Govor predsednice Osmani na Samitu Brdo-Brijoni (nezvaničan prevod)

Poštovani predsednici Pahor i Milanović,

 

Poštovane Ekselencije,

 

Na početku bih želela da se zahvalim našem današnjem domaćinu na olakšavanju ovog sastanka predsednika iz regiona u tako nezapamćeno vreme, ne samo za Zapadni Balkan već za čitav svet.

 

Ali, bilo kako bilo, vremena kao ova pokazuju apsolutnu potrebu za saradnju između nas, kao susedi, na ravnopravnim osnovama i potrebu za razmišljanjem i poštenjem o načinu na koji mi kolektivno idemo napred.

 

Drage kolege,

 

Ovim događajem se obeležava  10. godišnjica procesa Brdo-Brioni.

Danas se moramo prisetiti zašto smo ovo započeli i da to koristimo kao motiv za otklanjanje dvostranih barijera i prepreka koje su nas usporile na putu.

 

Moramo razmisliti o onome što je postignuto, a zapravo o onome što nije postignuto, i šta je najvažnije, kako možemo nadoknaditi ono što nismo postigli.

 

Ovaj važan trenutak predstavlja podsetnik o hitnoj potrebi za većom regionalnom saradnjom sa krajnjim ciljem integracije u Evropskoj uniji.

 

Sa jasnom perspektivom EU-a za sve, i dobro definisanim opredeljenjem za bližu saradnju, stavićemo sebe u mnogo bolju poziciju za otelotvorenje i sprovođenje osnovnih vrednosti Evropske unije: poštovanje ljudskog dostojanstva i ljudskih prava, slobode, demokratije, jednakosti i vladavine zakona.

 

Republika Kosovo je posvećena unapređenju vrednosti EU-a i regionalnoj ekonomskoj i političkoj saradnji u stvarnom duhu Procesa Brdo-Brioni.

 

Više od godinu dana naš region, i čitav svet, se suočavaju sa smrtonosnom pandemijom COVID-19. Bili smo svedoci značajnih promena u našim zajednicama, kao što su deca koja brzo prelaze na nastavu na daljinu, veliki broj radnika koji rade od kuće i mnogobrojne firme koje usvajaju digitalne modele poslovanja radi očuvanja delatnosti i očuvanja toka prihoda.

 

Pandemija je postavila ozbiljne izazove za kreatore politika u svim našim zemljama, ali je takođe dala mogućnost za učenje važnih lekcija.

 

Postoji jasno očekivanje od građana da naše respektivne ekonomije moraju da postignu efikasniju i pravičniju raspodelu resursa u cilju povećanja produktivnosti, ekonomskog rasta i zapošljavanja. To zahteva promenu koja je usredsređena na inovacije i preduzetništvo.

 

Tokom čitavog ovog perioda, takođe smo shvatili da samo kroz koordinirano delovanje, solidarnost i institucionalizovani multilateralizam možemo imati šansu da sačuvamo naše demokratije i da zaštitimo zdravlje i dobrobit naših građana.

 

I dok nastavljamo da se borimo sa izazovima koji su se pojavili od pandemije i da se usredsredimo na ekonomski oporavak, potrebno nam je hrabro delovanje i liderstvo koje ispunjava potrebe naših građana i našeg kolektivnog društva u 21. veku.

 

Imamo momentum za istinsku promenu i to moramo da iskoristimo mudro.

 

Kada se svi vraćamo kući nakon globalnih samita i skupova kao ovaj današnji, verujem da su očekivanja naših građana da se vratimo sa ostvarivim ciljevima i ambicijama, a ne samo formalnim pozdravima zbog kamera.

 

Moramo puno raditi na prisvajanju i sprovođenju modela regionalne saradnje zasnovanih na pravilima EU-a, koji promovišu proširene trgovinske odnose i rešavanje nedostataka vezano za vladavinu zakona i nezaposlenost, i da radimo na intenziviranju kulturnih, obrazovnih i sportskih razmena, da bismo razvili bolju infrastrukturu, kao i da vidimo kako koristimo tehnologiju i digitalizaciju za povećanje opšteg blagostanja.

 

I, dok to radimo, moramo ostati koncentrisani kako bismo sledili vodič koji je uspostavljen Evropskim zelenim sporazumom i da se zajedno složimo da ambijentalne i klimatske izazove pretvorimo u mogućnosti na svim poljima politika. Uz stopu i tempo koji se traži za promene, biće nam potrebna podrška Evropske unije da bismo osigurali ravnopravnu raspodelu među našim zemljama.

