Na dočeku započete godine, Predsednica Jahjaga je razgovarala sa novinarima medija na Kosovu

Predsednica Republike Kosova, gospođa Atifete Jahjaga, danas je organizovala doček započete godine i jedan razgovor sa novinarima medija na Kosovu.

U nastavku sledi sadržaj sastanka:

Poštovani novinari,


Želim vam dobrodošlicu, uz izraz poštovanja za vašu profesiju i zahvaljujući vam za rad i saradnju koju smo imali tokom prošle godine, uveravajući vas da će saradnja u ovoj godini biti isto tako dobra i da će vrata Ureda Predsednice uvek biti otvorena , jer zajednički obavljamo jednu misiju u službi naroda i unapređenja demokratskih procesa.

Uloga medija je značajno u predstavljanju istine, u pravednom i pravovremenom informiranju građana, u stvaranju kritičkog mnenja kao jedna realna cena ali i jedna vrsta kontrole za rad institucija.

Republika Kosovo i njeni građani su beležili jedan priličan broj uspeha tokom prošle godine. Mi smo nastavili konsolidovati našu državnost, i jedna od većih dostignuća jeste ukidanje nadzora nezavisnosti, koje je izvršeno u septembru prošle godine.

Poboljšali smo imidž u svetu, stvarajući jednu zemlju koja, kao i ostale države, doprinosi u svim regionalnim i međunarodnim procesima.

U ovoj ravni Kosovo je bila domaćin i organizator Međunarodnog Samita Žena, koji je okupio žene iz sveta , regiona i zemlje.

Tokom prošle godine smo povećali broj priznanja i unapredili smo procese evropske integracije, dobivanjem putokaza za vize i nalazimo se na pragu postizanja Sporazuma o Stabilizaciji i Asociranju. Da naglasim i činjenicu da na kraju prošle godine Kosovo je postala član Evropske Banke za Obnovu i Razvoj.

Isto tako, Kosovo je razvilo jednu aktivnu diplomatiju, uz važne posete. Ovde su došle Državni Sekretar, Hillary Klinton, Baronica Ashton, Sekretar UN Ban Ki Mun, Britanski Sekretari Wiliam Hague, pomoćnik sekretara Gordon, Zamenik pomoćnika Sekretara Riker, komisioner za proširenje, Shtefan Fyle, posete delegacija Državnog Departmana SAD-e, Kongresa, Evropskog Parlamenta. Isto tako, učešće u forumima i međunarodnim konferencijama te na bilateralnim sastancima, kako na Kosovu tako i van zemlje.

Mi smo prevazišli izazove, ali njih ćemo imati i tokom 2013 godine. Izazovi Kosova se ne razlikuju od izazova drugih država, koje su u tranziciji. Postoji nastavak izborne i ustavne  reforme, stalne reforme obrazovnog i zdravstvenog sistema, izgradnje socijalnih politika za poboljšanje blagostanja naših građana. Sledeći izazov jeste približavanje zakonodavstva Kosova sa onim iz Evropske Zajednice, te ispunjavanje kratkoročnih i dugoročnih ciljeva iz Izveštaja Fizibiliteta Evropske Komisije.

Ciljamo povećanje ekonomskog razvoja omogućivši otvaranje novih radnih mesta te stvaranjem jedne povoljne sredine za inostrane investicije. Radimo na ispunjavanju kriterija i standarda EZ-e koji bi omogućili dobivanje liberalizacije viza i svakako Sporazum o Stabilizaciji i Asociranju sa EZ-e.

Naš cilj jeste uspešan završetak dijaloga između Republike Kosovo i Republike Srbije, za normalizaciju odnosa između dve naše države, kao dve susedne države, i uspostavljanje i vladanje reda i zakona u celoj teritoriji Republike Kosovo, odnosno u opštinama na severu teritorija Republike Kosovo, u opštinama severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, kako bi se stvorili neophodni uslovi da građani srpske zajednice, koji su državljani Republike Kosovo, koji žive u ovom delu teritorija Republike Kosovo, održe poštene opštinske demokratske i fer izbore, da bi ovi građani mogli da biraju svoje legalne i legitimne predstavnike i da se uspostave institucije Republike Kosovo u ovom delu njenog teritorija.

Pitanje: 17 januara je određen naredni sastanak u Brisel između dva premijera. Već je potvrđeno od premijera Thaçi da će sever biti tema razgovora. Da li mislite da bi  trebalo da se  postavi jedan deo teritorija na razgovore?

Odgovor: Dijalog koji se vodi u Brisel uz posredovanje Evropske Zajednice, uz podršku i snažno oslanjanje na SAD-e, ima za cilj normalizaciju odnosa između naših dveju država, kao dve susedne države i ceo ovaj proces vodi se od strane premijera Kosova ili specifično od premijera dveju država.

