Kosovo ʻvrištiʼ za izmenama!

Vjosa Osmani predstavlja sveže i neočekivano lice najmlađe države Evrope. Poseta vršioca dužnosti predsednice Bernu u sredu, probudila je nadu u jedno novo poglavlje kosovsko-švajcarskih odnosa.

Georg Häsler Sansano,

Bern, 03.03.2021. godine, 20.13 č

 

Vršilac dužnosti predsednice Kosova posetila je u sredu parlamentarca Švajcarske Ignazia Cassisa. Prethodno je bila gost u Parlamentu.


Veoma dobro vladanje engleskim jezikom, sa američkim naglaskom, politički oštra, fokusirana, sastavljala je izjave umesto dugih fraza, dobro obrazovana, mlada, majka bliznakinja: Vjosa Omsani nimalo ne odgovora stereotipu balkanskog političara. „Imate pravo, to je stereotip, a ne realnost“, otvorila je razgovor vršilac dužnosti predsednice sa NZZ-om: „Ja predstavljam sliku ogromne većine kosovskog stanovništva – posebno mladog stanovništva.“


Vjosa Osmani posetila je u sredu savezne savetnike u Bernu. Ona je predsednica Parlamenta Kosova i trenutno takođe i vršilac dužnosti predsednice, jer je dosadašnji predsednik Hashim Thaçi u pritvoru u Hagu.


Osmani je pravnica, a doktorske studije je završila u SAD-u. Zajedno sa Albinom Kurtijem vode Pokret Samoopredeljenje, oni su pobednici na parlamentarnim izborima u koji su održani u februaru. Kosovsko stanovništvo je postiglo promenu bez spoljnjih intervencija: daleko od dominantnih ratnih komandanata i njihovih struktura, prema nečemu novom.


Ljubaznost Švajcarske


Očekivanja mladog stanovništva najmlađe zemlje su velika, isto kao i izazovi. „Po prvi put se čuo poziv ljudi, nije to prosto samo poziv, to je poziv za promenama“, komentariše Osmani uspeh na izborima. „Sada treba da damo: rad i pravdu.“


Zajedno sa Albinom Kurtijem ona je obećala rad i vladavinu zakona tokom izborne kampanje. Danas, jedna četvrtina kosovskog stanovništva je nezaposlena. Duboko veruje u državne institucije. Ranija vladajuća klasa se vidi kao korumpirana, u nekim slučajevima i povezana sa organizovanim kriminalom.


Ljudi na Kosovu su se navikli na velika obećanja od strane političara, Osmani zna da: „Ljudi na Kosovu su veoma strpljivi, oni će ti dati mogućnost, ali ne treba da ih razočaramo!“ Zasigurno da se svi problemi ne mogu rešiti preko noći, ali sada za Kosovo postoji nova perspektiva.


Ona želi da rukovodi dobrim primerom i da posebno predstavi duh meritokratije: oni koji imaju dobar učinak, napreduju i imaju nešto da kažu. Ovo se ranije nije dogodilo na Kosovu, kaže Osmani tokom razgovora.


Pred medijima u Bernu, mnoštvo gostiju sa Kosova, mnogo ljubaznosti od predsednika Nacionalnog saveta Andreasa Aebija (svp.). Izbori su najavili novu političku epohu na


Kosovu. Nade kosovske dijaspore u Švajcarskoj su velike, da se poboljša vladavina zakona i da se vodi borba protiv korupcije i organizovanog kriminala: „Ja se samo mogu pridružiti ovoj nadi“, rekao je Aebi. To bi takođe Kosovo učinilo privlačnijim za investitore.


Osmani se nada da će se Švajcarska angažovati u vezi sa liberalizacijom viza za kosovski narod. I dan danas, Kosovarke i Kosovari ne mogu da putuju bez viza u Šengen zoni. Najniža tačka švajcarsko-kosovskih odnosa je okončanje sporazuma o društvenim osiguranjima. Nijedna penzija nije uplaćena iz Švajcarske na Kosovo od 2010. godine do 2019. godine. Kao predstavnici Kosovara su bili profilisani sindikati i PS-ovi.


