Kosovski parlament izabrao Vjosu Osmani za novu predsednicu

Parlament sa 120 mesta, dao je 71 glas Osmanijevoj, usled bojkota opozicije, čineći je tako drugom predsednicom (ženom) na Kosovu

Osmanijeva je preuzela dužnost privremene predsednice Kosova prošlog novembra, kada je njen prethodnik Hashim Thaçi dao ostavku pre sudskog procesa protiv njega za ratne zločine u Holandiji.

 

Političari na Kosovu izabrali su i dali su zakletvu novoj predsednici na petogodišnji mandat u nedelju, sedma predsednica balkanskog naroda i drugi ženski lider u posleratnom periodu.

 

Parlament sa 120 mesta, koji se okupio na vanrednoj sednici tokom dva dana, dao je 71 glas za Vjosu Osmani, 38-godišnjakinju koja je bila bivša predsednica Skupštine, u trećoj rundi glasanja, a 11 glasova bilo je nevažeće.

 

Dve opozicione partije i partija srpske etničke manjine bojkotovale su glasanje.

 

U novembru, Osmanijeva je privremeno zamenila bivšeg predsednika Hashima Thaçija, rukovodioca oružane grupe tokom rata na Kosovu za sticanje nezavisnosti od Srbije, krajem 90-ih godina, a koji je dao ostavku nakon suočavanja sa optužbama za ratne zločine i za zločine protiv čovečnosti u Specijalnom sudu čije je sedište u Hagu.

 

Početni mandat Osmanijeve istekao je kada je nova Vlada premijera Kurtija, Pokret Samoopredeljenje, levica ili samo Samoopredeljenje, preuzela vlast nakon izbora 14. februara.

 

Osmanijeva je imala podršku Pokreta Samoopredeljenje, koji je pobedio na prevremenim izborima uz veliku razliku. 


Partija sada u ruci ima tri ključne pozicije: predsednika, predsednika Skupštine i premijera. 


Kao predsednica, Osmanijeva će uglavnom vršiti ceremonijalnu ulogu kao šef države. Ali ona takođe ima rukovodeću ulogu u spoljnoj politici i komandant je Oružanih snaga. 


Osmanijevu veliki broj medija opisuje kao „neustrašivu“.


U jednom govoru Osmanijeva je pozvala na dijalog koji teži normalizaciji odnosa sa Srbijom, ali je rekla da Beograd prvo mora da se izvini i da krivično goni one koji su odgovorni za ratne zločine izvršene na Kosovu tokom 1998-1999. godine, koji su konačno doveli do nezavisnosti Kosova 2008. godine.


„Mir će biti postignut samo kada vidimo pokajanje i traženje izvinjenja od Srbije, kada vidimo pravdu za one koji su propatili od njihovih zločina“, rekla je Osmani.


Kosovo je priznalo više od 100 zemalja, ali ne i Srbija ili srpski saveznici kao što su Rusija i Kina.

 

„Neustrašiva“ 


Lokalni mediji opisuju Osmenijevu kao „neustrašivu“, jer je ona bila među prvima koja je hrabro govorila o korumpiranoj eliti na vlasti – što nije bilo lako, imajući u vidu poštovanje koje su oni stekli njihovim ulogama u ratu.


„Osmanijeva je pridobila srca mnogih građana Kosova, pošto je harizmatična, veruje u sebe i ona je model žene 21. veka“, tako je opisana predsednica u jednom pravnom magazinu u poslednje vreme.


Međutim, njeni kritičari argumentuju da njoj nedostaje iskustvo.


„Oni koji su obećali vernost Pokretu Samoopredeljenje, nemaju ništa drugo da pružaju, osim kritike“, i „nedostaje im osnovno neophodno znanje da rukovode“, rekao je bivši šef Demokratskog saveza Kosova (LDK) Isa Mustafa koji je dao ostavku u svojoj partiji zbog lošeg rezultata partije na poslednjim izborima.

 

Ali pristalice Osmanijeve imaju poverenja da će ona uspešno sprovesti reforme koje su više nego potrebne. 


Rođena u podeljenom gradu Mitrovici, Osmanijeva je studirala na Univerzitetu u Prištini, nastavljajući da tamo predaje od 2006. godine, a kasnije je stekla PhD u Sjedinjenim Američkim Državama. 


Stručnjak međunarodnog prava, po prvi put je izabrana za poslanicu u Parlamentu 2011. godine sa LDK-om i bila je kandidatkinja ove partije za premijera na parlamentarnim izborima 2019. godine.


Ali, ona je otišla iz LDK-a zbog ulaska LDK-a u koaliciju sa bivšim borcima etničkim Albancima, okupljenim u Demokratskoj partiji Kosova (PDK). 


Osmanijeva je udata i ma ćerke bliznakinje.


 

Članak Al Jazeera-e