Mirna korekcija granice između Kosova i Srbije

Piše: Hashim Thaçi, predsednik Republike Kosovo

Siguran sam u kosovsku politiku i građane Kosova, nema nimalo sumnje, da mi kao rukovodioci kosovskih institucija, treba da radimo zajedno s ciljem da u što kraćem vremenskom periodu okončamo razgovore sa Srbijom, potpisujući sporazum o potpunoj normalizaciji odnosa između dve države.
 
Mi smo se borili protiv nasilne okupacije od strane Srbije i stekli smo slobodu u junu 1999. godine. Ta istorija je poznata svima nama, jer je ujedinila sve Albance i Kosovo sa zapadom, a na prvom mestu sa SAD-om, Severnoatlantskim savezom i EU.

Mi smo, zajedno sa našim saveznicima postigli da Kosovo u februaru 2008. godine učinimo državom i od tada nas je priznalo 116 država svuda u svetu.

Međutim, svi mi veoma dobro znamo da je dugoročna stabilnost države Kosovo, neizbežno povezana sa učlanjenjem Kosova u OUN, NATO Pakt i EU.

Tako će Kosovo zauvek biti stabilna država, članica porodice miroljubivih nacija u OUN-u, članica najjačeg vojnog saveza na svetu, NATO-a. I na samom kraju i članica Evropske unije.

Ne možemo da postignemo ove ciljeve, ne možemo jednom zauvek da zapečatimo sudbinu Kosova kao države, ukoliko u narednim mesecima ne postignemo pravno obavezujući sporazum sa Srbijom.

Mnogi od vas mogu reći da smo zaslužili da naš put prema OUN-u, NATO-u i EU bude drugačiji, lakši, brži i da ne zavisi od mirovnog sporazuma sa Srbijom. Imate pravo na ovaj vaš stav, ali regionalna i međunarodna realnost nameću postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa između dve države, kao neophodan uslov za učlanjenje u Evropsku uniju.

Sporazum se može postići samo ukoliko obe stranke naprave kompromis. Vi ponovo možete reći da je Kosovo sada napravilo sve bolne kompromise. Ja se ponovo slažem sa vama. Ali, realnost je tvrdoglavija od naših argumenata. Priznanje od strane Srbije postala je glavna prepreka na našem evroatlantskom putu. Neko  može reći da Srbija treba da prizna Kosovo bez uslova i unutar ovih granica. I ja želim isto. Ali, da li mislite da ćemo mi ubediti Srbiju da uradi tako nešto ubrzo? Nažalost, ne. A EU i naši jaki saveznici: SAD, Nemačka, Engleska, Francuska, Italija i mnoge druge zemlje, da li mislite da će one ubediti Srbiju da prizna Kosovo? Ponovo je odgovor ne. Nije bilo moguće da je ubede da uradi tako nešto do danas i ne mogu da garantuju da će to moći da urade sutra ili u bliskoj budućnosti. Kao rezultat, odgovornost je na nama.

Da bi postigli ovaj cilj, predložio sam opciju korekcije granice sa Srbijom. Argumentovao sam da eventualni sporazum o mirnoj korekciji granice sa Srbijom, Kosovu obezbeđuje priznanje od strane Srbije i pripajanje Preševa, Bujanovca i Medveđe našoj zemlji. Očekivao sam racionalne protivargumente, ali do danas sam samo čuo puno buke i u najgorem slučaju čak i mržnju. Kosovo je veoma mala zemlja da bi proizvodila ovoliko puno mržnje, koja deli naše društvo.

