Drage Vasfije, Shyrete,<\/p>\n
Dragi Ramadan,<\/p>\n
Uva\u017eeni poslanici Skup\u0161tine Republike Kosovo,<\/p>\n
Uva\u017eeni premijeru Kurti,<\/p>\n
Uva\u017eeni zamenici premijera i ministri vladinog kabineta,<\/p>\n
Uva\u017eeni ambasadori i predstavnici diplomatskih misija,<\/p>\n
Uva\u017eena g\u0111o Feride Rushiti,<\/p>\n
Uva\u017eeni gra\u0111ani,<\/p>\n
Uva\u017eeni mediji,<\/p>\n
Prvobitno, \u017eelim da izrazim duboku zahvalnost svakom koji je godinama neumorno radio za ovu kauzu. Mi smo upravo zapalili sve\u0107e u sali Skup\u0161tine Republike Kosovo, simbolika koja je jednostavna u izgledu, ali duboka po zna\u010denju, kao \u0161to bi rekao Martin Luter King: \u201eTama ne mo\u017ee da otera tamu; to mo\u017ee samo svetlost\u201c.<\/p>\n
Stoga, danas, kada ka\u017eemo \u201eVrati mi svetlost\u201c, govorimo o svetlosti koju dugujemo istini, o dostojanstvu koje je poku\u0161ano da bude zga\u017eeno i o \u017eivotu koji je prepolovljen.<\/p>\n
Malo je zlo\u010dina koji poga\u0111aju ljudsko bi\u0107e sa tolikom surovo\u0161\u0107u kao seksualno nasilje u ratu, jer se preko njega napada temeljito samo ljudsko dostojanstvo. Seksualno
\nnasilje, kao jedno od najokrutnijih sredstava rata, nije nova pojava niti slu\u010dajan izraz ljudske brutalnosti. Ono je duboko ukorenjeno kroz istoriju ratova, kao ponavljani oblik pot\u010dinjavanja i dru\u0161tvenog razaranja.<\/p>\n
Od drevnih ratova, \u017eenska tela su tretirana kao deo ratnog plena i kao teritorija koja se osvaja zajedno sa zemljom.<\/p>\n
U vekovima koji su usledili, ova praksa nije nestala, ve\u0107 je poprimila organizovanije oblike. Tokom Drugog svetskog rata, seksualno nasilje je kori\u0161\u0107eno u velikim razmerama, od masakra u Aziji do masovnih silovanja u Evropi, \u010desto tolerisano ili neka\u017enjeno od strane vojnih struktura. U nekim slu\u010dajevima, ono je institucionalizovano, kao u sistemima seksualnog ropstva koje su uspostavile okupacione vojske.<\/p>\n
Krajem dvadesetog veka, u ratovima u biv\u0161oj Jugoslaviji i Ruandi, svet se suo\u010dio sa istinom koja se vi\u0161e nije mogla maskirati. Seksualno nasilje, koje se do tada smatralo posledicom rata, vi\u0111eno je kao instrument rata, kako je i kori\u0161\u0107eno, uz potpunu svest kao sredstvo terora, kao instrument poni\u017eenja, kao na\u010din da se prodre izvan ljudskog tela i udari na dostojanstvo \u017ertve, porodice, zajednice, same dru\u0161tvene veze koja dr\u017ei narod u nogama. Upravo u tom periodu, me\u0111unarodna pravda je po\u010dela da ga prepoznaje kao ratni zlo\u010din, kao zlo\u010din protiv \u010dove\u010dnosti i, u odre\u0111enim okolnostima, kao element genocida.<\/p>\n
Me\u0111utim, i kada je dobilo pravni naziv, ono je dugo vreme ostalo zatvoreno u dru\u0161tvenoj ti\u0161ini. Sramota je pripisana \u017ertvama, dok je zlo\u010din potisnut na marginu kolektivnog se\u0107anja.<\/p>\n
Na Kosovu, ovaj brutalan i surov metod je primenjivan od strane dr\u017eavnog aparata Srbije i njenih vojnih, policijskih i paravojnih struktura kao deo organizovane kampanje terora nad albanskim civilnim stanovni\u0161tvom. I to se mora jasno re\u0107i. To je bio deo svesnog mehanizma nasilja, koji je imao za cilj poni\u017eenje, pot\u010dinjavanje i potresanje temelja na\u0161eg dru\u0161tva.<\/p>\n
