Danas, na ovaj Uskr\u0161nji ponedeljak, ispra\u0107amo u ve\u010dnost sve\u0161tenika, ali i li\u010dnost koja je u najte\u017eim trenucima na\u0161e istorije postala za\u0161titni zid za ljudski \u017eivot i dostojanstvo.<\/p>\n
Njegova aktivnost je dokaz potpune posve\u0107enosti \u010doveku, veri i domovini.<\/p>\n
Tokom 33 godine sve\u0161tenstva, Don Kelmendi je slu\u017eio kao vodi\u010d u vremenima neizvesnosti, podr\u0161ka u vremenima straha i nepokolebljiv glas istine.<\/p>\n
\u017diveo je sa dubokim uverenjem da se religija i domovina ne isklju\u010duju me\u0111usobno, pa je \u010dak i bio svedok kako ovo dvoje ja\u010da \u010doveka da slu\u017ei drugom. U tom smislu, njegov moto \u201eza religiju, domovinu i slobodu\u201c bio je i na\u010din \u017eivota.<\/p>\n
U najmra\u010dnijim danima na\u0161e istorije, kada su nasilje i nesigurnost imali za cilj da uni\u0161te ne samo \u017eivot, ve\u0107 i poverenje jedni u druge, Don Kelmendi je stajao uz narod.<\/p>\n
U Glo\u0111anu kod Pe\u0107i, u prole\u0107e 1999. godine, otvorio je vrata crkve \u201eShna Ndou\u201c, ili kako je u narodu poznata, Crkva nade, gde je sklonio stotine gra\u0111ana koje su nasilno proterale srpske paravojne i vojne snage. Tamo je Don Kelmendi, uz pomo\u0107 \u010dasnih sestara, tako\u0111e le\u010dio ranjenike i pomagao mladim majkama u brizi o njihovim bebama. 4. aprila 1999. godine, srpske paravojne i policijske snage prekinule su njegovu misu i, prete\u0107i oru\u017ejem, zahtevale su od njega da odvoji katoli\u010dku zajednicu od muslimanske. A on je odgovorio da ovde nema ni katolika ni muslimana, ve\u0107 samo bespomo\u0107nih civila. Dom Kelmendi je hrabro artikulisao fundamentalnu istinu: da pre nego \u0161to smo druga\u010diji, mi smo ljudi i pripadamo istoj zemlji.<\/p>\n
Ovaj stav nije bio spontan \u010din. Bio je rezultat karaktera oblikovanog nacionalnim vrednostima, izgra\u0111enog na veri i etici koje ne pregovaraju sa strahom. Poticao je iz porodice koja je iskusila progon. Ali to ga nije nateralo da se povu\u010de. Naprotiv, to ga je u\u010dinilo jasnijim u njegovim stavovima i postojanijim u njegovim postupcima.<\/p>\n
Podjednako zna\u010dajan bio je na\u010din na koji su on i monahinje u njegovoj parohiji sprovodili su\u017eivot u praksi, koriste\u0107i crkvena zvona za ogla\u0161avanje iftara i sufura, u vremenima rata, za muslimanske vernike.<\/p>\n
U tom duhu, on je dao jasnu poruku da su ljudsko dostojanstvo i me\u0111uversko po\u0161tovanje ja\u010di od svakog poku\u0161aja podele. A podela je upravo bila cilj Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima.<\/p>\n
Don Kelmendi je bio jednostavan \u010dovek po pona\u0161anju, ali veliki u delima. Bliski ljudima, pa\u017eljiv na njihove potrebe, uvek spreman da da, ne tra\u017ee\u0107i ni\u0161ta zauzvrat.<\/p>\n
Njegova smrt, ta\u010dno na Veliki \u010detvrtak, na dan ustanovljenja sve\u0161tenstva, daje posebnu simboliku ovom odlasku. Njegov \u017eivot se zavr\u0161io upravo tamo gde je poziv po\u010deo: u slu\u017ebi.<\/p>\n
Stoga, danas pratimo u ve\u010dnost sve\u0161tenika i patriotu koji je svoj \u017eivot stavio u slu\u017ebu drugih, \u010doveka koji je za sobom ostavio briljantan primer, koji ne\u0107e izbledeti s vremenom.<\/p>\n
U ime institucija Republike Kosovo, izra\u017eavam najve\u0107u institucionalnu zahvalnost za njegov \u017eivot i delo.<\/p>\n
Don Kelmendi nam je ostavio ovo nasle\u0111e za koje imamo odgovornost: da \u010duvamo i prenosimo vrednosti koje je on otelotvorivao, jer se takve li\u010dnosti po\u0161tuju samo preno\u0161enjem vrednosti koje ostavljaju za sobom.<\/p>\n
Moje najdublje sau\u010de\u0161\u0107e porodici Spaqi, Katoli\u010dkoj crkvi i svima koji su ga poznavali i voleli.<\/p>\n
