Kačanik, 14. maj 2019. godine – Predsednik Republike Kosovo Hashim Thaçi danas je učestvovao na spomen-akademiji povodom 20. godišnjice pada komandanta 162. brigade „Agim Bajrami“ Qamila Ilazija – komandanta Bardhija, kao i njegovih saboraca Selima Shehua, Rizvana i Xhevazira Bele, Sakipa Mulakua, Ejupa Dushkaje, Burhama Zenelija i Hesata Axhamisija.
Predsednik Thaçi je rekao da je ostalo manje od mesec dana kada će Kosovo obeležiti 20. godišnjicu oslobođenja, a vekovni san mnogih generacija o slobodi i nezavisnosti ne bi bio moguć bez mučenja, posvećenosti, žrtve i krvi palih boraca, kao i bez opštenarodne podrške.
„Ovu realnost u kojoj živimo, ne bismo imali bez herojskog pada Qamila Ilazija i njegovih saboraca, bez pada dve hiljade boraca i na hiljade mučenika 1998-1999. godine. Veoma sam ponosan što je Kačanik bio jedna od oblasti koje su snažno podržale Oslobodilačku vojsku. Svaka kuća u Kačaniku i okolini je bila baza OVK-a“, rekao je predsednik Thaçi.
Šef države je istakao da se danas prisećamo pada kosovskog heroja Qamila Ilazija, komandanta Bardhija, koji je bio rodoljub, učitelj, aktivista, borac i neumoljiv komandant, koji je pao na čelu borbe za slobodu.
„Nije ništa slučajno u ovom aktu vrhovne žrtve. Qamil Ilazi je konstantno bio deo političkog i organizacionog života u službi slobode Kosova. Kao vaspitač mnogobrojnih generacija, politički zatvorenik, neumorni aktivista, on je jedva dočekao uvrštavanje tamo gde je vreme to zahtevalo, u strukture OVK-a u Operativnoj zoni Nerodimlje. Qamil Ilazi, kao što ga definišu i njegovi saborci, bio je sinteza visoke etike i borbenog duha. Istaknuta je pojava i originalna karakteristika Oslobodilačke vojske Kosova pad nekih komandanata na oltaru slobode. Adem Jashari, Fehmi Ladrovci, Mujë Krasniqi, Ilaz Kodra, Agim Bajrami i Qamil Ilazi su ti koju su potvrdili činjenicu da su u borbi za slobodu rodoljubi, pre svega borci, predvodnici bitaka, pa tek onda komandanti“, rekao je predsednik Thaçi.
Predsednik Thaçi je rekao da nas ovi komandanti, kao i mnogobrojni pali borci u Kačaniku i invalidi, koji su dali deo tela za slobodu Kosova, ne samo čine ponosnima, nego iznad svega i odgovornima za ostvarivanje njihovog amaneta.