Poštovani mediji;
Dragi građani Republike Kosovo;
Dozvolite mi da vam se zahvalim na vašem prisustvu danas na ovoj konferenciji.
Kao što sam i pojasnio, jedan jedini cilj ove zajedničke komunikacije jeste povećanje transparentnosti i slanje tačnih poruka našim građanima u vezi sa bitnim pitanjima i događajima u našoj zemlji, ističući javnu i institucionalnu debatu o procesu dijaloga za normalizaciju odnosa između države Kosovo i Srbije.
U tom pravcu, dozvolite mi da istaknem, nasuprot pogrešnih tumačenja, namernih ili slučajnih nesuglasica, racionalnih ili neracionalnih izjava ili mogućih i nemogućih scenarija ili opcija, smatram da je javna i institucionalna debata u vezi najbitnijeg procesa za Kosovo, odnosno procesa dijaloga za normalizaciju i pomirenje i recipročno priznavanje između država Kosovo i Srbije, korisna.
Kažem tako, jer samo vodeći debatu, pažljivo analizirajući sve moguće opcije, idući još dalje i usuđujući se da otvoreno diskutijemo o onim temama ili opcijama koje su se do sada smatrale „tabu“ temama, možda zajedno uspemo da nađemo rešenje na kraju ovog procesa, a koje svakako treba da bude u potpunom skladu sa našim državnim interesom.
Dozvolite mi da istaknem da Kosovo ima svoje državne institucije, koje treba da ispune njihove ustavne i zakonske obaveze, obuhvatajući i napredovanje i proces dijaloga.
Parlament Republike Kosovo je glavna institucija koja nadgleda, koja ima i koja će imati svoju poslednju reč o ratifikovanju ili ne ratifikovanju eventualnog sporazuma, koji može proizići na kraju ovog procesa.
Ja sam nekoliko puta isticao, da su proces dijaloga sa Srbijom i mogućnost postizanja konačnog sporazuma o normalizaciji, recipročnom priznanju i pomirenju, veoma male.
Međutim, mi treba da uložimo maksimalan napor da iskoristimo svaku mogućnost ili sve mogućnosti, i one najmanje, ovaj mali prostor, i da možda na kraju postignemo istorijski, definitivni sporazum, mirnim putem, preko dijaloga.
Želim da istaknem, da dijalog ima samo jedan ključan cilj: postizavanje međudržavnog sporazuma o normalizaciji, recipročnom priznanju i pomirenju, mirnim putem.
Dakle, sve one aktere, koji su obuhvaćeni u ovom procesu i javnoj debati, bih pozvao, da kada govore o ovom procesu, da istaknu činjenicu da sporazuma može biti samo preko dijaloga.
Sporazum će biti moguće postići samo putem međusobnog razumevanja i mirnim putem, ali, nikako i ni u kojoj okolnosti pretnjama ratom.
Poštovani predstavnici medija,
Poštovani građani Republike Kosovo,
Parlament Kosova je ovu prolećnu sesiju zatvorio dugom debatom oko procesa dijaloga.
Nažalost, svi oni govori, neki racionalni, neki vatreni i u većini slučajeva u potpunosti van konteksta, nisu doveli ni do čega konkretnog.
Na kraju, debata je završena bez ikakve platforme, rezolucije ili makar zajedničkom verbalnom saglasnošću u vezi sa tokom ovog procesa.
Razlike među političkim parlamentarnim partijama u vezi sa ovim procesom i iznad svega nesposobnost da se izgradi širok konsenzus, su za žaljenje.
Ali, bilo kako bilo, ja se i dalje uzdam u pamet i hrabrost lidera političkih parlamentarnih partija da se pridruže našem zajedničkom cilju, jer nemamo vremena za gubljenje.
Oni koji misle da Kosovo ne treba da žuri i da ne treba ozbiljno da shvati ovaj proces, oni koji misle da vreme radi u našu korist, što znači status quo, u potpunosti greše i nemaju ni najmanju ideju o dinamičnim događajima koji se odvijaju u međunarodnoj areni.
Neki i dalje troše energiju diskutujući da li treba sada da se dogodi konačna faza dijaloga o normalizaciji odnosa ili ne treba?
Začudo, oni namerno zaboravljaju činjenicu da je dijalog o konačnom sporazumu otpočet pre dva meseca i da su do sada održana dva bitna sastanka u konačnoj fazi.
