BIOGRAFSKI, POLITICKI I KNJIŽEVNI PODACI

Ibrahim Rugova roden je 2 decembra 1944.god. u selo Cercë, opština Istok. 10 januara 1945. god. Jugoslovenski komunisti su mu streljali oca Ukë i dedu Rrustë Rugova, koji je bio poznati borac protiv cetnickih ceta koje su prodirale na Kosovu u toku II Svetskog rata.

Ibrahim Rugova osnovnu školu je završio u Istoku, srednju u Pec, 1967god. Filozofski fakultet – Albanski jezik i književnost u Prištinu. U toku akademske god. 1976-77 bio je u Parizu, u Ecole Pratique des Hautes Etudes, kod Prof. Roland Barthes , gde je radio na svoja naucna interesovanja za studiranje književnosti, uz naglasak na teoriju književnosti . Doktorirao je oblast književnosti u Prištinskom univerzitetu u 1984.god. U 1996. god Dr. Ibrahim Rugova je izabran za dopisnog clana Kosovske akademije nauka i umetnosti. Na pocetku je bio redaktor studentskog lista “Bota e re” i naucnog casopisa “Dituria” (1971-72), koje su izdavane u Prištini. Odredeno vreme je radio i u casopisu “ Fjala”. Za dve decenije dr. Ibrahim Rugova svoju naucnu delatnost je razvio u Albanološkom institutu kao istraživac književnosti. Jedno vreme je bio i glavni urednik casopisa „Gjurmime albanalogjike“ u ovom Institutu. Književnim stvaralaštvom se poceo baviti od pocetka šezdesetih godina.

Dr. Ibrahim Rugova u 1988. god. je izabran za predsednika Udruženja književnika Kosova koja je postala snažno uporište albanskog pokreta, protiv srpske – komunisticke i jugoslovenske vladavine na Kosovu.

Kao poznati intelektualac oznacio je ovaj intelektualni i politicki pokret. Dr. Ibrahim Rugova je 23. decembar 1989. godine od osnivanja je izabran za predsednika Demokratskog saveza Kosova, prve politicke partije na Kosovu koja se direktno suprotstavljala komunistickom režimu na vlast. DSK, pod rukovodstvom dr. Ibrahime Rugove, ubrzo je postala vodeca politicka stranka na Kosovu, okupljajuci oko sebe vecinu naroda. U saradnji sa ostalim albanskim politickim strankama na Kosovu kao i sa tadašnjom Skupštinom Kosova, dr. Ibrahim Rugova i DSK su zaokružili zakonski okvir za institucionalizaciju nezavisnosti Kosova. Deklaracija nezavisnosti (2. 07.1990. godine), proglašen je Kosova Republiku i usvajanje Ustava (7.09.1990.godine), sve narodni referendum o nezavisnosti i suverenost Kosova, održan na kraju septembra 1991. god., bile su osnove za prve više stranacke izbore za Skupštinu Kosova, održanih 24. maja 1992. godine. Dr Ibrahim Rugova je izabran za Predsednika Republike Kosova. dr. Ibrahim Rugova je ponovno izabran za predsednika Republike Kosova na izborima održanih marta 1998.

Pod rukovodstvom dr. Ibrahim Rugove, DSK je dobio vecinu glasova na prvim lokalnim izborima posle rata, sponzorisanih od medunarodne zajednice, oktobra 2000.god, kao i na prvim nacionalnim izborima od 2001. god i na drugim lokalnim izborima 2002.god. DSK je dobitnik i na nacionalnim izborima 2004. god.

Dr. Ibrahim Rugova izabran je za predsednika Kosova marta 2002. god. i ponovno je izabran i u 2004.god.

Dr. Ibrahim Rugova umro je 21 januara 2006. godine u Prištini, sahranjen je na Suncani Breg uz najvece pocasti naroda Kosova.

Na godišnjici smrti dr. Ibrahim Rugove, 21. januara 2007, predsednik Kosov dr. Fatmir Sejdiu, odlikovao je historijskog predsednika Kosova odlikovanjem „Heroj Kosova“, najviše odlikovanje naše zemlje koje se dodeljuje historijskim albanskim i licnostima Kosova koji su cinili „dela junaštva za slobodu i nezavisnost Kosova“.

