Predsednica Kosova očekuje dobre odnose sa SAD-om pod rukovodstvom Bajdena (Biden)

Tramp (Trump) se trudio da se bavi nesuglasicama između Prištine i Beograda, ali videlo se da intervencije služe američkim interesima

Kosovo očekuje da će se njegovi odnosi sa SAD-om poboljšati izborom Džoa Bajdena (Joe Biden), pošto su se decenije ključne američke podrške stavile pod sumnju tokom Trampove uprave, rekla je vršilac dužnosti predsednice ove balkanske zemlje. „Svi znaju da izabrani predsednik Bajden nije bilo kakav prijatelj Kosova“, rekla je Vjosa Osmani u intervjuu za Fajnenšl Tajm (Financial Times), aludirajući na dugu podršku g. Bajdena intervenciji i dijalogu između Srbije i njene bivše odvojene pokrajine Kosova. „On poznaje veoma dobro našu bol“. Gospođa Osmani je preuzela ulogu vršioca dužnosti predsednice početkom novembra, pošto je njen prethodnik Hashim Thaçi dao ostavku kako bi se suočio sa optužbama za ratne zločine koje su podignute u jednom od specijalnih sudova smeštenih u Hagu.

 

Nakon brutalnog rata koji je za posledicu imao raspad bivše Jugoslavije, SAD već dugo vremena igraju ključnu ulogu u odnosima između Srbije i Kosova. Dok je g. Tramp tražio da se angažuje, neki su videli njegovo mešanje kao u službi uskih privrednih i političkih interesa SAD-a. „Džo Bajden zna istinu i istina je veoma jasna i prosta“, rekla je gospođa Osmani. „Srbija je izgubila Kosovo jer je zloupotrebila princip suverenosti i teritorijalnog integriteta da bi ubijala ljude koji su živeli na toj teritoriji, da bi izvršila genocid u pokušaju, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. On zna istinu i neće se truditi da je promeni“.

 

Kao američki senator g. Bajden se glasno zalagao za intervenciju Amerike u rat na Kosovu tokom 1998-1999. godine, u kojem je Oslobodilačka vojska Kosova vodila neku vrstu gerilskog ustanka protiv vernih snaga Slobodana Miloševića. Ali, dok su većinu zločina izvršile srpske snage, optužbe za ratne zločine gonile su i članove OVK-a, od kojih su se mnogi priključili politici. Očekivani pristup buduće Bajdenove uprave dolazi u sukob sa naporima Trampove uprave da ugovore brz sporazum među liderima na Kosovu i u Srbiji. Bilo kako bilo, umesto da postave nesporazume između Beograda i Prištine u centar delovanja, fokus sporazuma je bio na prioritetima spoljne politike SAD-a, kao što je priznanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela i obećanje da se neće dati 5G licenca „nepouzdanim“ kompanijama – naširoko se veruje da je to aludiranje na kinesku tehnološku kompaniju Huawei. 

 

Na proleće je Vašington ohrabrio rušenje protiv-korupcione vlade na Kosovu jer njen premijer nije bio zainteresovan u pravcu pregovora sa Srbijom, koje je podsticala Trampova uprava. I u septembru, nakon izmene vlade u Prištini, Donald Tramp je dočekao sprskog predsednika Aleksandra Vučića i premijera Kosova Avdullaha Hotija u Beloj kući, gde su se obe strane složile da poboljšaju ekonomske odnose. Taj sporazum, međutim, može i da se ne sprovede nikada. „Mi ne možemo samo da napredujemo… a da ne sagledamo koji je novi stav nove uprave po tim tačkama“, rekla je gospođa Osmani, aludirajući na angažovanje da se podeli suverenost nad jezerom koje se nalazi sa dve strane granice i sporazum o „mini-Shengenu“ sa Srbijom. Kosovo je proglasilo svoju nezavisnost od Srbije 2008. godine, ali ju je Beograd još uvek nije priznao, kao ni ključne sile, obuhvatajući Rusiju i Kinu. Aludirajući na ostavku g. Thaçija, gospođa Osmani je rekla da je njena zemlja pokazala „institucionalnu zrelost“ i „izuzetnu volju da sarađuje sa pravdom“. 


Tužioci navode da su g. Thaçi kao komandant gerile OVK-a i drugi, odgovorni za takoreći 100 ubistava, obuhvatajući i pripadnike srpske, katoličke i romske manjine, kao i političkih suparnika tokom i odmah nakon rata. Prošlog ponedeljka g. Thaçi se izjasnio da je nedužan za 10 optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Predsednik Kosova dao je ostavku nakon potvrđivanja optužnica za ratne zločine protiv njega. G. Thaçi je etnički Albanac. Sud sa sedištem u Hagu, koji je deo sudskog sistema Kosova, ali sa u potpunosti međunarodnim osobljem, zbog straha u vezi sa zaštitom svedoka, vidi se kao sumnjiv u maloj balkanskoj zemlji sa oko 1.8 miliona stanovnika, jer je usredsređen samo na zločine koje su izvršili etnički Albanci, oko 90 posto stanovništva. Međutim, većina ljudi koji su umrli u ratu bili su etnički Albanci. Optužnica je obelodanjena u junu, dok je g. Thaçi putovao na samit koji je planirano da se održi u Beloj kući sa njegovim srpskim homologom g. Vučićem i potvrđena je od strane suda u novembru. Gospođa Osmani je rekla da ne može biti „nikakve moralne ekvivalentnosti“ između navodnih zločina koje je izvršilo nekoliko kosovskih pojedinaca i „državnog aparata Srbije“. Ona je rekla da su prethodni pravosudni pokušaji da se srpski vojni i politički lideri pozovu na odgovornost za ratove na teritoriji bivše Jugoslavije bili neuspešni.