Preko dvadeset hiljada \u017eena, mu\u0161karaca i dece suo\u010dilo se sa ovim zlo\u010dinom tokom poslednjeg rata na Kosovu. Ali ovaj broj je mnogo vi\u0161e od statisti\u010dke cifre. Ovaj broj zna\u010di okrnjene ljudske sudbine, porodice koje su bile prinu\u0111ene da podnose veliki bol u ti\u0161ini i \u010ditave \u017eivote zauvek podeljene na dva dela.<\/p>\n
Mnogo godina nakon oslobo\u0111enja, ovaj deo na\u0161e istine ostao je na ivici javne svesti. Zlo\u010din je bio poznat, ali nije izgovaran sa te\u017einom koju je zaslu\u017eio. Pre\u017eiveli su u samo\u0107i nosili teret onoga \u0161to je samo dru\u0161tvo trebalo da snosi kao odgovornost, dok su autori ovih zlo\u010dina, u mnogim slu\u010dajevima, ostali na slobodi, van na\u0161e jurisdikcije i pod za\u0161titom Srbije.<\/p>\n
U svakom slu\u010daju, i usred tame, upaljeno je svetlo sve\u0107e poput onih koje smo danas zajedno zapalili. Ti\u0161ina je prekinuta. Imali smo \u017eene i mu\u0161karce koji su prona\u0161li snagu da progovore kada je ti\u0161ina izgledala lak\u0161a. \u017dene i mu\u0161karci koji nisu tra\u017eili da budu vi\u0111eni sa sa\u017ealjenjem, ve\u0107 da budu saslu\u0161ani sa dostojanstvom. Oni su me\u0111u nama danas, ovde imamo Vasfije, ovde je Shyrete, tu je Dani, pokojnu Marte Tunaj, pre\u017eivele seksualnog nasilja koji su svojim glasom promenile ne samo javni diskurs, ve\u0107 i samu savest ove zemlje.<\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i toj hrabrosti, Republika Kosovo je kona\u010dno po\u010dela da gradi institucionalni odgovor dostojan te\u017eini ovog pitanja, po\u010dev od pravnog priznavanja statusa \u017ertava nasilja, preko mehanizama verifikacije i podr\u0161ke, sve do uvr\u0161tavanja ovog dana u memorijalni kalendar na\u0161e Republike. Ovaj datum je vezan za 14. april 1999. godine, dan kada je Vasfije Krasniqi oteta i seksualno silovana.<\/p>\n
Vasfije, mi smo uz tebe. Ima\u0161 podr\u0161ku ne samo institucija Republike Kosovo, ve\u0107 i celog albanskog naroda i mnogo vi\u0161e od albanskog naroda.<\/p>\n
Poslednjih godina, institucije Republike Kosovo su preduzele odr\u017eive korake za adresiranje zlo\u010dina koje je Srbija po\u010dinila na Kosovu: kroz razvoj politika tranzicione pravde koje stavljaju u centar potrebe \u017ertava, osnivanje institucije za dokumentovanje ratnih zlo\u010dina, ja\u010danje kapaciteta i policije i tu\u017eila\u0161tva, za krivi\u010dno gonjenje, kao i omogu\u0107avanje su\u0111enja u odsustvu ratnim zlo\u010dincima, jer Srbija i dalje slu\u017ei kao uto\u010di\u0161te za mnoge po\u010dinioce ovih zlo\u010dina.<\/p>\n
Ve\u0107 je u postupku dvanaest optu\u017enica za slu\u010dajeve seksualnog nasilja tokom rata, a imamo jednu pravosna\u017enu odluku, dakle odluku o izricanju kazne, osu\u0111uju\u0107u presudu za ovaj zlo\u010din po\u010dinjen tokom rata, a isto tako jo\u0161 dve odluke \u010dekaju da postanu pravosna\u017ene.<\/p>\n
