Govor predsednice Osmani na prijemu organizovanom od ambasade Albanije povodom 28. novembra

Veoma uvaženi prisutni, 
Uvaženi ambasadore Minxhozi,
Uvaženi predstavnici institucija, g. predsedniče Skupštine, g. Konjufca! 
g. premijeru, g. Albin Kurti!
Uvaženi ambasadori!
Predstavnici svih institucija u zemlji!
Poslanici!
Predstavnici verskih zajednica!
Predstavnici medija!
Uvaženi gosti!

Srećan Dana zastave svima od dubine srca. To je praznik koji nas uvek okuplja, i praznik kojim se ponose Albanci gde god se nalaze, bez obzir da li smo na Kosovu, u Albaniji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori ili u drugim zemljama gde žive naši sunarodnici. 

Novembar je u našem nacionalnom kalendaru praznika s pravom obeležen mesec. Jer, svako od nas, 28. novembra oseća se ponosnim ovom zastavom, koja predstavlja pripovedača ne samo naše istorije, već pripovedača i naše svetle budućnosti. 

To je zastava koja nas sve Albance čini ponosnim, gde god se nalazimo i pred njom se klanjamo, jer se za nju mnogo žrtvovalo. Crveno – crna zastava je simbol otpora i odlučnosti albanskog naroda za slobodu, stalno nadahnuće i za slobodu Republike Kosovo. 

Proglašenje nezavisnosti Albanije i isticanje zastave u Valoni su sveti činovi naše zajedničke istorije, koju su trudom i žrtvovanjem izgradili mnogi muškarci i žene. 

Naša istorija je zaista bolna, izazovna, ali i svetla i ponosna. S jedne strane, dok je Albanija godinama bila pod izazovima, i pokušavala da se konsoliduje kao država, Kosovo je nastavilo svoje napore za slobodu i nezavisnost.  

A danas, i jedna i druga, rame uz rame, kao suverene i nezavisne države idu ka procesu evropskih integracija. 

Mnogi muškarci i žene, patrioti kao Ismail Qemajli i Isa Boletini, nisu prestali da rade da Albanije „postane samostalna, slobodna i nezavisna“, kao što se kaže u Deklaraciji o nezavisnosti od 28. novembra 1912. godine.  
 
Danas smo ovde zajedno, Albanci iz Albanije, Albanci sa Kosova, iz Severne Makedonije, Crne Gore i drugih zemalja, da nazdravimo 109. godišnjici nezavisnosti Albanije, da vidimo jedni – druge, da komuniciramo, da se obrazujemo, da razmenimo ideje, da razmenimo robu, kulturne i sportske aktivnosti, jer ovu saradnju bez prepreka traže naši građani. 

Danas smo ovde, jer želimo da prenesemo poruku: duha integracije, daljeg olakšavanja života građana ovde i tamo, otklanjanja bilo kakvih barijera i poruku afirmacije evropskog duha, koji nas spaja. 

Ovde smo jer nas ujedinjuje ne samo Dan zastave! Ovaj datum ima mnogo veću istorijsku težinu, jer kao i što je ranije pomenuto, pored Skenderbegovog 28. novembra, mi danas ovde takođe obeležavamo 28. novembar kao rođendan legendarnog komandanta  Adem Jashari, a isto tako na ovaj datum, prvi put se pojavila u javnosti Oslobodilačka vojska Kosova. Svi ovi događaji daju mnogo veći značaj novembru, jer nose u sebi duh slobode, i ideal mnogih pokoljenja.  
 
Uvaženi prisutni!
 
Na ovu godišnjicu Dana zastave, osećam se ponosno jer Albanije i Kosovo, uprkos izazovima, sigurnim koracima koračaju ka evropskoj perspektivi. 

Želim i radujem se uspesima Albanije i Kosova u svim oblastima od zajedničkog interesa! Kosovo će naravno nastaviti da bude uz Albaniju u korist zajedničkog interesa, daljim produbljivanjem naših bratskih i strateških veza!  

Mi imamo zajednički cilj. Ovaj cilj se zove Evropska unija. Mi moramo ispoljavati volju i srčanost da ne bude daleko dan kada ćemo se sresti u EU. Put je težak, ali kao što se ostvario san naših pokoljenja o našim slobodnim državama, isto tako će doći i dan kada ćemo sesti za zajedničkim stolom u Evropskoj uniji. 

Do tada, da časno i uz posvećenost radimo, sa one i ove strane Drima, da jačamo naše države u svim oblastima, da otklonimo sve prepreke saradnji. Da služimo dostojanstveno i sa ljubavlju, u funkciji unapređenja naših država, u kojima će se građani osećati ponosnim i biti konkurenti na evropskom tržištu rada, slobodni, dostojni i ravnopravni!  
 
Srećan Dan zastave, srećan Dan nezavisnosti Albanije! 

Neka bog blagoslovi Republiku Albaniju!
Neka bog blagoslovi Republiku Kosovo i sve Albance gde god oni žive!