Predsednik Thaçi u Parizu: EU treba snažnije da podrži evropsku perspektivu država Zapadnog Balkana

Pariz, 27. jun 2018. godine – Predsednik Republike Kosovo, Hashim Thaçi održao je predavanje u Evropskom savetu za spoljne poslove u Parizu.

Pred mnogobrojnim diplomatama, državnim predstavnicima civilnog društva i javnog života u Francuskoj, predsednik Thaçi je govorio o bitnosti integrisanja u Evropsku uniju i o rešavanju dvostranih nesporazuma među državama Zapadnog Balkana.

„Savet za opšte poslove Evropske unije samo što je objavio zaključke o Zapadnom Balkanu. Uvek sam pozivao i pozdravljam dodatnu pažnju EU proširenju sa državama Zapadnog Balkana. Nasuprot mnogobrojnim izazovima kroz koje prolazi EU, ja čestitam zemljama članicama EU što su došle do pozitivnih zaključaka o davanju njihovog narandžastog signala otvaranju pregovora sa još dve države Zapadnog Balkana: Albanijom i Makedonijom u junu naredne godine. Što više region napreduje prema EU, to bolje za sve nas, jer to prosto podrazumeva više stabilnosti, stabilniji mir, međususedsku saradnju, više stranih investicija i viši nivo blagostanja“, rekao je predsednik Thaçi.

Šef države je rekao da je želja za pridruživanjem Evropskoj uniji i dalje velika u našem regionu i pozvao je EU da iskoristi ovaj momenat da još više približi region, nego što je to do sada činila.

„Samo da razmotrimo i da analiziramo pozitivna dešavanja u našem regionu u poslednje vreme. Svi se dešavaju jer su evropske integracije temelj i njihov konačni cilj. Ova dešavanja obuhvataju sporazum oko pitanja imena između Makedonije i Grčke, okončanje ratifikacije demarkacije granice između Kosova i Crne Gore, postignuća Albanije u tretiranju pitanja koja se tiču reformi u oblasti vladavine zakone, konstantan dijalog između Kosova i Srbije i stupanje u finalnu fazu u pravcu konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa i pomirenja. Oko 20 godina nakon okončanja ratova na Zapadnom Balkanu, sve naše države zabeležile su konkretan napredak prema učlanjenju u EU“, rekao je on.

Predsednik Thaçi je govorio i o kontekstu u kojem naš region radi prema integrisanju u EU.

„Ne možemo da se ponašamo kao da se ekonomska kriza, migraciona kriza i referendum o Brexit-u nisu dogodili. Takođe, bilo bi naivno da se misli da ti događaji nisu uticali i da ne utiču na našu evropsku perspektivu. Oklevanje država članica EU da odmah otvore pregovore sa Albanijom i Makedonijom, nasuprot preporuke Evropske komisije, ima više veze sa njihovim unutrašnjim političkim pitanjima, nego sa dve države i njihovim određenim zaslugama. Veoma je lako da se u takvim slučajevima usredsredimo samo na negativnu stranu. Ali, još je bitnije prihvatiti da istovremeno postoje i neki trendovi, često oprečni, koji su veoma vidljivi. Mnogobrojni su bili oni koji su predviđali domino efekat Brexit-a odmah nakon referenduma, ali ono što smo tada videli, jeste da je 27 država nepoljuljano stajalo kao članice EU“, rekao je predsednik Thaçi.

On je rekao da se EU zaista nalazi pred visokim talasom i prilivom izbeglica i ekonomskih emigranata poslednje dve godine, ali taj trend je malo opao i postoji aktivniji pristup od strane EU tretiranju tog pitanja, nasuprot vidljivim i konstantnim poteškoćama koje je doneo ovaj izazov.

Prvi čovek države je govorio i o trendovima koji su se suprotstavili popularizovanju desnice, pominjući uspeh pokreta En Marche predsednika Makrona.

„Odgovornost je država članica da ne podlegnu ovim pretnjama i da obezbede da se pozitivni događaji, kao što je proširenje EU, još uvek mogu dogoditi. Dakle, moja ključna poruka je ova: koji god da su problemi, oni ne treba da se koriste kao opravdanje zemlja članica da ne podrže perspektivu država Zapadnog Balkana za učlanjenje u EU ili da izgube aktuelni trenutak za proširenje“, rekao je on.

Predsednik Thaçi je takođe rekao da evroskepticizam i zamor proširenjem ne treba da koriste političari u našem regionu kao opravdanje da ne izvršavaju reforme, da se ne razvijaju i da ne poboljšavaju život građana.

„Za Kosovo je krajnje vreme da njegovi građani budu oslobođeni trenutnog stanja izolacije. Kosovo je jedina država regiona u kojoj su građani lišeni prava da se kreću bez viza u Šengen zoni. Ispunili smo svaki od 95 ulova koje je odredila Evropska komisija. Uspostavili smo sve neophodne institucionalne mere kako bi smo sprečili svaki migracioni uticaj i kako bismo sprečili naše građane da odu iz Evrope, a da ona održi datu reč. Opravdanja da nije dobar trenutak zbog događaja ili različitih osećanja unutar EU, sada ne samo da su svakome teško shvatljiva, već su i neprihvatljiva“, rekao je predsednik Thaçi.

On je istakao da kada bismo na Kosovu podlegli populizmu, ne bismo biti posvećeni dijalogu sa Srbijom, niti bismo radili toliko puno prema postizanju konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa i pomirenju.

„Kada bismo podlegli populističkim osećanjima, demarkacija granice između Kosova i Crne Gore nikada ne bi bila ratifikovana u Skupštini“, dodao je predsednik Thaçi.

Šef države je govorio i o dijalogu o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, kojim rukovodi visoka predstavnica EU, Federika Mogerini.

„U nedelju u Briselu smo održali prvi sastanak u okviru poslednje faze na najvišem političkom nivou. Zasigurno da su ti sastanci veoma teški jer obe države koje su obuhvaćene u ovaj dijalog, kao i njihovi predstavnici za pregovaračkim stolom, nosimo na našim ramenima gorko i krvavo nasledstvo naše jednovekovne istorije. Rane ovog jednovekovnog sukoba još uvek nisu izlečene i siguran sam de je potrebno još puno vremena da se tako nešto dogodi. Ali, vreme je uvek vredno. Nezavisno od gorke prošlosti, mi nemamo vremena za gubljenje. Treba da budemo odgovorni prema našim državnim interesima, ali iznad svega treba narodima da damo ono što zaslužuju i traže od nas. A šta to građani očekuju od ove dve države? Mir, pomirenje, dobre odnose da susedima, ekonomski razvoj i blagostanje. I naravno, evropsku perspektivu“, istakao je predsednik Thaçi.

Predsednik Thaçi je rekao da bi postignuti dugoročni mir imao pozitivan odjek u čitavom regionu, sprečavajući još više pokušaje nezapadnjačkih ideologija da prodru na Balkan i smanjujući uticaj populističkih i nacionalističkih glasova.