Obraćanje predsednika Republike Kosovo građanima

Braćo i sestre,

sugrađani i sunarodnici,

na Kosovu, u Albaniji, u Makedoniji i Crnoj Gori, u Preševskoj dolini i u dijaspori,

Obraćam vam se večeras iz ove kancelarije gde sam 1542 dana imao izvanrednu čast da vršim visoku dužnost predsednika naše države, slobodnog, nezavisnog i demokratskog Kosova!

Moje srce je povređeno, ali nije slomljeno!

Moj um je pogođen, ali nije pomućen.

Moja krv je uzavrela, ali je čista i poistovećena s krvlju saboraca koje sam izgubio tokom rata.

Ista je kao i krv onih koji su me voleli i koji su me bezuslovno podržavali na ovom putovanju prema slobodi i izgradnji države.

I u ovim momentima i krvlju onih koji su mi se suprotstavljali, koji su imali predrasude o meni ili su o meni sudili drugačije od onog što sam želeo.

Danas se osećam kao nikada do sada, u potpunosti oslobođen od briga i tereta političkih suočavanja.

Ove brige su nekada dobijale veće razmere nego što su zasluživale.

U vašim očima su zamaglile prostu činjenicu da smo svih sinovi i ćerke ove zemlje i da svi želimo najbolje za našu otadžbinu, Kosovo.

Ali, politika je to.

U potpunosti je prirodno da sam se u ovom trenutku, koji nije lak za mene, prisetio onih koji su dali život za slobodu.

Ostalih koje sam upoznao tokom mog dugog puta, iz vremena kada sam bio dečak idealista koji je želeo da izmeni svet, do danas, sa osedelom kosom.

Setio sam se istorijskih trenutaka i veoma ličnih momenata.

Setio sam se mojih roditelja, dedova, porodice i mog sina, Endrita.

On je danas postao čovek i mogu ga pogledati u oči, a da ni ne trepnem u vezi sa navodnim započinjanjem procesa o ratnim zločinima!

Veoma sam rano shvatio da ćemo mi, borci OVK-a, platiti veliku ljudsku, porodičnu i političku cenu.

Ovo je cena za slobodu Kosova.

Pravično je i treba da se rasvetli svaki navod svake optužbe za ratne zločine, od strane bilo koga i bilo gde da se dogodio.

Moji saborci, s kojima nas je mir često delio u različite političke tabore, velikom snagom istine izazivali su mnoge niske fabrikacije i na kraju je njihova nevinost sijala nad smećem monstruoznih optužba.

Isto će biti i sa mnom i mojim ratnim bratom po krvi Kadrijem Veseljijem.

Dragi građani,

Političke greške u miru sa možda i pravio, ali ratne zločine nikada!

I da se vratim unazad, u crno vreme Slobodana Miloševića uradio bih isto, odgovarajući na metak neprijatelja, metkom žeđi za slobodnom ne čineći nažao nijednom srpskom, romskom ili albanskom građaninu.

Ali dozvolite mi da jednu stvar učinim veoma jasnom:

Preko dve decenije sam podržavao inicijative za podizanje sudova sa međunarodnom zastupljenošću ili nadgledanjem.

Ovaj princip i danas ostaje isti, kada sam ja, Hashim Thaçi u pitanuju, koji će se lično suočiti sa jednim sudom kojem sam dao svoju političku podršku, rečju i glasom.

U to vreme, pred nama su bila samo dva puta.

Jedan kojem sam verovao ceo život i verujem u njega i danas – napretku u bliskom savezu sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom;

I drugi, da se ovo pitanje ostavi u rukama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u kojem snažan uticaj imaju zemlje koje osporavaju državu Kosovo.

Moja strateška odluka je bila u skladu sa vizijom o budućnosti Kosova.

I nisam postupio prema dnevnim političkim koristima.

Danas, ko kaže da sam postao smetnja, čak i da sabotiram ovaj sud, u najboljem slučaju je loše informisan, a u najgorem je tendenciozan.

Ali, s druge strane, neko treba da napravi bilans ovih 21 godine istraga, procesa i suđenja za ratne zločine na Kosovu.

Dragi građani,

Ja bih bio najsrećniji čovek, kada bih video da međunarodna zajednica primenjuje iste standarde između Kosova i Srbije, u tretiranju ratnih zločina.