Naredni sastanak će se održati u septembru, a dinamika drugih sastanaka će se povećati.
Kosovo i dalje treba bude obuhvaćeno u ovom dijalogu odgovorno i konstruktivno.
Svaka strana, bilo Kosovo ili Srbija, iz bilo kog razloga da odbije dijalog, ili pretenduje da se jednostrano povuče iz ovog procesa, suočiće se sa ozbiljnim posledicama u smislu evro-atlantskih integracija.
Ova činjenica je dovoljna da odbace pogrešne teorije da Kosovo kao može da omete ili da je sposobno da omete Srbiju u učlanjenju u EU, u slučaju da odustane od dijaloga.
U tom slučaju, u slučaju neodmerenih postupaka, EU kao posrednik i rukovodilac ovogprocesa, ali i SAD i drugi međunarodni partneri, će Kosovo identifikovati kao nesposobno i kao krivca za bežanje od dijaloga i neuspelost postizanja eventualnog konačnog sporazuma o mneđudržavnoj normalizaciji Kosovo-Srbija.
Kao posledica, svi znamo da EU neće uopšte oklevati da zbog nedostatka spremnosti Kosovana dijalog i sporazum, omogući Srbiji napredak prema učlanjenju u EU.
A Kosovo će rizikovati da zbog takvih postupaka, izgubi podršku EU i ostalih međunarodnih partnera, ostajući izolovano i bez nade za ostvarivanje naših težnji za učlanjenje u EU, NATO i OUN.
Dakle, svima treba da je jasno da Kosovo samo konstruktivnim, učesničkim pristupom može da stekne podršku EU i međunarodnog faktora.
U poslednje tri decenije, svi su oni koji su bojkotovali ili koji su odbili dijalog, izašli su kao gubitnici.
Kosovo je obuhvaćeno, učestvovalo je u dijalogu i pobedilo je.
A neodmerene izjave da Kosovo ima potencijal da ometa učlanjenje Srbije u EU su veoma naivne.
Nažalost, pojedinci iz političkog rukovodstva su dosta često dokazivali da imaju dovoljno negativnog potencijala da ometu i izoluju samo Kosovo u njegovim procesima evro-atlantskih integracija, a ne neku drugu državu.
Bilo kako bilo, Parlament Republike Kosovo je i dalje jedina državna institucija zastupanja interesa svih građana zemlje, kao i za ratifikovanje ili ne ratifikovanje konačnog sporazuma Kosovo-Srbija.
Međutim, potanje koje se veoma često postavlja je: da li uvek uspešno vrše svoju dužnost u vezi interesa građana, one političke partije koje su zastupljene u Skupštini?
Adekvatan odgovor mogu dati građani zemlje, ali mislim da je došlo vreme da mi još više ojačamo odlučujući glas i ulogu građana naše zemlje.
Ima već 10 godina kako funkcionišemo kao nezavisna i demokratska država, i iz poznatih razloga, do danas, mi smo među malobrojnim demokratskim državama koja još uvek nije postigla da usvoji neophodno zakonodavstvo kako bismo ojačali odlučujuću ulogu građana, konkretno nismo još uvek imali pravo da održimo referendum.
U službi tom cilju, ja održavam neophodne među-institucionalne konsultacije, ali i sa našim međunarodnim partnerima, da se u bliskoj budućnosti, mi zajedno složimo da procesiramo adekvatno zakonodavstvo kako bi omogućili da se glas i volja građana po bitnim vitalnim pitanjima, izraze putem referenduma.
Pogotovu u slučaju postizanja eventualnog mirovnog sporazuma o normalizaciji i pomirenju između Kosova i Srbije, a smatram da je izjašnjavanje volje građana, preko njihove volje putem referenduma neophodno.
Građani Republike Kosovo treba da budu u stanju da sami odlučuju u ovom toliko bitnom i istorijskom procesu, pogotovu sada kada smo svedoci istaknutih divergencija među političkim spektrom o dijalogu i eventualnom konačnom sporazumu Kosovo-Srbija.
