Govor predsednice Jahjaga pred studentima, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini

Poštovani ministre Bajrami,
Poštovani ministre Kuçi
Poštovani rektore prof. dr Marjan Dema,
Poštovani profesori Univerziteta u Prištini,
Poštovani studenti,
Dame i gospodo,
 
Zahvaljujem vam se na vašem učešću na današnjem događaju, na kojem ujedno i zaključujem moj petogodišnji mandat kao predsednica Republike Kosova.

Ovde sam sa vama jer sam ubeđena da je ključ našeg uspeha, kao što se i vidi, i neophodna promena kako bismo obnovili Kosovo, u vašim rukama.

U rukama ove generacije, koja ovde sedi i vašim vršnjacima u drugim gradovima i kosovskim selima, koji traže jedno Kosovo koje ispunjava viziju, za koju su vaši roditelji, pa čak i vaši dedovi dali velike žrtve.

Vi dobro znate koje su te žrtve. Mnogi od njih su u ranoj mladosti bili primorani da napuste školu zbog uslova kosovskih porodica koji su im obezbeđivali samo preživljavanje.

Većina vaših roditelja je napustilo obećavajuće karijere, kako bi se pridružili mirovnom otporu u nadljudskim pokušajima da ne podlegnu, da ostvare slobodu po svaku cenu i u svim okolnostima.

Da njihova deca ne dele istu sudbinu da življenjem pod represijom, potlačeni, i nejednaki. Da ne nose isti teret, da ne žrtvuju sami sebe, već da napokon prekinu nepodnošljivi ciklus nasilja.

Jedan deo vaših porodica je gonjen, izbačen, proteran i ubijen u ratu, kako bismo mi danas hodali hodnicima Univerziteta u Prištini, kako bismo bili slobodni da tražimo znanje i da otvorimo misli, radi ostvarivanja našeg ljudskog potencijala.

Kako bismo danas izgradili državne institucije. Kako bismo điveli dostojanstveno. Kako bismo izgradili stabilno Kosovo.

Od vas tražim da se svakoga dana, dok krećete na predavanja ili dok spremate ispite u bibliotekama, setite ove žrtve, jer samo tako ćemo shvatiti i biće nam jasno koliko visoku cenu ima ova naša sloboda.

Toliko visoku cenu, da nikad ne shvatimo olako slobodu, već da shvatimo da na našim plećima imamo bitnu misiju: da Kosovo učinimo boljom zemljom.

Za ovih pet godina, tokom kojih sam imala čast i privilegiju da budem vaša predsednica, izbliza sam videla nekoliko lica Kosova.

Videla sam jedno još neizlečeno Kosovo, duboko potreseno ranama duge represije i nemilosrdnog rata. Umorno od sukoba, iznemoglo i žedno pravde.

Videla sam jedno društvo, često demoralizovano, zbunjeno u vezi sa tim koje su vrednosti i principi stubovi nad kojima se oslanja naše društvo i naša država. U dvoumljenju koja pitanja treba da nas ujedinjuju, i gde možemo pronaći zajednički jezik.
 
S vremena na vreme videla sam pesimističko Kosovo koje sumnja da imamo volju i snagu da izgradimo i zaštitimo ideale koji treba da nas mobilizuju u izgradnji naše države, koji su kompas našim postupcima, kako posebnim tako i zajedničkim, svakoga dana.

Tačno je da sam videla i društvo koje gubi strpljenje i poverenje u nepažljivu političku klasu koja može da zastupa njihove interese i da im obezbedi bolji život.

Nažalost – ovo govorim teška srca – videla sam i Kosovo gde je jedan deo građana pošao na put bez povratka, umorni i razočarani od obećanja da će jednog dana biti bolje.

Ali, tokom ovih pet godina, videla sam i izvanredno Kosovo, koje živi duboko u dušama njegovih građana.
 
Kosovo u kojem je zaista bolje, zahvaljujući volji njegovih ljudi i njegovih građana.

Kosovo u kojem je zaista bolje, zahvaljujući volji njegovih ljudi da napreduju, da optimistično zagrle budućnost i da uz entuzijazam reflektuju nad ovim retkim istorijskim trenutkom, koji smo na sreću doživeli.
 