Neka je se\u0107anje na Don Kelmenda Spaqija ve\u010dno.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Danas, na ovaj Uskr\u0161nji ponedeljak, ispra\u0107amo u ve\u010dnost sve\u0161tenika, ali i li\u010dnost koja je u najte\u017eim trenucima na\u0161e istorije postala za\u0161titni zid za ljudski \u017eivot i dostojanstvo. Njegova aktivnost je dokaz potpune posve\u0107enosti \u010doveku, veri i domovini. Tokom 33 godine sve\u0161tenstva, Don Kelmendi je slu\u017eio kao vodi\u010d u vremenima neizvesnosti, podr\u0161ka u vremenima straha i nepokolebljiv glas istine. \u017diveo je sa dubokim uverenjem da se religija i domovina ne isklju\u010duju me\u0111usobno, pa je \u010dak i bio svedok kako ovo dvoje ja\u010da \u010doveka da slu\u017ei drugom. U tom smislu, njegov moto \u201eza religiju, domovinu i slobodu\u201c bio je i na\u010din \u017eivota. U najmra\u010dnijim danima na\u0161e istorije, kada su nasilje i nesigurnost imali za cilj da uni\u0161te ne samo \u017eivot, ve\u0107 i poverenje jedni u druge, Don Kelmendi je stajao uz narod. U Glo\u0111anu kod Pe\u0107i, u prole\u0107e 1999. godine, otvorio je vrata crkve \u201eShna Ndou\u201c, ili kako je u narodu poznata, Crkva nade, gde je sklonio stotine gra\u0111ana koje su nasilno proterale srpske paravojne i vojne snage. Tamo je Don Kelmendi, uz pomo\u0107 \u010dasnih sestara, tako\u0111e le\u010dio ranjenike i pomagao mladim majkama u brizi o njihovim bebama. 4. aprila 1999. godine, srpske paravojne i policijske snage prekinule su njegovu misu i, prete\u0107i oru\u017ejem, zahtevale su od njega da odvoji katoli\u010dku zajednicu od muslimanske. A on je odgovorio da ovde nema ni katolika ni muslimana, ve\u0107 samo bespomo\u0107nih civila. Dom Kelmendi je hrabro artikulisao fundamentalnu istinu: da pre nego \u0161to smo druga\u010diji, mi smo ljudi i pripadamo istoj zemlji. Ovaj stav nije bio spontan \u010din. Bio je rezultat karaktera oblikovanog nacionalnim vrednostima, izgra\u0111enog na veri i etici koje ne pregovaraju sa strahom. Poticao je iz porodice koja je iskusila progon. Ali to ga nije nateralo da se povu\u010de. Naprotiv, to ga je u\u010dinilo jasnijim u njegovim stavovima i postojanijim u njegovim postupcima. Podjednako zna\u010dajan bio je na\u010din na koji su on i monahinje u njegovoj parohiji sprovodili su\u017eivot u praksi, koriste\u0107i crkvena zvona za ogla\u0161avanje iftara i sufura, u vremenima rata, za muslimanske vernike. U tom duhu, on je dao jasnu poruku da su ljudsko dostojanstvo i me\u0111uversko po\u0161tovanje ja\u010di od svakog poku\u0161aja podele. A podela je upravo bila cilj Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima. Don Kelmendi je bio jednostavan \u010dovek po pona\u0161anju, ali veliki u delima. Bliski ljudima, pa\u017eljiv na njihove potrebe, uvek spreman da da, ne tra\u017ee\u0107i ni\u0161ta zauzvrat. Njegova smrt, ta\u010dno na Veliki \u010detvrtak, na dan ustanovljenja sve\u0161tenstva, daje posebnu simboliku ovom odlasku. Njegov \u017eivot se zavr\u0161io upravo tamo gde je poziv po\u010deo: u slu\u017ebi. Stoga, danas pratimo u ve\u010dnost sve\u0161tenika i patriotu koji je svoj \u017eivot stavio u slu\u017ebu drugih, \u010doveka koji je za sobom ostavio briljantan primer, koji ne\u0107e izbledeti s vremenom. U ime institucija Republike Kosovo, izra\u017eavam najve\u0107u institucionalnu zahvalnost za njegov \u017eivot i delo. Don Kelmendi nam je ostavio ovo nasle\u0111e za koje imamo odgovornost: da \u010duvamo i prenosimo vrednosti koje je on otelotvorivao, jer se takve li\u010dnosti po\u0161tuju samo preno\u0161enjem vrednosti koje ostavljaju za sobom. Moje najdublje sau\u010de\u0161\u0107e porodici Spaqi, Katoli\u010dkoj crkvi i svima koji su ga poznavali i voleli. Neka je se\u0107anje na Don Kelmenda Spaqija ve\u010dno.<\/p>\n","protected":false},"author":18,"featured_media":186600,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_eb_attr":"","footnotes":""},"categories":[101],"tags":[],"class_list":["post-186691","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"yoast_head":"\n