Poštovani poslanici iz Republike Kosovo i iz zemalja regiona, zadovoljstvo je što smo danas zajedno,
Uvaženi stručnjaci iz oblasti, analitičari, predstavnici poslovne zajednice,
Svi prisutni,
Želela bih da za početak poželim dobrodošlicu gostima i zvanicama iz regiona i da zahvalim PIPS-u na aktivnom i kontinuiranom angažovanju na promovisanju istinskog dijaloga kao i profesionalnom istraživanju u cilju unapređenja zelene agende u našem regionu, ali posebno ovde u Republici Kosovo.
Ova godina se izdvaja po mnogo čemu, ali želim da vas uverim da se u Republici Kosovo ističe po veoma pozitivnom talasu dominacije diskursa o zelenoj agendi u javnoj debati. Kao što znate, naše angažovanje u politici se proteže na duže vreme, a nikada se ranije nije desilo da imamo toliko aktivnosti i toliko diskusija o energetskom sektoru koliko smo do sada vodili ove godine.
Realno, takva situacija nas veoma raduje, jer smo konačno shvatili da mnogo više ljudi treba da govori o energetskom sektoru nego samo stručnjaci u toj oblasti i inženjeri. O energetskom sektoru nije dovoljno razgovarati samo jednom godišnje ili samo u vanrednim situacijama. Nesumnjivo, stručnost kao i inženjeri su prvenstveno odgovorni za potrebnih osmišljavanje pravih politika, ili njihovo predlaganje, ali energetika je više od samog sektora – energetski sektor je okosnica našeg ekonomskog razvoja.
Dakle, energija nikako ne može biti izolovana tema. Potreban nam je otvoren dijalog, međuparlamentarna saradnja, kao i kontinuirana regionalna saradnja.
Stoga smatram da je diskusija o regionalnoj saradnji i Zelenoj agendi za Zapadni Balkan izuzetno korisna i da se dešava u ključnom trenutku spram izuzetno izazovne dinamike koju vidimo u Evropi, ali i globalno.
Energetska kriza i njene posledice nastavljaju da opterećuju energetske sisteme u regionu i celom našem kontinentu. S druge strane, rat u Ukrajini je izazvao zabrinutost i doveo ceo naš kontinent u izuzetno kritičnu situaciju u pogledu obezbeđivanja energetske bezbednosti.
I u takvoj situaciji vidimo kako se zemlje Evropske unije, i ne samo one, suočavaju sa obavezom da ispune ciljeve za dekarbonizaciju energetskog sektora i smislenu implementaciju Zelene agende.
Ovo je najtrajnija opasnost ovog vremena. Prinuđeni da pronađemo kratkoročna rešenja, suočavamo se sa situacijama u kojima možemo da ugrozimo dugoročne ciljeve, koji su dobro definisani u Pariskom sporazumu, a zatim prihvaćeni od strane našeg regiona kroz samit u Sofiji.
Uprkos jasnim porukama o obećanjima o promeni donošenja politika, kao rezultat pandemije, globalne emisije ugljen-dioksida povezane sa energetskim sektorom porasle su za 6% u 2021. godini. Shodno tome, emitovano je 36.3 milijardi tona ugljendioksida u atmosferu u godini koja je za nama, što beleži najviši nivo emisija u čitavoj istoriji čovečanstva. Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku, razlozi za to proizilaze iz činjenice da se svetska ekonomija snažno oporavila nakon krize Covid-19 i da su se svetske ekonomije u velikoj meri oslanjale na ugalj da bi podstakle upravo ovaj rast.
Čini se da se situacija 2022. godine neće mnogo razlikovati od one koju sam već predstavila. Sinoć sam čitala kako je, suočena sa izazovom potrebe da se garantuje redovno snabdevanje električnom energijom, Nemačka prinuđena da razmotri ponovno aktiviranje termoelektrana na ugalj da bi se izborila sa odlivom ruskog gasa.
Suočeni sa ovakvim vestima, od nekih se prirodno nameće pitanje zašto bi trebalo da radimo i postupamo drugačije, ovde na Kosovu? Koliko god to u ovom trenutku izgledalo teško, razlozi za zelenu tranziciju su bezbrojni:
Prvo, zelena tranzicija znači manje zagađenja, odnosno više zdravlja za naše građane
Drugo, zelena tranzicija znači otvaranje novih radnih mesta – novih održivih i zelenih radnih mesta
Treće, zelena tranzicija znači viziju da idemo u korak sa vremenom
Četvrto, zelena tranzicija znači više razvoja i više inovacija
Peto, zelena tranzicija znači više saradnje između vlada, parlamenata, preduzeća, akademija i svih naših ljudi
Takođe, zelena tranzicija znači korak bliže Evropskoj uniji
Ima mnogo, mnogo drugih razloga, ali, Zelena agenda uopšte treba da bude naše rešenje danas i svaki put. Ovo je najmudrija akcija u ekonomskom smislu, u geostrateškom smislu, ali iznad svega toga, u pogledu blagostanja naših građana, njihovog zdravlja i unapređenja ukupnog blagostanja.