Ali pravda ostaje okrnjena sve dok mnogi po\u010dinioci ovih zlo\u010dina danas \u017eive slobodno u Srbiji, zaklonjeni i za\u0161ti\u0107eni od strane dr\u017eave koja se jo\u0161 uvek nije suo\u010dila sa svojom odgovorno\u0161\u0107u za zlo\u010dine po\u010dinjene na Kosovu i koja nastavlja da odbija punu saradnju u njihovom izvo\u0111enju pred lice pravde.<\/p>\n
Stoga, na\u0161 odgovor na ovaj zlo\u010din ne mo\u017ee biti ograni\u010den samo na ceremonijalno podse\u0107anje, ve\u0107 mora da bude politi\u010dki, mora da bude pravni i moralni. Politi\u010dki, jer je potrebno da na\u0161a dr\u017eava nikada ne prestane da tra\u017ei odgovornost. Pravni, jer pravda mora da bude zadovoljena gonjenjem i ka\u017enjavanjem zlo\u010dinaca. Moralni, jer na\u010din na koji se dru\u0161tvo odnosi prema svojim pre\u017eivelima mnogo govori o njegovom karakteru.<\/p>\n
Podjednako je odlu\u010duju\u0107a i borba koja se vodi unutar samog na\u0161eg dru\u0161tva. Sve vreme dok pre\u017eiveli ose\u0107a potrebu da \u0107uti iz straha od predrasuda, na\u0161 zadatak ostaje nedovr\u0161en. Dru\u0161tvo koje ostavlja teret srama \u017ertvi, ovekove\u010duje nepravdu izvan samog zlo\u010dina.<\/p>\n
Stoga, na\u0161em dru\u0161tvu pripada to da poka\u017ee moralnu zrelost naroda koji zna kako da jasno razdvoji \u017ertvu od sramote i po\u010dinioca od odgovornosti.<\/p>\n
I na\u0161a Republika, Republika Kosovo, nastavi\u0107e da dokazuje, delima, da po ovom pitanju, ne\u0107e nedostajati ni se\u0107anje, ne\u0107e nedostajati ni pravda, niti institucionalna posve\u0107enost.<\/p>\n
Hvala Vam.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Drage Vasfije, Shyrete, Dragi Ramadan, Uva\u017eeni poslanici Skup\u0161tine Republike Kosovo, Uva\u017eeni premijeru Kurti, Uva\u017eeni zamenici premijera i ministri vladinog kabineta, Uva\u017eeni ambasadori i predstavnici diplomatskih misija, Uva\u017eena g\u0111o Feride Rushiti, Uva\u017eeni gra\u0111ani, Uva\u017eeni mediji, Prvobitno, \u017eelim da izrazim duboku zahvalnost svakom koji je godinama neumorno radio za ovu kauzu. Mi smo upravo zapalili sve\u0107e u sali Skup\u0161tine Republike Kosovo, simbolika koja je jednostavna u izgledu, ali duboka po zna\u010denju, kao \u0161to bi rekao Martin Luter King: \u201eTama ne mo\u017ee da otera tamu; to mo\u017ee samo svetlost\u201c. Stoga, danas, kada ka\u017eemo \u201eVrati mi svetlost\u201c, govorimo o svetlosti koju dugujemo istini, o dostojanstvu koje je poku\u0161ano da bude zga\u017eeno i o \u017eivotu koji je prepolovljen. Malo je zlo\u010dina koji poga\u0111aju ljudsko bi\u0107e sa tolikom surovo\u0161\u0107u kao seksualno nasilje u ratu, jer se preko njega napada temeljito samo ljudsko dostojanstvo. Seksualno nasilje, kao jedno od najokrutnijih sredstava rata, nije nova pojava niti slu\u010dajan izraz ljudske brutalnosti. Ono je duboko ukorenjeno kroz istoriju ratova, kao ponavljani oblik pot\u010dinjavanja i dru\u0161tvenog razaranja. Od drevnih ratova, \u017eenska tela su tretirana kao deo ratnog plena i kao teritorija koja se osvaja zajedno sa zemljom. U vekovima koji su usledili, ova praksa nije nestala, ve\u0107 je poprimila