Videla sem zemlju okruženu svojim građanima, uz bajkovitu ljubav, nadahnjujućom aurom, gde su ljudi, ne samo odlučni da žive  već su i uporni u ostvarivanju njihovih ambicija, gde se građani solidarišu jedni s drugima, gde dele hleb i so, dobro i loše.

Mlade, koji kreativnošću, bez mnogo galame, znanjem i talentom ruše ograničavanja koja su nemilosrdno postavljena oko njih.

Nepokolebljivo društvo, nesalomivo u njegovom opredeljenju da zagrli sve. Svi odlučni da izgrade, da obnove i da napreduju.

Videla sam Kosovo koje mi najviše daje snagu.
 
Polako, ali sigurno vidim kako se jedno društvo uzdiže i jača, spremno da odbije zlo u svakom obliku u kojem se pojavi, koje je glasno protiv zlostavljanja i nepravde, koje je počelo da ne toleriše klijentelizam, koje će odbiti nepotizam, koje će biti nemilosrdno protiv onih koji zloupotrebljavaju i drže za taoca njegov razvoj.

Kosovo koje pravično shvata izazove koji su pred njim koji se rasprostiru od unutrašnje konsolidacije demokratije i bez kompromisnog uspostavljanja reda i zakona – i protiv „jakih“ – do učlanjenja u OUN u jednoj izuzetno polarizovanoj globalnoj klimi.

Znamo, da da bi se suočili sa ovim izazovima, treba puno, puno angažovanja i ovo Kosovo kojem težimo ne može se izgraditi tokom noći, jer naši problemi ne traže brza rešenja.

Ne možemo imati kratkoročna rešenja za nerazvijenu privredu, visoku nezaposlenost, za zdravstvo na reanimaciji i za obrazovanje koje ne odgovara zahtevima tržišta i vremena.

Ovo je Kosovo koje našlo njegov glas i hrabrost da traži jednak tretman, da doprinese u rešavanju i da nastavi da zaslužuje mesto koje je steklo za stolom.
 
Država koje ja sebe počela da shvata za ozbiljno. Nepokolebljiva i bez dilema u vezi sa njenim uvrštavanjem na pravednu stranu istorije, ubeđena i ponosna na oni što predstavlja i doživotno zahvalna Sjedinjenim Američkim Državama i evropskim državama saveznicima na njihovom poverenju u ovo društvo i ove ljude kako bi ostvarili ovu viziju.
 
Poštovani studenti,
 
Kosovu treba promena – i hrabrost, volja i posebno smelost da načini ove izmene, a ona treba da dođe od vas. Treba da dođe sada.

Pred nama ima puno izazova, i nijedan nije lak, dakle nemamo prostora za greške niti za pretpostavke. Mnogobrojne današnje prakse koje su zastupljene takoreći u svakoj instituciji u svakoj oblasti života, treba da okončamo.

Treba da naš posao usmerimo kako treba na Kosovu. Poslednji je čas da naša država postanje dostojanstvena za život, za privrednu i političku mobilnost a što će biti moguće samo kada vladaju red i zakon i kada smo pred njima svi jednaki.

Dve vreline su nas okarakterisale u ove dve teške decenije za naše porodice: hrabrost i odlučnost da izmenimo tok naše istorije. I eto, danas, zahvaljujući ovoj odlučnosti živimo u našoj nezavisnoj državi.

Danas nam je potrebna jedna kritička mera, za koju verujem da je dobri ljudi ove zemlje grade, čija je volja, da Kosovo dovedemo do sledećeg cilja, nezaustavljiva.

Nikada ne treba da prestanemo da radimo kako bismo ovu viziju videli ostvarenu

I sada, na kraju, dozvolite mi da izrazim moju zahvalnost građanima Kosova, koji su me nadahnuli  njihovom odlučnošću i poverenjem u njuhovu misiju da izgrade Kosovo.

Dozvolite mi da se sa ove govornice zahvalim i mojoj porodici na neštedljivoj podršci tokom čitavog mandata. Mojim odanim roditeljima i mom mužu Astritu koji su bili moj stub.

Želim da se zahvalim mom osoblju, mojim vernim savetnicima, koji su dali sve od sebe, koji su mi pomogli u ovom kritičnom periodu. Radom i strašću kojom su vršili njihove odgovornosti, videla sam posvećenost koju građani Kosova imaju za njihovu zemlju.
 
Bila je čast i privilegija da budem vaša predsednica.  Večno sam vam naklonjena!
 
Hvala vam!