Nažalost, ne samo da ne vidim taj standard i proporcionalnost, već vidim suprotno tome.

I evo gde smo danas.

Srbija ide putem pregovora o evropskom učlanjenju, a Kosovo ne uživa čak ni pravo slobodnog kretanja.

Naravno da ovde ne vidim neku zaveru protiv Kosova.

Ali je činjenica razlika u pristupu međunarodne zajednice dvema zemljama.

Nesumnjivo da i mi imamo naše greške i odgovornosti.

Prvi ja, a zajedno sa mnom i svi rukovodioci političkih partija na Kosovu, već nekoliko godina nismo uspeli da sačuvamo političku koheziju.

Ali nijedna naša greška, ili moja greška, ne opravdava činjenicu da Kosovo 21 godinu nastavlja sa procesima suočavanja sa ratnim zločinima na njegovom prostoru.

A s druge strane u Srbiji je mrtva tišina o ratnim zločinima.

A tu tišinu Srbije još težom čini ćutanje međunarodne zajednice.

Mi smo se angažovali, ja sam se lično snažno zalagao za dijalog i mir sa Srbijom.

Ali, ne slažem se i ne prihvatam činjenicu da o hiljadama nestalih Albanaca od strane ubilačke mašinerije Slobodana Miloševića, čije su kosti u srpskoj zemlji, nema ni izjava međunarodnih zvaničnika.

Da možda ne treba da čekamo i dan kada će nam se reći da tražimo izvinjenje od Srbije za naša nestala lica, za naše silovane majke i sestre, za etničko čišćenje i genocid protiv nas?!

Ovo apsurdno pitanje se prirodno rađa jer nikome se u Srbiji ne traži odgovornost za ratne zločine!

Međutim, ne želim da dužim danas na ovu temu upoređivanja proporcija pravde o ratnim zločinima, koja će zasigurno zauzeti mesto u istoriji pravde i međunarodne politike kao njihova tmurna stranica tokom ovde dve decenije.

Poštovani građani,

U ove dve decenije sam imao privilegiju da imam podršku većine vas, služeći na čelu najviših državnih institucija.

Naravno, tokom ove dve decenije, nenamerno, napravio sam i poneki propust.

Neke od njih danas shvatam i sam.

Nisam oklevao da se sa mojim saborcima borim oružjem i diplomatijom protiv Srbije,  bez obzira na cenu koju sam mogao da platim, čak i po svoj život.

Rat se završio.

Kosovo je slobodno i suvereno.

Dakle, poslednje dve decenije sam radio i radim za mir i pomirenje sa Srbijom i čitavim Balkanom.

Danas živim, ne prosto samo za sebe i svoju porodicu,

… već za sve one drugove koje sam sahranio tokom rata,

… za njihove roditelje i decu, njihove unuke.

Živim za istorijsku misiju kojoj pripadam zajedno sa Kadrijem Veseljijem, Ramushom Haradinajem, Fatmirom Limajem, i mnogim drugima koji su bili prvi u bori za slobodu, ali i na koje se prvo udarilo i koji su prvi napadnuti nakon rata.

Dragi građani,

Mi nismo u rat otišli da bismo pobedili na izborima, niti da dobijemo vlast.

Otišli smo ili da bismo živeli slobodni ili da poginemo za slobodu!

Nismo imali ništa osim velikog sna o slobodi i nezavisnosti.

Zajedno smo san ostvarili.

Ali, prelazak sa staza oslobodilačke borbe na hodnike institucija nije mogao da bude ni prost, ni lak za nas.

Mogu vam reći, da sam se više pribojavao tih hodnika, nego ratnih staza.

U ratu sam malo spavao, ali san me je obnavljao.

A nakon rata sam spavao malo, ali sam se budio iscrpljen dilemama kako da najbolje radim posao u novom danu.

Uradio sam koliko sa mogao, ali ne onoliko koliko sam želeo. 

Ali, danas ne želim da nabrajam dostignuća moje karijere, jer ovo nije oproštajna poruka, niti je trenutak ocene mog rada.

Samo želim da vam kažem da sam na leđima imao puno optužba i uvreda tokom čitavih ovih godina.

Nisam ni negirao nekada kada sam bio na čelu Vlade, niti negiram danas, kako je bilo dostignuća u razvoju Kosova, takođe je bilo i izazova u upravljanju državom.

To je prirodno za jednog lidera.

