Predsedniku Republike Kosova, g.Behgjet Pacolli, na jednoj svečanoj ceremoniji je dodeljena titula “Honoris Causa” Evropskog Univerziteta u Tirani. Na ceremoniji su bili prisutni Predsednik Albanije, Bamir Topi, bivši predsednici Alfred Moisiu i Rexhep Mejdani, ministri Vlade Albanije i Vlade Kosova, profesori, studenti i mnogi drugi gosti.
U nastavku donosimo govor koji je Predsednik Pacolli održao nakon dodele prestižne titule:
Poštovana Predsednica Dobi,
Poštovani akademski senat Evropskog Univerziteta Tirane,
Poštovani Predsednice Topi, moj prijatelj i moj brat,
Dragi predsednici Moisiu i Mejdani,
Poštovani ministar Prosvete,
Poštovani studenti,
Ostali prijatelji,
Želim da mi snažno verujete, kad vamm kažem da sam jako dirnut, jako pod emocijama dok dobijem ovu titulu akademskog poštovanja od vašeg Univerziteta.
Saznao sam dosta oko Evropskog Univerziteta u Tirani.Saznao sam da je on nastao kao inicijativa mladih koji su došli sa Zapada i koji je vrlo brzo pretvoren u jedan važan centar razmišljana, akademske, politicke i društvene debate i u našu Albaniju.
S toga posebno cenim vaše poštovanje, jer je to prvo odlikovanje ove vrste za mene; jer ono je došlo iz moje zemlje, koju ja jako volim; jer vi ste, bez zanemarivanja icega, odlucili da me poštujete za moju humanu aktivnost u svakoj oblasti.
I prigodom ove radosti ja želim nešto reci.
Ja sam sin Mareca, jednog od najvecih sela na Kosovu. Od mog mesta rodenja pa dokle se prostirao horizont, je bio Marec. Još kao mali sam se naucio sa širokim horizontom.
Levo ili desno, na jugu ili severu ja sam gledao daleko i nisam video kraj daljine koju je zahvatilo moje oko. Ovako sam uvek gledao svet, i kada sam rastao, iako više nisam bio u Marec, ali tamo sam ostavio centar sveta.
Krenuo sam sa Kosova da bi našao kraj kugle. Na Kosovu sam ostavio pocetak i našao kraj kugle koji su bili zajedno/spojeni. Neko veli covek skita celim svetom da bi tražio nešto što mu zatreba i na kraju se vraca da to nade u svoju kucu. Ovo je privlacna snaga domovine.
Još na pocetku života kada sam poceo shvatiti svet, ja sam imao srece da imam jednog duhovnog vodu, moga dedu Osmana.
On me je naucio da budem prvi pri ucenju; da budem plemenit i da se obradujem poseti prijatelja.
Da volim životinje, prirodu, ali iznad svega da jako volim ljude. Prema njegovom prorocanstvu, nekad cu stici putovati avionom i sresti mnogo državnika. Avionom sam putovao. Državnike sam sreo i srešcu još. Moj život, dok sam bio mladi licio je proširenju vodene linije, nastale od jednog kamena bacenog usred jezera. Ono dobiva formu koncentricnih krugova koji se šire.
U prvom krugu mog životnog puta je bilo osnovno obrazovanje u Marec, Uciteljska škola i Gimnazija u Prištini, gde sam stekao prve zdrave pojmove znanja, francuskog i delova latinskog koje su mi aktivne i danas. Od tadašnjih društvenih nejednakosti sam dobio jak podstrek koji su mi mnogo služili za utiranje mog životnog puta u svet.
U drugom krugu mog životnog puta su univerzitetske studije u Hamburg i master studije u Zyrih. Mnogo sam radio i studirao. Imam u živom secanju, kao da se to sada zbiva, istraživanje za završne treme u ovim studijama. U obe ove teme, je bilo novosti, bilo je kreativnog pristupa, bilo je dalje videnje, preko jednog rutinskog rada koji negde okonca studije.