Sada već svi znamo da je Kosovo uvek tretirano kao poseban slučaj, ili ‘Sui Generis’ u velikom međunarodnom zalaganju za rešenje svakog procesa u vezi sa njim. U ovom kontekstu, rat za slobodu, humanitarna intervencija NATO-a, proglašenje nezavisnosti Kosova koordinisano sa međunarodnom zajednicom, nadgledana nezavisnost i izgradnja države, samo su neke od pojedinosti koje su Kosovo učinile da bude tretirano kao poseban slučaj. Domaće i međunarodne dileme su pratile sve ove procese. Tako, na pragu proglašenja deklaracije nezavisnosti, bilo je briga da će Kosovo moći da posluži kao presedan za ostale zemlje ili regione u svetu. Ali, te brige ispostavile su se netačnim. Takođe, druga velika briga je bilo strah od masivnog odlaska srpske zajednice koja živi na Kosovu, odmah nakon proglašenja nezavisnosti. I ta predrasuda ispostavila se netačnom.

Kosovo je sada nezavisna država i mi smo u poslednjoj vazi izgradnje države. Ali, i sada ima dilema, isto kao što ih je bilo i ranije. Začudo, u vreme kada je Kosovo otvorilo mogućnost da postigne mirovi sporazum sa Srbijom, munjevito i iz svih pravaca su se potegle neodržive brige. Skeptici su se danas opet ujedinili, kako bi osporili realnu opciju mirne korekcije granice sa Srbijom, kao i mogućnost recipročnog priznanja između Kosova i Srbije. Ponavljam: korekcija granice između Kosova i Srbije, dve nezavisne države koje će priznati jedna – drugu, biće sastavni deo demarkacije granice duge 430 kilometara.

Oni koji sumnjaju u pravno obavezujući sporazum između Kosova i Srbije, olako šire strah o lažnoj destabilizaciji regiona i produbljenju etničkih podela na Balkanu. Stvaraju paniku i maglu, izmišljajući iste argumente, isto kao i na samom pragu proglašenja nezavisnosti.

Visoko cenim sve one koji su racionalno obuhvaćeni ovom debatom, ali onima koji samo proizvode galamu i paniku, sa žaljenjem kažem da su pogrešili.

Prethodnih dana održao sam veoma bitne sastanke sa ključnim političarima susednih država regiona. Prvo sam se sastao sa Ilirom Metom, predsednikom Albanije, zatim u Podgorici sa Milom Đukanovićem, predsednikom Crne Gore, a na samom kraju sam u Skoplju razgovarao sa Zoranom Zaevom, premijerom Makedonije.

U svim ovim razgovorima, prijateljskim i iskrenim, stavio sam im na znanje naš cilj o sporazumu sa Srbijom, stavljajući tačku na neprijateljstvo koje traje više od jednog veka, čuvajući stabilnost u ovom delu Balkana, ali i naš cilj da još više produbimo saradnju i prijateljstva sa svim zemljama u regionu.

Mirovni sporazum zasnovan na korekciji granice između Kosova i Srbije, u slučaju da bude postignut, biće u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom. Takav sporazum, Kosovu obezbeđuje formalno priznanje od strane Srbije, obezbeđuje mu pripajanje Preševa, Bujanovca i Medveđe i otvara siguran put prema učlanjenju u EU, NATO i OUN, jačajući tako stabilnost i gaseći poslednje ognjište sukoba na Balkanu.

S toga, skeptike u vezi sa ovim sporazumom, mogu da uverim da sada neće biti korekcije granica duž etničkih linija, da neće biti odlaska stanovništva niti domino efekta što se tiče stabilnosti u ovom delu Evrope.

Šta više, ovaj mirovni sporazum će postaviti težak kamen na takozvanu „Pandorinu kutiju“, o kojoj je se ovih dana strasno priča. A ukoliko neko drugi argumentuje i ukoliko neko eventualni sporazum o mirnoj korekciji granice naziva presedanom, onda se ovaj slučaj zaista može u buduće koristiti kao pozitivni presedan neophodan za rešavanje međudržavnih nesporazuma, samo mirnim putem, a ne ratom.
 
Vreme ratova i konflikata između Kosova i Srbije, prema mom ubeđenju je prošlo. Ali, završetak ove epohe se može konstatovati samo kada postignemo konačni mirovni sporazum između Kosova i Srbije.