Ibrahim Rugova je izdao ova dela:

- Prekje lirike,(Lirski dodiri) Rilindja, Priština, 1971,
- Kah teoria, (Prema teoriji) Rilindja, Priština, 1978,
- Bibliografia e kritikës letrare shqiptare (Bibliografija albanske književne kritike) 1944-1974, Albanološki institut, Priština, 1976 (zajedno sa Isak Shema),
- Kritika letrare (Književna kritika )(od De Rada do Migjeni), Rilindja, Priština, 1979 (zajedno sa Sabri Hamitin),
- Strategjia e kuptimit, (Strategija razuma) Rilindja, Priština, 1980
- Vepra e Bogdanit (Delo P.Bogdanija)1675-1685, Rilindja, Priština, 1982,
- Kahe dhe premisa të kritikës letrare shqiptare (Pravci i premise albanske književne kritike) 1504-1983, Albanološki Institut, Priština, 1986
- Refuzimi estetik, (Estetsko odbijanje) Rilindja, Priština, 1987,
- Pavarësia dhe demokracia, (Nezavisnost i demokratija) „Fjala“, Priština, 1991,
- Çështja e Kosovës, (Kosovsko pitanje) Dukagjini, Pec, 1994,
- Kompleti i veprave të Ibrahim Rugovës në tetë vëllime, (Komplet dela u VIII knjiga) Faik Konica, Priština, 2005

Medunarodne nagrade i titule Ibrahima Rugove:

- U 1995, Dr. Ibrahim Rugovi je dodeljena Nagrada za mir fondacije Paul Litzer, Danska.
- U 1996, Dr. Ibrahim Rugova je proglašen Pocasnim doktorom (Honoris Causa) Pariškog Universiteta VIII, Sorbona, Francuska.
- U 1998, Dr. Ibrahim Rugovi je dodeljena nagrada Saharov Evropsko Parlamenta.
- U 1999, Dr. Rugova dobio Nagradu za mir grada Mynster, Nemacka, i proglašen je pocasnim gradaninom Italijanskih gradova: Venecija, Milano i Brescia.
- U 2000, Dr. Ibrahim Rugova je dobio Nagradu za mir Demokratske unije Katalonije „ ë “Manuel Carrasco i Formiguerra” u Barcelone, Španija.
- U 2004 Dr. Ibrahim Rugovi je dodeljena Nagrada Evrope, Pocasni senator od Pan Evropske fondacije Coudenhove-Kalergi.
- Isto tako od Komonueltha Pensilvanije (SAD), “Prijatelj Sjedinjenih Americkih Država“
- U 2004, Dr. Ibrahim Rugova proglašen je Pocasnim doktorom (Honoris Causa) Univerziteta Tirane

Fatmir Sejdiu je roden 23. oktobra 1951. godini u s.Pakaštica opština Podujevo osnovnu i srednju školu je završio je u Podujevu.

Diplomirao je Pravo na Prištinskom univerzitetu, 1974. god. gde je završio i post diplomski studiji i odbranio je desertaciju doktorature.

Bio je predavac na Pravnom i na fakultetu politickih nauka Prištinskog univerziteta sa pozivom ordinarnog profesora za 33 godine. Za usavršavanje studija je boravio u Francuskoj (Universitet “Paris 2”, u 1984. god u Sekciju historije institucija privrede, filozofije, sociologije prava i historijskih politickih ideja) i u SAD (Arizona State University, 4 meseca), imao je kratke studijske boravke i na ostalim univerzitetima.

Objavio je mnogo naucnih radova iz pravno - historijski i pravno ustavnih oblasti, kao posebne knjige iz tih oblasti.

Fatmir Sejdiu je bio ucesnik Osnivacke konferencije Demokratskog saveza Kosova (DSK) 23. decembra 1989. god. U prvoj izbornoj Skupštini u 1991, je izabran za clana Generalnog odbora i u 1992. god. izabran je za clana Predsedništva DSK-a dok u 1994. godine za Generalnog sekretara DSK-a. Ovu funkciju je obavljao i od 2004 – 2006. god.

9. decembra 2006 je izabran za Predsednika Demokratskog saveza Kosova, funkciju koju je obavljao do 2010. god.

Bio je clan Centralne komisije za organizovanje Referenduma za nezavisnost Kosova koji je održan 1991. god.

