Priština, 8. jun 2018. godine – Predsednik Republike Kosovo, Hashim Thaçi, učestvovao je na Međunarodnoj naučnoj konferenciji „Albanska prizrenska liga“.
Predsednik Thaçi je rekao da je počastvovan što je učestvovao na otvaranju radova na ovoj konferenciji, 140 godina nakon Albanske prizrenske lige, koja je organizovana na dve akademije nauka, Kosovskoj akademiji i Albanskoj.
„Vreme je da naučnici prouče i ocene ne samo naš nacionalni preporod, Prizrensku ligu, već sve periode albanske istorije, uz naučnu objektivnost savremenog znanja. Istorija, istina, je jedna, nepopravljiva, a istoriografija treba da se piše u skladu sa istinom i da se prepravi od uticaja ideologija, cenzure i ostalih oblika“, rekao je predsednik Thaçi .
Šef države je rekao da naše dve akademije, 140 godina nakon Prizrenske lige, mogu da deluju u mnogo pogodnijim uslovima nego u svim vremenima do sada, jer više nema ni diktature ni ropstva.
„Prizrenska liga je delo i rezultat nove geopolitičke situacije koju je donela istočna kriza. Odlukama iz Traktata Svetog Stefana, nakon povlačenja Osmanskog carstva sa Balkana, većina albanskih zemalja, inače podeljenih u vilajete, dato je susednim državama. A na Berlinskom kongresu, gde su Velike Sile odlučivale, a nisu uzele u obzir volju albanskog naroda, produbljena je istorijska nepravda, donošenjem odluka o sprovođenju ovog rasparčavanja. Tako su Albancima pretile tri opasnosti: gubljenje teritorija, asimilacija i fizičko nestajanje“, rekao je predsednik Thaçi, dodajući da Albanci u novonastaloj situaciji nisu sedeli skrštenih ruku.
Prvi čovek zemlje je istakao da su 10. juna 1878. godine, predstavnici svih albanskih oblasti, u Prizrenu stvorili organizaciju političkog, vojnog i izvršnog karaktera, koja će se suprotstaviti težnji rasparčavanja albanskih zemalja svim sredstvima.
„Prizrenska liga je najbitnija politička i vojna organizacija albanskog naroda, koja je stvorena četiri veka nakon otpora Đerđa Kastriota – Skenderbega. Mnogobrojni ustanci, detaljni memorandumi kancelarija Velikih Sila, protesti i ostali oblici otpora okarakterisali su period Prizrenske lige“, rekao je predsednik Thaçi.
Albanska prizrenska liga je prema mišljenju predsednika Thaçija, na unutrašnjem planu proizvod kulturnog pokreta narodnog preporoda.
Predsednik Thaçi je istakao da dok se na jugu Albanije stvarala kulturna svest, dakle kulturni nacionalizam, u severnim oblastima, svakodnevno suočavanje sa težnjama za anektiranjem od strane suseda, stvaralo je državnu svest, politički nacionalizam.
„Albanski preporodioci, ličnosti sa retkim idealizmom, u uslovima kada u albanskim zemljama nije postojala ni jedna kulturna i obrazovna ustanova, uspostavili su temelje nacionalnoj svesti, prevazilazeći pokrajinske i verske podele“, potvrdio je predsednik Thaçi.
On je dodao da je nacionalni preporod stvorio svest o nacionalnom albanskom identitetu, na osnovu zajedničkih vrednosti, jezika, kulture, tradicija i teritorijalnih jedinica.
„Zbog prosvetnog i intelektualnog doprinosa, kao uvek, i danas smo zahvalni plejadi prosvetljenog uma koja je radila uz toliku patriotsku posvećenost. Zahvalni smo i mnogobrojnim drugim perima, koja su gajila književnost, sastavljali političke traktate, razvijali albanski jezik, osnovali klubove i kulturne časopise, koja su prihvatili latinični alfabet i vrednosti evropske civilizacije“, rekao je predsednik Thaçi.
Pored kulturoloških figura, on je istakao da ne možemo a da ne cenimo centralne ličnosti Prizrenske lige, njenog ideologa, Abdyla Frashërija, predsednika privremene Vlade, Ymera Prizrenija, komandanta Vojske Prizrenske lige, Sulejmana Vokshija i mnoge druge patriote, koje su mudrošću i vizijom reagovali na rizike koji su ugrožavali fizičko postojanje našeg naroda.
„Svojim postupcima, Prizrenska liga je privukla pažnju stranim diplomatama i konzulima, dokazujući da Albanci mobilizuju snage i da neće dozvoliti sprovođenje nepravičnih međunarodnih sporazuma koji su rasparčavali njihove etničke prostore. Nacionalni preporod i Albanska prizrenska liga iz 19. veka, zaokružila je samo delimično ideale Albanca na početku 20. veka, stvaranjem nezavisne države Albanije, 28. novembra 1912. godine“, rekao je predsednik Thaçi.
Predsednik Thaçi je rekao da se u dramatičnim dešavanjima u Prvom balkanskom ratu dogodio istorijski paradoks i da albanska teritorija koja je najviše doprinela stvaranju Albanije, Kosovo, ali i ostale albanske oblasti, ostale su nepravedno van Albanije.
„Uz svu tragičnu istoriju, Kosovo je očuvalo njegovu nacionalnu srž. Žene i muškarci koji su se angažovali u procesu nezavisnosti Albanije, nastavili su istom idealizacijom otpor za oslobođenje Kosova, dajući život za san i ideal slobode, kao što su Hasan Prishtina, Shotë Galica, Azem Bejta i drugi“, rekao je predsednik Thaçi.
Šef države je rekao da je nakon jednog veka vladavine svih režima i administracija Beograda, Kosovo na kraju uspelo da stvori najbitniju političku i vojnu organizaciju i istoriji albanskog naroda, Oslobodilačku vojsku Kosova.
„Njena prozapadna vizija je učinila da pronađe podršku demokratskog sveta, kod SAD-a, država EU i NATO-a. Po prvi put u istoriji, Albanci su bili učesnici, govorili su i odlučivali u njihovom interesu na Međunarodnoj konferenciji u Rambujeu i Parizu 1999. godine“, dodao je predsednik Thaçi.
Prvi čovek države je istakao da je na 140. godišnjicu Prizrenske lige, albansko društvo u najboljoj istorijskoj poziciji.
Predsednik Thaçi je potvrdio da je Albanija zemlja članica NATO-a, na pravom putu ka učlanjenju u EU, a država Kosovo se konsolidovala kao država, kako iznutra, tako i u međunarodnim krugovima, i sada je usredređena na treći cilj, a to su evro-atlantske integracije.