u0161tina Republike Kosova odaje po\u010dast akademiku Rexhep Qosja kao jednom od ljudi koji su albansku kulturu pretvorili u prostor mi\u0161ljenja, polemike, svesti i istorijske odgovornosti. \u201eRexhep Qosja je \u017eiveo i stvarao u vremenu kada se od Albanaca stalno tra\u017eilo da dokazuju svoj jezik, istoriju, pripadnost i svoje politi\u010dko pravo. Na to vreme on je odgovorio delima, studijama, polemikama, javnim stavovima i intelektualnom disciplinom koja se retko vi\u0111a u na\u0161em javnom \u017eivotu. On je izgradio svoje mi\u0161ljenje na vrednostima Narodnog preporoda, na evropskom iluministi\u010dkom nasle\u0111u, na humanizmu i na li\u010dnostima koje su Albancima dale istorijski pravac\u201c, rekla je VD predsednice Haxhiu. Ona je dalje navela da je kao pisac, dokazao da knji\u017eevnost mo\u017ee biti istovremeno umetnost i savest, dodaju\u0107i da je u svojim umetni\u010dkim delima suo\u010dio \u010doveka sa strahom, vla\u0161\u0107u, nepravdom i dilemama na\u0161eg vremena. \u201eAkademik Qosja je izveo prou\u010davanje albanske knji\u017eevnosti iz okvira uske discipline i povezao ga sa najve\u0107im pitanjem svog vremena: kako se odr\u017eava svest jednog podeljenog, potla\u010denog naroda koji je primoran da brani i jezik, i istoriju, i svoje politi\u010dko pravo. Svojim istra\u017eiva\u010dkim radom, dubokim tuma\u010denjima i novim \u010ditanjem na\u0161ih najva\u017enijih autora, Qosja je u\u010dinio da albanska knji\u017eevnost postane deo velike debate o identitetu, istorijskom kontinuitetu i politi\u010dkom pravu Albanaca\u201c, istakla je VD predsednice Haxhiu. VD predsednice Haxhiu je dalje rekla da je kao intelektualac, u odlu\u010duju\u0107im godinama za narod Kosova, bio jasan glas protiv represije, protiv nepravde i protiv poku\u0161aja negiranja na\u0161eg nacionalnog identiteta. \u201eNjegov doprinos se prote\u017ee i na politi\u010dke procese sa kraja pro\u0161log veka, kada je Kosovo tra\u017eilo slobodu i republiku. Rexhep Qosja je stavio svoj intelektualni autoritet u slu\u017ebu tog prava, artikuli\u0161u\u0107i slobodu Kosova kao istorijsko pravo i kao kauza koja je zahtevala me\u0111unarodnu afirmaciju\u201c, naglasila je VD predsednice. Prema njenim re\u010dima, u kulturnom \u017eivotu Kosova profesor Qosja zauzima mesto onih retkih li\u010dnosti koje prevazilaze institucije i obele\u017eavaju \u010ditavu epohu mi\u0161ljenja. \u201eAlbanolo\u0161ki institut, Univerzitet u Pri\u0161tini, knji\u017eevnost, pozori\u0161te, film i javna debata nose u temelju njegov rad, hrabrost i prisustvo. Kod Qosja, kultura je imala du\u017enost. Knjiga je imala du\u017enost. Intelektualac je imao du\u017enost. Stoga, njegovo delo je prevazi\u0161lo biblioteku i u\u0161lo u politi\u010dku istoriju Kosova\u201c, rekla je VD predsednice Haxhiu. Prema njenim re\u010dima, Qosja je pretvorio argument u sredstvo odbrane albanskog identiteta i prava, pre nego \u0161to je to pravo dobilo oblik za politi\u010dkim okruglim stolovima. \u201eJo\u0161 sedamdesetih godina, u delu \u2018Prore\u0111eni panteon\u2019, on je pisao o re\u010di i \u0107utnji kao eti\u010dkom, politi\u010dkom i intelektualnom pitanju. Kasnije, u polemikama osamdesetih godina, u publicistici devedesetih godina i u intervjuima u kojima je artikulisao pravo Kosova na samoopredeljenje, dokazao je da za albanskog stvaraoca \u0107utanje ne mo\u017ee biti uto\u010di\u0161te u vreme represije. Kod Qosja, re\u010d je bila obaveza prema istini i prema narodu. Godine 1991, u intervjuu za beogradsku \u0161tampu, kada se Jugoslavija raspadala, a Kosovo bilo pod represijom, akademik Qosja je izjavio da \u0107e upornost i odlu\u010dnost albanskog naroda trajati uprkos patnjama, sve dok Kosovo ne ostvari pravo koje mu pripada: pravo na politi\u010dko i teritorijalno samoopredeljenje\u201c, rekla je VD predsednice. Ona je dalje rekla da akademik Rexhep Qosja nije tra\u017eio po\u010dasti za sebe, ali da Republika ima obavezu da oda po\u010dast onima, koji su svojim delom uva\u017eavali dr\u017eavu i narod. \u201eSe\u0107anje na njega osta\u0107e tamo gde je on smestio \u010ditavo svoje delo: u albanskoj kulturi, u kriti\u010dkom mi\u0161ljenju, u albanskom jeziku i u politi\u010dkoj i duhovnoj istoriji Kosova\u201c, rekla je VD predsednice Haxhiu.<\/p>\n","protected":false},"author":18,"featured_media":187610,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[101],"tags":[],"class_list":["post-187750","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"yoast_head":"\n