Izabran je za poslanika Skupštine Republike Kosova u 1992 i 1998, isto tako u 1998 je izabran za generalnog sekretara Skupštine i predsednika Komisije za ustavna pitanja. U 2001. god. u prvim demokratskim posle ratnim izborima je izabran za poslanika Skupštine Republike Kosova i clan Predsedništva Skupštine Republike Kosova, i u tom svojstvu je ponovno izabran i u 2004. god.

10. februara 2006. god, Fatmir Sejdiu je izabran za Predsednika Republike Kosova sa dve trecine glasova poslanika Skupštine Republike Kosova.

Vodio je Ekipu jedinstva na pregovorima pre definisanja finalnog statusa Republike Kosova.

Držao je predavanja u znacajnim naucnim i svetskim institucijama kao što su:

Arizona State University, Unionin e Oxfordit, LSE London, Luven, Tirana, u “World Affairs Council” – San Francisko, na Harvardskom universitetu i ostale institucije.

Juna 2006. god, Državni universitet Tirane je dr. Fatmir Sejdiu dodelio titulu Doctor Honoris Causa.

3. novembra 2008. god. Predsednik Republike Albanije, Bamir Topi je odlikovao predsednika Fatmir Sejdiu, odlikovanjem „Urdhrin “Gjergj Kastrioti Skënderbeu”.

5 novembra 2008, god. predsednik Sejdiu je dobio nagradu “Qytetar Nderi i Shkodrës”(pocasni gradanin Skadra).

23 februara 2009. godine, predsedniku Sejdiu, u Arizona State University, je dodeljena nagrada “Distinguished Global Leadership"

Isto tako aprila 2011. godine dodeljena mu je titula Doctor Honoris Causa od Državnog universiteta Sakaryas - Tursla.

Osim maternjeg jezika govori i : francuski, engleski, srpskohrvatski, bugarski i makedonski jezik.

Oženjen je i otac je troje dece. Živi u Prištini.

27. septembra 2010. god, podneo je ostavku sa funkcije Predsednika Republike Kosova.

Dan, mesto rodenja i porodica: 30. avgust 1951, Marec - Priština od oca Ise i majke Nazmije. Oženjen je sa g. – dom Masha, rusko – švicarska državljanka, porekla burjato – tatarskog. Otac je petoro dece, tri kceri i dva sina (Arbreshës, Selenës, Hanës, Isës dhe Diarit).

Obrazovanje: Osnovnu i srednju školu u Prištini (dve srednje škole, uciteljsku i gimnaziju).
1970-1973 Institut für Außenhandel, Hamburg Universitat, Institut spoljne trgovine Universitet Hamburga
1982-1983 Master u Marketing i menadžment – Institutiž Mösinger Zurich.

Profesionalni profil: 1974-1975 Korespondent za starne jezike pri upravi za razvoj, Tekstilni kombinat Gnjilane.
- 1976 Komercijalni direktor Kompanije Peter Zimmern Austri.
- Kompanija Interplastica Project Engeneering u Morbio Inf. Švajcarska.
- 1977-1983 Komercijalni direktor.
- 1983-1990 Generalni direktor
- 1990-2009 Osnivac i president Mabetex Project Engineering, Lugano Švajcarska.
- 1992-2009 President CRS-Credito per lo sviluppo e ristrutturazione, Lugano Švajcarska;
- President Mabco Construction.
- President Swiss Diamond Hotel Management, Bermuda;
- Co Krueger Hoch –Tiefbau, Berlin;
- Co Interfin Finance Londër;
- Co Mabetex International (18 zemalja);
- Vlasnik kompanije osiguranja, Siguria, Priština;
- Aksionar u Banka Ekonomike, Priština;
- Vlasnik Saranda Properties;
- Co Sine Tempore International ;
- Co BK Anstalt Lichtenstein;
- Co Diamond Travel;
- 2009 Okonca menadžerski mandat u svim svojim kompanijama i ostaje jedino vlasnik akcija regulisanih po zakonodavstvu zemalja gde je iste deluju.
Ostali angažmani:
- Glavni sponzor Fondacije Aleksandër Moisiu;
- Osnivac Fondacije sirotište za Per i “Bambini Di Sakha”