Ali, jedno je sigurno: nije bilo i ne može biti nijednog jedinog dokaza na adresi Hashima Thaçit za povredu nekog zakona.

Jedini zakon koji sam povredio je Miloševićev.

Ja nisam pao sa neba i nisam svetac.

Moja sudbina u potpuno posebnim istorijskim okolnostima mi je odredila životni put i način ponašanja.

Politika nikad nije bio izvor življenja za mene, nego sveta misija da služim zemlji i vama, dragi građani.

Ne može se naći nigde, ni na Kosovu, niti bilo gde u svetu neko kome sam ja dužan.

Ali, svakome ko mi je makar jednom dao glas tokom čitavog ovog perioda moje karijere, koja i dalje traje, večeras želim da kažem:

Izvini ako nisam uradio sve ono što si očekivao od mene, ali budi ubeđen da tvoje poverenje nisam zloupotrebio.

Klanjam se vašem poverenju.

Poštovani sugrađani,

Kosovo stupa u novo, nimalo lako poglavlje.

Ali, to nije ništa novo, jer u našoj istoriji je bilo mnogo težih perioda.

Ovo je novo poglavlje za mene i u ovim momentima ne znam koliko će teško biti.

Ali, spreman sam da ispišem ovo poglavlje mojom istinom, pred bilo kim.

Ne znam da li je slučajnost ili intriga – na sred puta za Belu kuću- objavljeno je obaveštenje o nepotvrđenoj optužnici.

Da li je ovo poslednja cena koju treba platiti za slobodu Kosova?

Presekli su mi put.

Ali, neće mi ugroziti veru u vrednosti koje predstavljaju Sjedinjene Američke Države i Bela kuća, kako za mene, tako i za građane Kosova.

U pravosudnoj praksi civilizovanog sveta, javno javljanje o optužnici koja još nije usvojena od strane sudskog organa, je veliki skandal.

Nijedan pretpostavljeni ili čak i izvršeni zločin, od strane bilo koga, ne opravdava javni linč.

Nijedna dobra namera nijedna velika volja za pravdom, ne opravdava fabrikovanje jedne medijske bombe kako bi se inkriminisao prvi čovek kosovske države, upravo u trenutku kada je dijalog sa Srbijom stupio u novu fazu zahvaljujući direktnom angažovanju Bele kuće.

Koju pravdu interesuje ova munjevita žurba i ova flagrantna povreda pravila pravičnog i nezavisnog sudskog procesa?

Ovo pitanje treba da se reši u pravo vreme i na pravom mestu.

A kratak odgovor na ovo pitanje je:

To saopštenje je bacilo u vazduh i onemogućilo je veoma bitan sastanak u Beloj kući, zadajući snažan udarac mogućnosti postizanja mira između Kosova i Srbije.

Dakle, apel kojim želim da završim večerašnju poruku je:

Kosovo treba da obezbedi stabilno funkcionisanje državnih institucija u svim okolnostima.

U ovom novom teškom poglavlju, samo ujedinjeni možemo da napredujemo, kako na međunarodnom planu, tako i na nacionalnom.

Narednih dana ću se konsultovati sa političkim liderima o daljim koracima.

Uveravam vas još jednom, sa pravdom se neću suočavati iz ove kancelarije.

Ukoliko se optužnica potvrdi, ja ću odmah dati ostavku kao vaš predsednik i suočiću se sa optužbama.

Kosovo je mlada država, ali njeni rukovodioci treba da se ponašaju kao istinski državnici.

Nosiću ovaj teret, braniću sebe i našu borbu za slobodu, svim mojim snagama.

Neću dozvoliti da ove lažne optužbe skrenu pažnju Kosova od zauzimanja mesta koje zaslužuje u međunarodnoj zajednici, kao članica Ujedinjenih nacija, NATO-a i Evropske unije.

Kosovo je otadžbina svim svojim građanima.

Evropska država sa multietničkim društvom.

Još jednom kažem NE osveti i kažem DA međuetničkoj toleranciji.

Samo uz izgradnju građanske demokratije gradimo evroatlantsku budućnost.

Dragi građani,

Zahvaljujući vam se svima koji ste mi slali ohrabrujuće reči i poruke, od srca vam želim sve najbolje.

Hvala vam na pažnji!

Neka bog blagosilja Kosovo i albansku naciju!