«Problemi nisu ideološke prirode »


Socijaldemokrate, a posebno njihov zajednički predsednik Cédric Wermuth su vodili veliku kampanju za Albina Kurtija i njegovu partiju u prošlosti. Pokret je izuzetno popularan među mladim Švajcarcima, uz kosovsku istoriju. Mnogi Kurtijevi aktivisti su takođe i članovi SP-a.


Kurti i Osmani su dvoje intelektualaca, ali imaju različite pozadine. Albin Kurti je svoj politički život otpočeo kao aktivista protiv srpske dominacije na Kosovu tokom 1990-tih godina i zbog toga je bio u zatvoru.


On se kasnije borio za samoopredeljenje i kritikovao je međunarodnu zajednicu zbog „njihovog kolonijalnog ponašanja“ u odnosima sa Kosovom. Osmani, s druge strane, dolazi iz konzervativne partije Ibrahima Rugove, predstavnika nenasilnog otpora protiv Srbije. Na izborima ona je učestvovala sa svojom listom, ali u koaliciji koju je sklopila sa Kurtijem. On će postati premijer, a Osmanijeva predsednica.


Da li je to prepravka levičarske Kurtijeve politike? Zasigurno da oboje pripadaju različitim političkim ideologijama, rekla je Osmani. Ali Kurti je prešao u sredinu, on je bio socijaldemokrata. „Mi smo uspeli da razvijemo zajednički program koji sadrži stavove centralne levice, ali i centralne desnice.“


Problemi Kosova nisu ideološke prirode. „Ukoliko želimo da se borimo protiv korumpiranog sistema, onda nijedna ideologija ne treba da nas deli. To će nas takođe držati ujedinjenima“, ubeđena je Osmani.


Za stabilnost i realnu perspektivu, Kosovu je neophodan mirovni sporazum sa Srbijom. Ali obe strane su uporne u maksimalnim zahtevima. Švajcarska smatra da ima odgovornost da doprinese rešenju.


Kao neutralna zemlja, ona je prevazišla taj status i odmah je priznala Kosovo kao državu, nakon proglašenja nezavisnosti 2008. godine. Švajcarska je takođe lično vezana za Kosovo preko ogromne dijaspore. I u vreme pandemije, zapravo postoji vazdušna linija sa nekoliko letova dnevno preko Prištine do tri nacionalna aerodroma u Švajcarskoj.


Prioritet tekuća voda i električna energija


Poslednjih godina je za rešavanje sukoba predložena razmena teritorija. Sever Kosova sa srpskom većinom je trebalo da pripadne Srbiji, dok je jedna zona sa albanskom većinom, na jugu Srbije, trebalo da pripadne Kosovu.


Švajcarska je svim snagama u pozadini osporila izmenu granica. Sada bi Švajcarska takođe trebalo da vodi kampanju protiv ujedinjenja Kosova sa Albanijom, s čime Albin Kurti i danas koketira. Trenutno, ova ideja nema puno šansi i uglavnom će se koristiti kao intervencija u pregovorima sa Srbijom.


Privremena predsednica Osmani je NZZ-u pojasnila da sporazum koalicije određuje da neće biti izmena granica – niti ustavnih izmena. To bi bilo neophodno za projekat kosovo-albanskog ujedinjenja.


„Mi se slažemo o prioritetima: Na Kosovu još uvek ima mesta koji nemaju tekuću vodu i električnu energiju. To je naš fokus.“


Za Beograd, to ima veze sa priznanjem realnosti, kaže Osmani: „Ima mnogo toga za diskutovanje za pregovaračkim stolom, ali to sigurno nije suverenitet Kosova“. Upravo zato što je vršilac dužnosti predsednice dočekana raširenih ruku u Bernu, potrebno je da švajcarska diplomacija promoviše konstruktivan dijalog između Prištine i Beograda.