GOVOR PREDSEDNIKA FATMIR SEJDIU NA MANIFESTACIJAMA «DITET E SHQIPES».

Bitke na Košari pre sedam godina su obeležile organizacioni vrhunac oslobodilačke borbe u našoj zemlji. Na zemlji se borila OVK-a, borili su se albanci koje je ujedinila slobodarska pobuda; dok se u nebo Severo-Atlantska Alijansa suprotstavila  srpskim okupacionim snagama koje  je dirigovala Miloševićeva mašinerija, stigavši do finalnog cilja- etničkog čišćenja Kosova od albanaca.

Na kraju je triumfirala odlučnost albanaca i civilizacijsko opredeljenje našeg saveznika- NATO-a koje je branilo i odbranilo vrednost ljudskog života naspram smrti i smrtonosnog duha.

Sa svake bitke na Kosovu gromoglasno odjekuju u narodu imena palih boraca postajući njegov deo. Ostalo ih je brojčano mnogo njih u raznim delovima zemlje, poznatih i nepoznatih, hrabrih i neotpevanih boraca koji su  žrtvujući svoj žovot za slobodu otpevali svoju najlepšu pesmu. Njihova pesma je sama sloboda koja je bila njihova i naša aspiracija. Sloboda je postala naš život i njihova vječnost.

Pali borci Košare, Agim Ramadani i Sali Čeku, su se odlikovali  njihovim čvrstim karakterom,nepokolebljivošču i neustrašivom  hrabrošću. Oboje su bili uvaženi visoko obrazovani  i cenjeni intelektualci. Prvi je bio duševno umetničko oličenje realizma na platnu(slikom) a drugi institucionalista sa mudrošću pravnika i hrabrošću militanta. Predsednik Ibrahim Rugova, istorijski predsednik Kosova, je odlikovao obojicu najvišim odlikovanjem u našoj zemlji ordenom  «Heroj Kosova».

Agim Ramadani i Sali Čeku ostaće poznati u istoriji kao velikani rata, jer su bili izvrsni stratezi. Samo vrsni stratezi postaju heroji. Njihova strategija se zasnivala u organizovanju i vodjenju bitaka, oličene snažnim sukobljavanjem i suzbijanjem neprijateljskih snaga. Kosovski borci su se časno borili i položili svoj život u ovim bitkama za slobodu.
Polje srama i poraza su pokrile kosti vojnih i paravojnih srpskih snaga i njihovih plačenika.

Na početku aprila 1999 godine je mnogo naših boraca položilo živote za slobodu ne dočekavši  jun 1999 kada je, dva meseca kasnije, Kosovo doživelo oslobodjenje.

Ovaj jun razdvaja kosovsku istoriju na dva dela. Na kraju drugog milenija Kosovo se oslobadja stoljetnog mraka otomanske i srpske okupacije i ulazi u egzotični osečaj etera slobode.

Sloboda i nezavisnost Kosova donosi dugovečni mir celom narodu: kako onima koji su pošli u vječnost položivši

 

ovosvetski  život za slobodu Kosova tako i njihovim naslednicima, savremenicima i običnim smrtnicima.

Imena mnogih palih boraca za slobodu sada nailazimo u udžbenicima, školama i trgovima širom Kosova. Ali iznad svega oni su se urezali u naše pamčenje, narodno pamčenje, kako opevani tako i neopevani pali borci slobode.

Manifestacijama pomene palim borcima podsečamo se svete misije žrtvovanja za slobodu i nezavisnost Kosova, za slobodu svih njenih gradjana. Demokratske institucije naše zemlje trebaju usmeriti Kosovo u pravcu euro-atlantskih integracija. Tako će se zaokružiti važna misija obezbedjenja našoj zemlji ulazak u veliku porodicu slobodnih naroda, u njihvu  zapadnu grudu gde i prirodno spadaju. Upravo to i činimo.

Verujemo da ćemo naredne godine ove manifestacije organizovati u medjunarodno priznatu nezvisnu državu Kosovo. Slobodu koju smo doživeli ovih sedam gidina okrunit ćemo priznanjem nezavisnošću, formalnim prihvatanjem samostalnosti kao što se obično izražavao naš voljeni Predsednik Ibrahim Rugova. Ovo je sada naš zadatak.

Nadamo se da za ostvarenje naših snova o dostojanstvenom i jednakom životu sa ostalim narodima neće više biti potrebe za ljudske živote nego za znanjem, radom i hrabrositi za ostvarenje poruke palih boraca.

Klanjamo se slavi palih boraca Košare!
Klanjamo se slavi palih boraca celog Kosova!