organizovanije oblike. Tokom Drugog svetskog rata, seksualno nasilje je kori\u0161\u0107eno u velikim razmerama, od masakra u Aziji do masovnih silovanja u Evropi, \u010desto tolerisano ili neka\u017enjeno od strane vojnih struktura. U nekim slu\u010dajevima, ono je institucionalizovano, kao u sistemima seksualnog ropstva koje su uspostavile okupacione vojske. Krajem dvadesetog veka, u ratovima u biv\u0161oj Jugoslaviji i Ruandi, svet se suo\u010dio sa istinom koja se vi\u0161e nije mogla maskirati. Seksualno nasilje, koje se do tada smatralo posledicom rata, vi\u0111eno je kao instrument rata, kako je i kori\u0161\u0107eno, uz potpunu svest kao sredstvo terora, kao instrument poni\u017eenja, kao na\u010din da se prodre izvan ljudskog tela i udari na dostojanstvo \u017ertve, porodice, zajednice, same dru\u0161tvene veze koja dr\u017ei narod u nogama. Upravo u tom periodu, me\u0111unarodna pravda je po\u010dela da ga prepoznaje kao ratni zlo\u010din, kao zlo\u010din protiv \u010dove\u010dnosti i, u odre\u0111enim okolnostima, kao element genocida. Me\u0111utim, i kada je dobilo pravni naziv, ono je dugo vreme ostalo zatvoreno u dru\u0161tvenoj ti\u0161ini. Sramota je pripisana \u017ertvama, dok je zlo\u010din potisnut na marginu kolektivnog se\u0107anja. Na Kosovu, ovaj brutalan i surov metod je primenjivan od strane dr\u017eavnog aparata Srbije i njenih vojnih, policijskih i paravojnih struktura kao deo organizovane kampanje terora nad albanskim civilnim stanovni\u0161tvom. I to se mora jasno re\u0107i. To je bio deo svesnog mehanizma nasilja, koji je imao za cilj poni\u017eenje, pot\u010dinjavanje i potresanje temelja na\u0161eg dru\u0161tva. Preko dvadeset hiljada \u017eena, mu\u0161karaca i dece suo\u010dilo se sa ovim zlo\u010dinom tokom poslednjeg rata na Kosovu. Ali ovaj broj je mnogo vi\u0161e od statisti\u010dke cifre. Ovaj broj zna\u010di okrnjene ljudske sudbine, porodice koje su bile prinu\u0111ene da podnose veliki bol u ti\u0161ini i \u010ditave \u017eivote zauvek podeljene na dva dela. Mnogo godina nakon oslobo\u0111enja, ovaj deo na\u0161e istine ostao je na ivici javne svesti. Zlo\u010din je bio poznat, ali nije izgovaran sa te\u017einom koju je zaslu\u017eio. Pre\u017eiveli su u samo\u0107i nosili teret onoga \u0161to je samo dru\u0161tvo trebalo da snosi kao odgovornost, dok su autori ovih zlo\u010dina, u mnogim slu\u010dajevima, ostali na slobodi, van na\u0161e jurisdikcije i pod za\u0161titom Srbije. U svakom slu\u010daju, i usred tame, upaljeno je svetlo sve\u0107e poput onih koje smo danas zajedno zapalili. Ti\u0161ina je prekinuta. Imali smo \u017eene i mu\u0161karce koji su prona\u0161li snagu da progovore kada je ti\u0161ina izgledala lak\u0161a. \u017dene i mu\u0161karci koji nisu tra\u017eili da budu vi\u0111eni sa sa\u017ealjenjem, ve\u0107 da budu saslu\u0161ani sa dostojanstvom. Oni su me\u0111u nama danas, ovde imamo Vasfije, ovde je Shyrete, tu je Dani, pokojnu Marte Tunaj, pre\u017eivele seksualnog nasilja koji su svojim glasom promenile ne samo javni diskurs, ve\u0107 i samu savest ove zemlje. Zahvaljuju\u0107i toj hrabrosti, Republika Kosovo je kona\u010dno