Proširena EU koja obuhvata i ceo Zapadni Balkan

Hashim Thaçi
 
Osmi Forum "To be Secure" (2BS), koji je održan u Budvi u Crnoj Gori, završen je početnim zaključkom da su stubovi Evropske unije poljuljani ekonomskom krizom, migracionom krizom i Brexit-om.

Bitno je da kada se sučimo sa jednim tako oprečnim kontekstom, ne zaboravimo i onaj koji trenutno funkcioniše.

Porast popularnosti desnice je trenutna tendencija u Evropi, ali nije jedina karakteristika.

Razne tendencije, koje su često oprečne jedna sa drugom, evidentne su u isto vreme. Bilo je mišljenja koja su predvidela domino efekat Brexit-a odmah nakon referenduma, kao trenutka koji će stvoriti talas pobeda populizma.

Ali, zapravo, ono što vidimo je da EU zaista stoji snažna i da su proevropske snage pobedile u većini njenih država. Čak je i uspeh pokreta „En Marche“ francuskog predsednika Macrona (Makrona) prošle godine, samo jedan od najistaknutijih primera.

EU podržava NATO u bezbednosnom smislu, ona je najveći i najuspešniji projekat mira na kontinentu do danas. Problem je u grupacijama i krugovima koji nažalost EU ne vide kao mirovni projekat.

Od završetka Drugog svetskog rata prošlo je 73 godine.

Samo se najstarija generacija seća rata. Ali, na Zapadnom Balkanu je drugačije.

Sećanja na rat i patnje naroda još uvek žive u svima nama na Kosovu.

Za nas, EU je primer mira, pomirenja, prevazilaženja prošlosti i postepenog povećanja saradnje i međuzavisnosti.

Zasigurno da EU nije samo mirovni projekat. To je nadnacionalna struktura koja konstantno širi i produbljuje saradnju na svim političkim i privrednim i drugim poljima.

U proširenje EU ne treba sumnjati. Dakle, moja glavna poruka na ovom forumu je: tendencija rasta popularnosti desničarskog ekstremizma ne treba da se koristi kao opravdanje zemalja članica EU da ne drže vrata otvorenim za Zapadni Balkan.

Danas EU treba da posveti više pažnje tretiranju ekonomskih kriza, migraciji i pristupu politikama proširenja.

Mi, države Zapadnog Balkana, treba da sprovedemo bitne reforme. Da izvršimo ekonomske reforme kako bismo ojačali javne finansije i kako bismo ojačali makroekonomsku stabilnost.

Da poboljšamo saradnju na unutrašnjim pitanjima i pitanjima bezbednosti kako bismo sprečili nezakonitu migraciju.
 
Dakle, za uspešan prijem Zapadnog Balkana u EU potrebne su nam duboke političke i ekonomske reforme i usklađivanje sa AKUIS.

Evro skepticizam EU i zamor proširenjem ne treba da koriste političari iz regiona kao opravdanje da se ne reformišu. Bez reformacija nema ni razvoja ni poboljšanja života građana.

Dakle, mi kao Kosovo, ukoliko bismo podlegli logici populizma, ne bismo se angažovali u dijalogu sa Srbijom.

Znači, ne bismo radili u pravcu konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa i pomirenju sa Srbijom.  Ukoliko bi se uzela u obzir populistička osećanja, demarkacija granice između Kosova i Crne Gore ne bi nikada prošla u Skupštini.

Želim da izrazim veliku zahvalnost vlastima Crne Gore što su konstantno pokazivale razumevanje i strpljenje u pristupu institucija Republike Kosovo ovoj problematici, koja je više bila problematika unutrašnje političke scene Kosova.

Pre par dana je održan Samit u Sofiji Evropske unije, na kojem su prisutne bile i zemlje Zapadnog Balkana. Za Kosovo je to bilo prvo učestvovanje na nivou koji je jednak sa ostalim zemljama na samitu.

To je bilo afirmativno učestvovanje za državu Kosovo na kojem su učestvovale sve države Evropske unije, izuzev premijera Španije. Tamo smo čuli jasne poruke same Evropske unije, da je potrebna modernizacija, da su potrebne reforme.

Čuli smo i jasnu i jedinstvenu poruku od lidera institucije Evropske unije i lidera članica, da zemlje Zapadnog Balkana treba da reše sva otvorena pitanja koja imaju među sobom, jer niko nas neće prihvatiti sa problematikama koje možemo imati jedna sa drugom i bez okončanja neophodnih reformi.

Zaključivanje demarkacije Kosovo- Crna Gora, mogućnost zaključivanja procesa izbora imena između Makedonije i Grčke, nastavak dijaloga sa Srbijom i uspešno okončanje u bliskoj budućnosti, bili bi najbolji znak iz našeg regiona za EU.

Kosovo pozdravlja ova angažovanja.

U međuvremenu, vreme je da rukovodioci Evrope preuzmu odgovornost i da ne prate reaktivne politike s kratkoročnim koristima. Dakle, da vidimo šta je dobro za Evropu na duži period. Odgovor je jasan: proširena EU koja obuhvata ceo Zapadni Balkan. Balkanci nisu savršeni, ali su dobri Evropljani.

To treba da poveća odgovornost kod nas, da budemo svesni da evropska budućnost neće biti poklon, već odgovornost.

(OpEd izdvojen iz govora predsednika Hashima Thaçija koji je održao na 8. Forumu "To be Secure" (2BS) u okviru panela „ Trenutna DESNIČARSKA Evropa“, Budva, 22. maj 2018. godine)