Promotor i osnivac:
- FORK – Fondacije za obnovu Kosova, Lugano, Priština;
- Osnivac i UASH, Unije Albanskih biznismena, Lugano;
- 2004-2007 Osnivac SEED, Fondacije za ekonomski razvoj Jugoistocne Evrope, Uashington (Fondaci ja za promovisanje i lobiranje nezavisnosti Kosova);
- Clan Center for International and Strategic Studies CSIS (Centar za medunarodne strateške studije), Washington, stalni savetnik Komiteta kojeg vodi Henry Kissinger;
- Osnivac Fondacije za mlade „Ibrahim Kodra“, Lugano;
- Organizacija za lobiranje New Kosova Alliance, Washington, (2005-2007);
- Fondacija Behgjet Pacolli, Priština;
- Osnivac i predsednik politicke partije Aleanca Kosova e Re, AKR (2007);
- Poslanik Skupštine Republike Kosova (2007-2010);
- Poslanik Skupštine Republike Kosova (2011).

Humanitarna delatnost:
- 1993 – Osnivac i sponzor bolnice za smeštaj i zabrinjavanje napuštene dece koja se rode sa fizickim Sakha);
- 1999 – u saradnji sa gospodom Fanfani i Fondacijom „Deca mira“, masivno interveniše za pružanje pomoci u Kukesu i Ivangradu i dr., za pomoc proganjanima sa Kosova.
- 1999 – Daje podršku bolnicama na Kosovu sa lekovima i medikamentima
- 2000-2004 – podržava podizanje infrastrukture TMK-a u Prištini i za njezinu profesionalnu opremu;
- 2005 – Podržava izgradnju memorialnog centra u selu Penuh – Podujevo.
- 2004 – Oslobadanje talaca u Afganistanu (slucaj Shqipe Hebibit);
- 2006 – Oslobadanje novinara taoca u Afganistanu Gabrielle Torsello;
- 2008-2011 – stalno lobiranje za priznavanje Kosova kao nezavisne države ( više od 20 priznavanja)
- 2007 – doprinos oslobadanja 23 korejskih talaca u Afganistanu;

Neke od humanitarnih aktivnosti Fondacije “Behgjet Pacolli”:

- Projektant, sponzor i financijer cele strukture Americkog Univerziteta Kosova (AUK).
- Financijer proširenja Filozofskog fakulteta u Prištini;
- Financijer projekata kulturnog nasleda Kosova;
- Sponzor sportova na Kosovu;
- 20 bursa studiranja, neprekidno (na Kosovu i u inostranstvu);
- Celokupni doprinos za izgradnju kuca za siromašne porodice;
- Pomoc za slanje na lecenje van zemlje za desetine pacijenata godišnje.
- Socijalna pomoc invalidima i osobama u potrebi (mesecna plata)
- Izgradnja muzeja Ibrahim Kodra u Prištini (u toku);
- Dnevna pomoc osobama u potrebi;

Nagrade i odlikovanja:

- Dekorat TMK;
- Pocasna titula od Universitea teknologije Rocester (Rochester);
- Dekorat AUK ( Americkog univerziteta na Kosovu)
- Visoka odlikovanja države i predsednika Perua;
- Najviša državna odlikovanja Ruske Federacije (nagrade za arhitekturu), drugi strani državljanin posle amerikanca ARMAND HAMMER koji je dobio ovo odlikovanje;
- Pocasni gradanin Astana, Republika Kazakistana;
- Generalni pocasni konsul Liberije (2002-septembar 2010);
- 2009 - Ambasador mira (Universal Peace Federation);
- 2010 Kavalier globalnog mira Milenijuma, Centro Internazionale per la Pace fra i Popoli (medunarodni centar za mir medunarodima) nagrada je data i Michailu Gorbacovu, Perezu De Cuellaru, S.S. Giovanni Paolo II, Luciano Pavarotti, Helmutu Kohlu, Majci Terezi iz Kalkute, Kofi Annanu, Billu Gatesu, itd;
- Priznavanje od Fondacije Nelson Mandela;
- Priznavanje od Fondacije Clinton Global Initiative.

Jezici:
Materni jezik: Albanski;
Strani jezici: Engleski, Francuski, Nemacki, Italijanski, Španski, Ruski i Srpskohrvatski.