Zelena agenda se više ne može posmatrati samo kao koncept održivog razvoja. U stvari, zelena agenda je postala okosnica čitavog koncepta ekonomskog razvoja unutar Evropske unije. O tome najbolje svedoči Evropski zeleni sporazum koji je potom preko Sofijske deklaracije i obaveza svih 6 zemalja našeg regiona prenet na zemlje Zapadnog Balkana.
Fokusirana na pet stubova delovanja, odnosno na dekarbonizaciju, cirkularnu ekonomiju, smanjenje zagađenja, održive sisteme ishrane i ruralna područja, kao i na zaštitu biodiverziteta, Zelena agenda ima za cilj da postane motor ubrzanja ekonomskog razvoja upravo promocijom inovativnih i transformacionih politika fokusiranih na unapređenje povezanosti i regionalne saradnje.
Štaviše, sve ove obaveze su propraćene i podržane kroz Ekonomsko-investicioni plan koji se sastoji od 9 milijardi evra bespovratnih sredstava i 20 milijardi evra garancija, čime se obezbeđuje finansijski izvor za pretvaranje reči u dela.
Poštovani učesnici,
Danas živimo u realnostima koje su veoma različite od onoga što je moglo biti pre 5 godina. Iako se može činiti da su izazovi daleko veći i da ih je možda teže rešiti, moramo shvatiti da laboratorije, istraživački centri i univerziteti širom sveta rade nezamislivom dinamikom na oživljavanju Zelene agende pružanjem inovativnih tehnologija i rešenja koja je nadahnjuju.
Stoga nam je danas više nego ikada potreban dijalog ovog nivoa, gde mimo razgovora o političkoj saradnji, gde stvaramo prostor za dijalog sa preduzećima. Jer, na kraju krajeva, preduzeća će biti motor promena i garanti privrednog ambijenta pogodnog za potrebe energetskih sistema budućnosti. Oni svakoga dana sve više to dokazuju.
Iznad svega, ovu tranziciju moramo učiniti opipljivom za sve. Imamo obavezu da svakodnevno komuniciramo našim građanima da na ovom putu ne možemo uspeti sami. Moramo staviti građanina u centar ove tranzicije, podizanjem svesti svih o odgovornom delovanju, ali i osmišljavanjem takvih politika koje olakšavaju svakodnevni život građana i garantuju zeleniju i zdraviju budućnost.
Dok smo u značajnom momentu za našu zemlju jer je u fazi finalizacije jedan od najvažnijih strateških dokumenata, a to je Energetska strategija, ne smemo zaboraviti potrebu da koordiniramo delovanje sa sektorom transporta, poljoprivrede i građevinarstva. Moramo da razumemo važnost dinamičnog delovanja za upravljanje otpadom i smanjenje njihove proizvedene količine. Konačno moramo nam biti jasan primarni razlog naše posvećenosti zaštiti životne sredine, koja isto toliko ima veze sa zaštitom prirode koliko i našeg zdravlja. A isto tako treba da shvatimo da klimatske promene ne poznaju granice i da svako od nas prepoznaje njihove posledice.
Danas nam je više nego ikad potrebno jasno razmišljanje, jasna vizija i sistematsko delovanje. Stoga mi je drago da vas vidim sve prisutne kao i danas na ovoj konferenciji, ali i na brojnim diskusijama i brojnim okruglim stolovima u prethodnim mesecimai, jer na ovaj način imamo priliku da bolje razumemo svakodnevne realnosti, ali i identifikujemo prave politike koje odgovaraju na ove realnosti u našim zemljama.
Poštovani učesnici,
Uprkos izazovima sa kojima se danas suočavamo, nemojmo se pokolebati u onome što se već pokazalo kao najmudrija investicija našeg vremena, a to je da prihvatimo zeleni ekonomski razvoj, zeleno kreiranje politike, zeleno razmišljanje i akciju.
Hvala na pozivu. Želim vam suštinske diskusije i uspešnu konferenciju.