Upravo takva lična, grupna ili politička ega su učinila da zakasnimo i sa osnivanje Oružanih snaga Kosova, sada već četiri godine, od mogućnosti koju su nam dale Sjedinjenje Američke Države i NATO. Da smo imali mehanizam referenduma, ubeđen sam da niko ne bi imao tu mogućnost eq zbog izbornih,populističkih, dnevnih interesa omete osnivanje Oružanih snaga Kosova. Da se ovo pravo izražavalo preko građana Kosova, ubeđen sam da bi smo masivno glasali u korist osnivanja Oružanih snaga Kosova i Kosovo bi danas bilo deo Partnerstva za mir i na sigurnom putu i blizu učlanjenja u NATO.
Takođe sam siguran, da da su građani Republike Kosovo imali pravo da se izjasne preko referenduma i što se tiče pitanja demarkacije sa Crnom Gorom, ne bi se dogodile sve one stvari koje su se događale i sada bi se navršilo već tri godine od kako građani Kosova uživaju pravo liberalizacije viza, dakle ne bi smo postali taoci, mogu slobodno reći, nepotrebnih, tvrdoglavih, populističkih vetoa dnevnih politika nekog pojedinca ili nekog poslanika zbog određenih političkih interesa, ali zbog kojih kasni konsolidacija države Kosovo. Dakle, u ovom slučaju, ni u jednoj okolnosti ne smemo da ćutim pred greškama koje su se dogodile za ne osnivanje Oružanih snaga Kosova ili kašnjenja glasanja za demarkaciju. U prvom slučaju smo izgubili šansu da osnujemo Oružane snage Kosova, još u proleće 2014. godine, a u drugom slučaju smo kasnili sa liberalizacijom viza tri godine.
Poštovani predstavnici medija,
Građani Republike Kosovo,
Proces dijaloga i mogućnost postizanja konačnog mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije, ne treba nikoga da plaši ili da se okarakteriše kao opasan.
Nasuprot, svi međunarodni akteri su obuhvaćeni u ovaj proces više nego ikada ranije, kako bi pomogli obema stranama da postignu ovaj sporazum.
Kao predsednik zemlje, ja sam na čelu mojih državnih, ustavnih i zakonskih odgovornosti u okviru ovog procesa, i bez ikakvog oklevanja ću ići do kraja, na čelu ovih mojih odgovornosti.
S toga sam tražio i i dalje tražim jedinstvo političkih parlamentarnih partija, ne zbog sebe, jer ja nikada nisam bežao od svojih odgovornosti.
Ali tražim tako nešto kako bismo što bolje zaštitili državni interes i kako bi uzakonili istorijske političke zahteve Albanaca iz Preševa, Medveđe i Bujanovca da pristupe Kosovu.
Ne mogu da shvatim oklevanje u najboljem slučaju, a u najlošijem slučaju, odbijanje pojedinca ili neke političke partije da se pridruže ovom zahtevu i jedinstvenoj istorijskoj mogućnosti da makar malo ispravimo greške koje su se u prošlosti dogodile na štetu Albanaca u opštini Preševo, Medveđa i Bujanovac.
Ističem ponovo, da će biti oko 400 kilometara duž kojih će se uspostaviti granica Kosovo-Srbija, dakle korekcija granice između države Kosovo i Srbije. Svako ko predstavi drugo mišljenje, neka bude ubeđen da će se Kosovo pre ili kasnije suočiti, kao i Srbija, sa ovom realnošću. Očekujem snažnu podršku i stručne savete i od NATO-a u ovom pravcu.
Sada, sve državne institucije i svi građani Kosova treba da budu jasni u vezi sa legitimnim zahtevom političkih predstavnika Albanaca iz Preševske doline, zahtev za pripajanje Kosovu, koji su institucionalizovali.
Naš odgovor na ovaj zahtev mora da bude jasan, a ne zamagljen ili kamufliran konspirativnim teorijama.
Država Kosovo, naše institucije i građani naše zemlje ne smeju da zatvaraju oči, ne smeju da ignorišu takvu istorijsku i neponovljivu mogućnost.
Treba da se ujedinimo i da kažemo da ovom racionalnom, pravičnom i istorijskom zahtevu, a koji se može ostvariti potpuno mirnim putem.
Ne mogu da budem jasniji i direktniji od ovog.
Ova stvorena mogućnost neće biti otvorena i moguća zauvek. I to treba da shvate svi, i u Prištini, a i šire.
Ukoliko izgubimo ovakav trenutak, kasnije ćemo džabe svi prolivati krokodilske suze.
Ali, u svakom slučaju, uveravam građane iz Preševa, Medveđe i Bujanovca, da ću se do kraja truditi da se njihova politička volja ostvari, njihova politička volja i istorijsko pravo.