Dok sam se bavio tržištem, i njegovom magijom, skoncentrisao sam se na važnost porekla robe za cenu i zamišljao sam globalizam. Jako rano. Godine 1976.
Dok sam se mucio shvatiti šta klijentela preferira u jedno tržišno istraživanje uperio sam prst na važnost mesta gde se vrši istraga tog rezultata.
Postao sam obožavalac globalnog tržišta pa sam se upuštao i išao po njemu, sa Istoka na Zapad u mom trecem krugu ljudskog putovanja, u biznis.
I na ovom putu stvarao sam i okusio plodove mog stvaralaštva. Stvorio sam jednu formulu proizvodnje tekstila, jedinstvene za ceo svet, gde je informatika imala glavnu ulogu.
Po prvi put u jednoj velikoj zemlji sam ukljucio trodimenzionalnu tehniku u predstavljanju arhitekturnih projekata i u ovom trecem krugu sam se zadržao u gradevinarstvo. Našao sam sebe u ovom starom ljudskom zanatu, jer ovako sam mogao bolje doprineti generacijama u svim vremenima. Znao sam šta je trgovina, ali sam se opredelio da gradim.
Cetvrti krug mog ljudskog putovanja jeste filantropija/dobrocinstvo za ljude. Dobio sam duboka saznanja ljudske plemenitosti od jedne humanistkinje – Majke Tereze. Posetio sam je odmah cim je svet poceo govoriti o njoj-daleke 1979 godine. Pokušao sam olakšati ljudsku patnju, da oslobodim taoce nepravednih ratova, da pomognem moje sugradane u nuždi za pomoc.
Peti krug mog puta je bio neprekidni lobing po svetu da bi se stiglo do proglašenja nezavisnosti moje domovine i potom da razne zemlje nju priznaju.
Poslednji krug mog kretanja je bila politika, gde sam ponudio pomirenje, ideje razvoja i mira. Danas sam Predsednik Kosova. Zakleo sam se da cu odano služiti mojoj zemlji.
Prenecu dalje zavet heroja nezavisnosti;
Prenecu napred ideale mog svetlog prethodnika, oca osnivaca nezavisnosti Kosova, Ibrahim Rugova.
Jako mi je drago što ste vi, poštovani prijatelji akademskog sveta moje zemlje, razumeli da sam ja u mom životu, kao što je Ruzvelt rekao, ucinio sve što sam imao mogucnosti. S onim što sam imao. Svugde gde sam bio.
Ovako u obliku koncentricnih krugova ja sam se vrteo naokolo oko sveta. Stvoreni krugovi od bacanja jednog kamena u vodu, kao što se zna imaju jedan zajednicki centar: onde gde pada kamen!
Ja u ovoj fazi mog života želim liciti kamenu.
Gde više teži kamen? U svome mestu!
I nešto drugo, sasvim na kraju.
Dok jedan grad kao Lezha, poznata u istoriji za sklapanje sporazuma Skenderbega („Beslidhja e Skenderbeut“), za verski suživot izmedu tri veroispovesti, mi je dodelio titulu Pocasnog gradanina , ja sam poceo upotrebiti jednu latinsku uzrecicu:“nemo propheta in patria sua“:niko te ne cini prorokom u tvojoj domovini!
Bila je izraz emocija i ocene koju sam osecao za visoku titulu koju mi je dao po prvi put jedan grad Albanije a ne Kosova.
Neko me je ukorio jer sam sebe nazvao prorokom.
Danas vi, jedan istaknuti univerzitet moje zemlje, vaše zemlje, me poštuje po prvi put titulom Pocasnog Doktora, prvog u istoriji vašeg novog univerziteta, i prvog za mene.
Želim da ispravim latinsku uzrecicu.
Prorok nisam, niti želim biti, jer sam zemaljac.
Kao covek zemlje, klanjam se domovini.
Nju imam na Kosovu, ali i ovde.