 

Drage kolege,

 

Pitanje za naš region ne sme da bude „Ako Evropska unija?“

 

Pitanje mora da bude „Kada?“

 

Što pre bude završen proces proširenja, brže će biti završen sam projekat Evropske unije. Uključivanje Republike Kosovo, i onih zemalja Zapadnog Balkana koje sprovode potrebne reforme, od suštinskog je značaja za uspeh Unije.

 

Svesni smo izazova sa kojima se Evropska unija suočava, oni su višestruki. Takođe smo svesni za otpornost koju neke države članice imaju prema ideji učlanjenja u EU zemalja Zapadnog Balkana.

 

 

Ali treba da bude jasno svima koji dovode u pitanje članstvo regiona, da će njihov otpor doprineti samo jednoj stvari – a to je da će to podstaći nestabilnost i da će stvoriti mogućnost zloćudnim akterima da ostvare uticaj na naš region, što s druge strane može da destabilizuje čitav kontinent.

 

Suprotno tome, naše učlanjenje je garant za stabilnost, održivi mir i veće blagostanje unutar granica Evrope.

 

Ali dok svaka od naših zemalja nastavlja da radi svoj deo posla, Evropska unija mora da se pridržava svoje obaveze.

 

A u slučaju Republike Kosovo, ona još uvek nije održala svoje zakasnelo obećanje da našim građanima omogući liberalizaciju viza. Dok je ovo obećanje ispunila za mnoge zemlje, uključujući i one sa Dalekog Istoka i Latinske Amerike, to nije učinila za nas.

 

Građani Republike Kosovo ostaju izolovani i taoci unutrašnjih političkih kalkulacija pojedinih država članica.

 

Naša Republika je zemlja u regionu sa najvećim procentom građana koji su za EU, a naše institucije su ispunile dvostruke kriterijume u vezi sa liberalizacijom viza, u poređenju sa svim ostalim zemljama u regionu, i to je dom samo 1,8 miliona građana.

 

Od suštinskog je značaja da „Naša evropska perspektiva“ ne ostane samo jedna prazna stranica. Mi smo ispunili naše dužnosti, tako da one sada moraju dati rezultata.

 

Moj narod i moja zemlja veruju u ovaj projekat. Mi verujemo u evropske vrednosti i reafirmisali smo naše zalaganje za ove vrednosti na poslednjim izborima.

 

Suštinski verujem da je budućnost zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Tako da, ovo kažem ovde danas, i reći ću kolegama u čitavoj Evropi – EU mora otvoriti svoja vrata za sve zemlje u našem regionu koje ispunjavaju neophodne kriterijume i koje se istinski zalažu i doprinose demokratizaciji, stabilnosti, pravdi i vladavini zakona.

 

Drage kolege, dobrosusedski odnosi ne smeju da ostanu samo prazna fraza. Dobar sused ne meša se i ne destabilizuje drugog suseda. Dobar sused poštuje suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak drugog suseda. Dobar sused ne pristaje da bude instrument zlonamernih ruskih aktera ili drugih koji žele uticaj u naš region.

 

Moramo raditi da se usprotivimo takvim mešanjima.

 

 

EU ne treba da bude samo jedna alternativa. Mora da bude jedina opcija za zemlje Zapadnog Balkana. Jer, kao što i izreka kaže: ne može se sedeti na dve stolice istovremeno.

 

Što se tiče našeg evropskog puta, Kosovo snažno veruje da je NATO bio jedna suštinska komponenta za mir i bezbednost u našem regionu. Veoma sam srećna što sve više zemalja iz našeg regiona pristupaju ovom savezu koji osigurava mir, stabilnost i napredak. Mi, na Kosovu, posvećeni smo da uradimo isto, jer članstvo u Partnerstvo za mir i članstvo u NATO-u ostaje strateški prioritet.

 

Kao miroljubiva nacija, uvek smo dokazali da smo progresivna i konstruktivna strana u regionalnim procesima i međunarodnim forumima. Danas, želim da reafirmišem našu volju da ostanemo konstruktivan partner i saveznik.

 

Međutim, dozvolite mi da ovde jasno i glasno kažem: Republika Kosovo kao suverena i nezavisna država je trajan projekat. Niko i ništa ne može promeniti ovu stvarnost. Opasne avanture o promeni granica moraju se odlučno odbiti od svih nas, ako stvarno želimo mir i stabilnost u našem regionu.