po\u010dela da gradi institucionalni odgovor dostojan te\u017eini ovog pitanja, po\u010dev od pravnog priznavanja statusa \u017ertava nasilja, preko mehanizama verifikacije i podr\u0161ke, sve do uvr\u0161tavanja ovog dana u memorijalni kalendar na\u0161e Republike. Ovaj datum je vezan za 14. april 1999. godine, dan kada je Vasfije Krasniqi oteta i seksualno silovana. Vasfije, mi smo uz tebe. Ima\u0161 podr\u0161ku ne samo institucija Republike Kosovo, ve\u0107 i celog albanskog naroda i mnogo vi\u0161e od albanskog naroda. Poslednjih godina, institucije Republike Kosovo su preduzele odr\u017eive korake za adresiranje zlo\u010dina koje je Srbija po\u010dinila na Kosovu: kroz razvoj politika tranzicione pravde koje stavljaju u centar potrebe \u017ertava, osnivanje institucije za dokumentovanje ratnih zlo\u010dina, ja\u010danje kapaciteta i policije i tu\u017eila\u0161tva, za krivi\u010dno gonjenje, kao i omogu\u0107avanje su\u0111enja u odsustvu ratnim zlo\u010dincima, jer Srbija i dalje slu\u017ei kao uto\u010di\u0161te za mnoge po\u010dinioce ovih zlo\u010dina. Ve\u0107 je u postupku dvanaest optu\u017enica za slu\u010dajeve seksualnog nasilja tokom rata, a imamo jednu pravosna\u017enu odluku, dakle odluku o izricanju kazne, osu\u0111uju\u0107u presudu za ovaj zlo\u010din po\u010dinjen tokom rata, a isto tako jo\u0161 dve odluke \u010dekaju da postanu pravosna\u017ene. Ali pravda ostaje okrnjena sve dok mnogi po\u010dinioci ovih zlo\u010dina danas \u017eive slobodno u Srbiji, zaklonjeni i za\u0161ti\u0107eni od strane dr\u017eave koja se jo\u0161 uvek nije suo\u010dila sa svojom odgovorno\u0161\u0107u za zlo\u010dine po\u010dinjene na Kosovu i koja nastavlja da odbija punu saradnju u njihovom izvo\u0111enju pred lice pravde. Stoga, na\u0161 odgovor na ovaj zlo\u010din ne mo\u017ee biti ograni\u010den samo na ceremonijalno podse\u0107anje, ve\u0107 mora da bude politi\u010dki, mora da bude pravni i moralni. Politi\u010dki, jer je potrebno da na\u0161a dr\u017eava nikada ne prestane da tra\u017ei odgovornost. Pravni, jer pravda mora da bude zadovoljena gonjenjem i ka\u017enjavanjem zlo\u010dinaca. Moralni, jer na\u010din na koji se dru\u0161tvo odnosi prema svojim pre\u017eivelima mnogo govori o njegovom karakteru. Podjednako je odlu\u010duju\u0107a i borba koja se vodi unutar samog na\u0161eg dru\u0161tva. Sve vreme dok pre\u017eiveli ose\u0107a potrebu da \u0107uti iz straha od predrasuda, na\u0161 zadatak ostaje nedovr\u0161en. Dru\u0161tvo koje ostavlja teret srama \u017ertvi, ovekove\u010duje nepravdu izvan samog zlo\u010dina. Stoga, na\u0161em dru\u0161tvu pripada to da poka\u017ee moralnu zrelost naroda koji zna kako da jasno razdvoji \u017ertvu od sramote i po\u010dinioca od odgovornosti. I na\u0161a Republika, Republika Kosovo, nastavi\u0107e da dokazuje, delima, da po ovom pitanju, ne\u0107e nedostajati ni se\u0107anje, ne\u0107e<\/p>\n","protected":false},"author":18,"featured_media":187077,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[106,101],"tags":[],"class_list":["post-187133","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-govori","category-vesti"],"yoast_head":"\n