Kao predsednik Republike Kosovo, ni u jednom trenutku neću biti talac ličnih, grupnih ili partijskih hirova, koji danas oklevaju da rade sa mnom zajedno na ostvarenju ovog cilja.
Odlučan sam, da ovu političku i istorijsku borbu vodim do kraja, ubeđen da je u skladu sa državnim i građanskim interesom. Kada govorim o bici, govorim u odnosu sa Srbijom. Dakle bitka se odvija za stolom, bitka se vodi u ovom dijalogu, u ovim pregovorima i oni koji su zastupljeni, preuzimaju odgovornost, ali i zasluge.
Počeci istorijskih procesa Albanaca.
Poštovani predstavnici medija,
Poštovani građani Republike Kosovo,
Počeci istorijskih procesa Albanaca, uvek su bili teški, ponekada su se nekome činili kao snovi koji nisu ostvarivi, koji nikada ne mogu da postanu stvarnost, ali je realnost pokazala nešto drugo. Siguran sam da će se tokom ovih zajedničkih političkih napora u okviru mirnog dijaloga, pridružiti i oni koji danas otvoreno kritikuju mene i moj cilj o korekciji granica sa Srbijom, mirnim putem, kako bismo Albancima iz Preševa, Medveđe i Bujanovca omogućili ostvarivanje njihove političke volje, a što na kraju krajeva podrazumeva ostvarenje njihovog vekovnog sna i njihovih vekovnih napora.
Ne želim ni malo da zvučim pesimistično, ali moram da istaknem zbog javnog mnjenja, da ukoliko ne uspem u ovim istorijskim naporima, neću biti osramoćen, jer sam se trudio da ispravim istorijsku nepravdu.
Ali, ne mogu da kažem da će istu sudbinu imati i mnogi drugi, koji bez ikakvog argumenta oklevaju da se stanu na stranu pravde.
I na kraju, kako bi odstranio se dileme, eventualni mirovni sporazum između Kosova i Srbije, i u slučaju da isti podrazumeva korekciju granica mirnim putem, ni u jednoj okolnosti ne podrazumeva otvaranje takozvane Pandorine kutije ili domino efekat.
Svi naši međunarodni partneri koji su obuhvaćeni u ovom procesu, snažno podržavaju postizanje mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije.
Ali, moramo biti jasni, živimo u 21. veku i države regiona, koje su u prethodnom veku prošle kroz pakao krvavih ratova, naučile su lekcije.
Ključna lekcija koju su države Zapadnog Balkana naučile jeste da je rešavanje otvorenih međudržavnih problema putem dijaloga i mirnim putem, jedini put.
Dakle, u okviru ovog procesa međudržavnog dijaloga Kosovo-Srbija imamo punu podršku relevantnog odlučujućeg međunarodnog faktora za postizanje mirovnog sporazuma, ne izuzimajući ni u kojoj formi ni opciju korekcije granica.
Razumem brzu reakciju pojedinaca, neodmerene reakcije čak i nekih političkih partija u vezi sa korekcijom granice kao konačne mirovne opcije.
Međutim, mi nemamo drugu mogućnost da pripojimo Preševo, Medveđu i Bujanovac Kosovu, bez slaganja sa Srbijom o korekciji granice.
Ko ima drugu ideju o tome kako to može da se dogodi, dobrodošao je da ga ja saslušam i podržaću njihov napor, ali ne i opciju rata.
Svuda u svetu, imamo na desetine slučajeva korekcije granice mirnim putem.
Takav relevantan primer korekcije granice dogodio se samo dve godine ranije, čak među državama osnivačima Evropske unije, dakle dogodila se pre dve godine 2016. između Holandije i Belgije.
Ove dve države su uspele da koriguju njihovu granicu mirnim putem, bez potrebe da ispucaju nijedan jedini metak, već su pružale ruku razumevanja i pomirenja.
Mi takođe imamo u vidu da je karakter multietničkih društava ključna vrednost svake demokratske države.
Šta više, to je fundamentalna vrednost i princip EU.
Kosovo i Srbija žele da postanu članice EU.
Dakle, u svakoj opciji, u slučaju da budemo imali konačan sporazuma, mi ćemo obezbediti da se ova vrednost čuva i afirmiše.
Hvala vam na vašoj pažnji.