 

Dok je Kosovo uvek bila konstruktivan partner, realnost je da ona nije uvek tretirana na ovaj način od strane nekih od naših suseda. Uprkos mnogim naporima za unapređenje regionalne saradnje i mnogim institucijama koje su uspostavljene za olakšavanje trgovine između naših zemalja, preduzeća i biznisi u Republici Kosovo se redovno suočavaju sa ne-tarifnim preprekama od strane vlasti u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

 

Srbija primenjuje tehničke prepreke u trgovini, sanitarne i fitosanitarne mere i administrativne prepreke povezane sa tranzitom, licencama i pravilima porekla. Dok, carine Bosne i Hercegovine ne sarađuju sa našim carinama za uzajamnu pomoć u sertifikaciji i verifikaciji porekla u skladu sa članom 32. i 33. CEFTA sporazuma iz 2006. godine. Ovi primeri pokazuju da pored retorike naših suseda, stvarnost je takva da se biznisi na Kosovu sistematski kažnjavaju i blokiraju od ulaska i konkurisanja u njihovim tržištima.

 

Dok idemo napred, moramo imati na umu da možemo biti uspešni samo ako se suočimo sa trenutnom realnošću koja je ponekad teška.

 

Realnost je da se ove ekonomske prepreke hrane jednom mračnom ne tako davnom istorijom. Suočavanje sa ovim – traženje i uspostavljanje pravde – takođe će podstaći jedan častan, kako ekonomski tako i politički, dijalog.

 

Naš region je i dalje u ranama iz prošlosti. A mnoge od tih rana su još uvek otvorene i još uvek nisu zaceljene. Jedini način da ove rane zacele su da se obezbedi pravda.

 

Mi ćemo moći da idemo napred samo onda kada majke i članovi porodica nestalih lica u Republici Kosovo, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini konačno saznaju lokaciju njihovih najvoljenijih koji se vode kao nestali. Oni zaslužuju da imaju jedno mesto na kom mogu polagati cveće. Oni zaslužuju spokoj u svojim srcima – mi svi zaslužujemo mir.

 

Do danas, 1639 lica sa Kosova se vode kao nestali i koji su nasilno nestali tokom rata iz 1998-1999. godine, mnogi od njih su bili deca. Otkrivanje njihove sudbine nije samo politika, već suprotno, otkrivanje njihove sudbine je suštinsko pitanje poštovanja i sprovođenja ljudskih prava u našem regionu.

 

Pravda je preduslov za mir.

 

Ja sam uverena da bi otkrivanje sudbine nestalih lica označilo jednu snažnu početnu tačku za pomirenje, koja bi otvorila put za iskrenija zalaganja u budućim drugim regionalnim inicijativama.

 

Možemo preći na druga poglavlja samo kada budemo svi čitali i u potpunosti razumeli prethodna poglavlja, i to pred nama ovde, danas.

Moći ćemo da uživamo u miru i napretku u njegovom punom smislu samo kada govorimo iskreno:

 

Kada govorimo o istini šta se desilo u našem regionu,

Šta se zapravo desilo sa žrtvama, preživelima, nestalima u ratovima?

 

I najvažnije, zašto autori ovih gnusnih zločina počinjenih od strane Miloševićevog režima, nisu iza rešetaka?

 

Izvan moje dužnosti kao predsednice naroda Kosova, imam moralnu i ljudsku dužnost da govorim istinu o onome što se desilo u našoj zemlji. Zločine počinjene od strane Miloševićevog režima moramo nazvati pravim imenom: ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i genocid. A najvažnije od svega je da tražimo od našeg severnog suseda, Srbije, da izvede pred pravdu autore ovih užasnih zločina protiv nedužnih civila.

 

Umesto odgovornosti, ono što vidimo je negiranje i istorijski revizionizam onoga što se desilo tokom 90-tih godina u našem regionu. Odgovorno i hrabro liderstvo zahteva odlučno odbijanje takvih užasnih postupaka.

 

Drage kolege,

 

Naš put ka miru i pomirenju je jasan, ako to želimo da izaberemo.

 

Naš put ka napretku i regionalnoj saradnji je jasan, ako to želimo da izaberemo.

 

Naš put ka Evropi je jasan, ako to želimo da izaberemo.

 

Danas Vam, Ekselencije, kažem da je ovo put koji je Republika Kosovo izabrala i ne postoji ništa što nas može udaljiti od tog puta.