Ustavni Sud Republike Kosova, odluku o izboru g. Pacolli za predsednika Republike Kosova je proglasio ne ustavnu. 30.marta 2011.ovaj Sud je objavio donošenu odluku od 28. marta, prema kojoj, „Odluka Skupštine Republike Kosova br. 04-V-04, u vezi izbora predsednika Republike Kosova, od 22. februar 2001.je neustavna“.

Predsednica Atifete Jahjaga je rodena 20 Aprila 1975 u Rashkoc - Ðakovica. Gospoda Jahjaga je bila Zamenica Generalnog Direktora Policije Kosova od Februara 2009 godine do njenog izbora za Predsednicu Republike Kosova, 7 Aprila 2011 godine. Još od osnovanja Policije Kosova, na pocetku 2000 godine, na pocetku je služila kao policijsko osoblje, napredujuci na regionalnom nivou i na nivou Generalnog Štaba. Tokom njene ranije karijere, Predsednica Jahjaga je služila u važnim dužnostima sprovodenja reda i zakona u Jedinici Strucnih Standarda, potom Pomocnica Zamenika Direktora Policije Kosova, Pomocnica Šefa Ljudskih Resursa, Specijalna Izvršna Pomocnica Zamenika Komesara za Administraciju Policije Kosova, Zamenica Komandanta za Granicnu Policiju Kosovske Policije, Predvodnik Departmana Obuke, Pomocnica Zamenika Komesara Kosovske Policije za Granicnu Policiju, Pomocnica Zamenika Komesara Kosovske Policije za Osoblje i Obucavanje.

Osnovnu školu i gimnaziju je završila u Prištini, gde je takode završila studije na Pravnom Fakultetu Prištinskog Univerziteta 2000 godine. Završila je Postidiplomsko Certifikovanje na Policijskom Menadžmentu i Krivicno Pravo na Univerzitetu Liecester u Ujedinjeno Kraljevstvo godine 2006-2007, Postdiplomsko Certifikovanje za Kriminalisticke Nauke pri Univerzitetu Virginia u SAD-e, godine 2007. Aktualno nastavlja studije Magistrature, smer Medunarodni Odnosi na Pravnom Fakultetu Univerziteta u Prištini. Kao dodatak ovim studijama, vredi spomenuti profesionalne i studijske programe koje je pratila pri Evropskom Centru za Studije Bezbednosti „George C. Marshall“ Nemacka, na Nacionalnoj Akademiji FBI-a u SAD-e i pri Departmanu Pravde u SAD-e.

Osim Albanskog(maternjeg) jezika, Predsednica Atifete Jahjaga tecno vlada Engleskim i Srpskim jezikom. Predsednica Atifete Jahjaga je udata i zajedno sa gospodinom Astrit Kuçi žive u Prištini.

Živi u Prištini, Kosovo, sa suprugom Lumnije i sinom Endrit. 

Glauk Konjufca je rođen u julu 1982. godine, u Prištini. Završio je filozofske studije u Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini.

Aktivan je u Pokretu SAMOOPREDELJENJE! od samog početka. Proučava filozofiju i, među mnogim radovima u ovoj oblasti, objavio je knjigu pod naslovom „Minervina sova počinje svoj let tek u suton G.W.F. Hegel”. U IV sazivu Skupštine Republike Kosovo, 2010. godine je izabran za poslanika Pokreta SAMOOPREDELJENJE! U periodu 2011-2014 bio je potpredsednik Skupštine Republike Kosovo.

Godine 2014. je izabran za poslanika i imenovan je za šefa poslaničke grupe Pokreta SAMOOPREDELJENJE!. Iste godine je imenovan za potpredsednika Skupštine do 12. marta 2015. U V sazivu bio je zamenik predsednika Komisije za ekonomski razvoj, infrastrukturu, trgovinu i industriju u Skupštini Kosova. U IV skupštinskom sazivu je izabran za šefa poslaničke grupe Pokreta SAMOOPREDELJENJE!, i bio je član Komisije za ekonomski razvoj i Komisije za spoljne poslove.

Na oktobarskim izborima 2019. godine, g. Konjufca je izabran za poslanika, a 26. decembra iste godine je predložen i izabran za predsednika Skupštine Kosova do 3. februara 2020. Formiranjem Vlade premijera Kurti, Glauk Konjufca je imenovan za ministra inostranih poslova i dijaspore do juna 2020. godine.

Oženjen je i otac dvoje dece.