Kao predsednica zemlje, još od početka sam dala snažnu podršku ovom procesu dijaloga, jer ne vidim drugu alternativu, kojom bismo prisilili ili kojom bismo obavezali Srbiju da ispunjava sve njene zadatke i obaveze prema Kosovu i prema svim međunarodnim standardima i normama.

Pitanja unutrašnjeg uređenja nisu deo procesa dijaloga, jer je ovo pitanje Ustava Republike Kosovo, jeste pitanje zakona Republike Kosovo, jeste pitanje građana i nema pitanje severa, nego imamo pitanja koja se odnose na tri opštine na sever teritorija Republike Kosovo, gde treba da se prostire i uspostavlja vladanje reda i zakona i da se izvrši ukidanje ili rasturanje svih struktura koje su podsticane i financirane od strane susedne države Srbije. Treba da se stvore neophodni uslovi da građani Srpske zajednice u Republici Kosovo, koji žive u ovom delu, mogu da biraju njihove legalne i legitimne predstavnike. Sva rešenja, i ona koja su do sada proizašla iz ovog procesa dijaloga i ona koja će proizaći  u buduće, su evropska rešenja i u potpunoj saglasnosti obeju strana.

Pitanje:
Predsednice, spomenuli ste ukratko ustavnu i izbornu reformu, dok u međuvremenu, iz najveće opozicione partije se zahteva vaše udaljavanje ili jedna garancija data pismeno da ćete se vi udaljiti čim  završi ustavna i izborna reforma. Koji je vaš odgovor na zahtev DSK-a da se vi udaljite iz položaja predsednice, kako  kažu oni, u skladu sa sporazumom od aprila 2011 ?

Odgovor: Izborna i ustavna reforma, kao što rekoh u uvodnom delu, jeste neophodnost i obaveza institucija Republike Kosovo i preduslov za proces integracija ili za naše napredovanje na putu u pravcu članstva u Evropsku Zajednicu. To je pitanje političkih partija da napreduju u procesu ustavne i izborne reforme, kao što je predviđeno i u okviru sporazuma. Ostavka nije deo sporazuma i ona nije predviđena niti Ustavom. Mi trebamo početi stvarati jednu praksu i jednu vrstu institucionalne kulture, da trebamo raditi i angažovati se u pravcu redovnog prelaza ili redovne primopredaje dužnosti sa aktualnog predsednika na izabranog predsednika. Ostavka predsednika ne podrazumeva rešenje krize, ostavka predsednika nasuprot stvara produbljivanje krize u našoj državi. Ovaj primer smo imali oko dve godine ranije i svi smo svedoci ovog procesa. Kao predsednica zemlje ja sam izrazila spremnost da vršim redovnu primopredaju dužnosti izabranom predsedniku. Naša država treba jednom za uvek da uspostavlja jedan sistem institucionalne kulture.

Pitanje: Gospođo Predsednice, spomenuli ste izazove za 2013 godinu, ali i da se neki izazovi  prenose iz 2012 godine. Kako će se sučeljavati naše  institucije koje, kako izgleda međunarodnom ocenom, ne vrše kako treba domaće zadatke u procesu evropske integracije?

Odgovor: Kosovo je država u tranziciji kao i ostale zemlje regiona. Kosovo ima jasan redosled delatnosti i jasan put u pravcu članstva u Evropsku Zajednicu, jer niti za Kosovo a niti za neku drugu državu regije, nema druge alternative osim članstva u EZ-e. Kosovo jeste u povoljnijoj poziciji nego neke ostale zemlje u ovom procesu, jer je EZ-e poprilično  prisutna na Kosovu još od početka i unapređenje svih procesa te ispunjavanje svih reformi i uslova jeste jedan stalan proces za našu državu. Vi ste me više puta čuli da sam spomenula da pitanje reformi nije pitanje koje treba ispuniti samo zbog EZ-e ili zbog napretka na našem putu u pravcu članstva u Evropsku Zajednicu. Reforme su za građene Kosova i mi smo na ovome putu jako posvećeni, sve institucije  stalno uveravaju građane da nema druge osim ove alternative.

Pitanje: Predsednice, da li mislite da ste se povlačile od stava institucija Kosova radi razgovora o severu Kosova i za tri opštine, pošto se sećamo nekih od vaših izjava i premijera  da za normalizovanje te  za prostiranje/uspostavljanje reda i zakona u tom delu, vi ćete raspravljati samo sa građanima toga dela ili sa njihovim predstavnicima. Da li ste se povlačili iz tih stavova?

Odgovor:
Nikako. Ovo je bio moj odgovor i ranije.

Pitanje: Ali, zašto onda diskutujete  o tome delu sa srpskom stranom? 

Odgovor: O pitanjima unutrašnjeg uređenja mi ne razgovaramo sa nikim, ali trebamo nastaviti daljnji dijalog za povlačenje struktura koje deluju, i koje su podsticane i finansirane od strane susedne države Srbije.

Pitanje: Da li mislite da je to prihvatljivo od srpske strane?

Odgovor:  Da vidimo.